Браћа и сестре су у служби проповедања на шпанском говорном подручју постизали веома добре резултате. Међутим, с временом су и досељеници којима шпански није матерњи језик почели да прихватају истину. На суседном Хаитију се углавном говори хаићански креол. Премда је повремено било проблема у односима између Доминиканске Републике и Хаитија, хиљаде Хаићана су пронашле посао у Доминиканској Републици и њихов број у последње време значајно расте.

Годинама су они чији је матерњи језик хаићански креол били упућивани на шпанске скупштине. Међутим, да би се таквим особама још више помогло да духовно напредују, Водеће тело је 1993. године замолило подружницу на Гваделупу да неке специјалне пионире са свог подручја пошаље у Доминиканску Републику да би помагали људима који говоре хаићански креол. Барнабе и Жермен Бијабијани били су један од три брачна пара који су се понудили да се преселе. „У почетку смо имали само две брошуре на хаићанском креолу“, рекао је Барнабе. „Сва остала литература била је на француском, тако да смо све морали да преводимо на хаићански креол.“

У јануару 1996. девет објавитеља из Игвеја и десет објавитеља из Санто Доминга били су спремни да подупру групу на хаићанском креолу. Зато су у оба ова града основане групе и с временом су обе прерасле у скупштине. Међутим, те скупштине су се  расформирале пошто су многи Хаићани желели да уче шпански и зато су више волели да одлазе у скупштине на шпанском језику. Брат Барнабе је испричао шта се догодило: „Разговарали смо са браћом из Службеног одељења и они су предложили да се до даљњег обустави дело проповедања на овом језику.“

Водеће тело је 2003. године послало Донга и Гледис Барк, један брачни пар мисионара, да у Доминиканској Републици проповедају на хаићанском креолу. Након две године проповедања у Игвеју, почели су да жању плодове свог рада. Првог јуна 2005. основана је скупштина на хаићанском креолу. Донг Барк, Барнабе Бијабијани и Стивен Роџерс, који је такође био мисионар, неуморно су путовали по целој земљи и помагали људима са овог говорног подручја да даље напредују у истини.

Дело проповедања је добро напредовало и основане су још неке скупштине. Првог септембра 2006. основана је прва покрајина на хаићанском креолу. У њој је било седам скупштина и две групе, а Барнабе Бијабијани је служио као покрајински надгледник.

У наредних неколико година још неколико мисионара је дошло у Доминиканску Републику с циљем да проповедају људима чији је матерњи језик хаићански креол. У помоћ су прискочили и многи добровољци из Европе, Канаде, Сједињених Држава и других земаља. Један тим браће је припремио курс језика за странце, као и за локалну браћу и сестре.

На Хаићане веома позитивно утиче чињеница да тако много локалних објавитеља жели да научи хаићански креол. Зато су опуштенији и спремнији  да саслушају добру вест о Божјем Краљевству, коју им наша браћа преносе на њиховом матерњем језику. Пошто је толико наше браће и сестара научило хаићански креол, многи мисле да су сви они који знају тај језик иако им није матерњи у ствари Јеховини сведоци.

Колико је важно да у служби проповедања поклањамо пажњу људима који долазе из других средина показује и оно што је доживела једна пионирка која је научила хаићански креол. У служби проповедања је пронашла брачни пар Хаићана који су се заинтересовали за библијску истину. Поново их је посетила да би с њима почела да проучава Библију. „Кад сам дошла код њих“, прича наша сестра, „поздравила сам се са женом и пољубила је у образ, као што је то обичај међу женама у Доминиканској Републици. Она се на то заплакала. Кад сам је питала зашто плаче, рекла ми је да је за све те године колико живи у нашој земљи нико није поздравио на тај начин.“

Јехова је благословио труд који наша браћа и сестре улажу на овом подручју и захваљујући томе напредак је заиста огроман. Првог септембра 2009. године, 23 скупштине и још 20 група одржавале су састанке на хаићанском креолу, тако да је формирана још једна покрајина. Судећи по броју присутних на Спомен-свечаности 2011, има потенцијала за будући напредак. На пример, у малом месту Рио Лимпију у коме има 11 објавитеља, на Спомен-свечаности су биле укупно 594 особе. Браћа су организовала одржавање Спомен-свечаности и у Лас Јајас де Вијахами у којој нема  Јеховиних сведока. Тамо је укупно било 170 присутних. До септембра 2011. године на овом говорном подручју биле су 33 скупштине и 21 група. Године 2012. формирана је још једна покрајина.

Подружнице у Доминиканској Републици и на Хаитију заједнички раде на томе да браћа и сестре из обе земље добију адекватну обуку за службу проповедања. На хаићанском креолу одржано је пет разреда Библијске школе за неожењену браћу, као и четири разреда Библијске школе за брачне парове.