Деветнаестог јуна 1949. године група политичких противника диктатора Рафаела Трухиља која је била изгнана из Доминиканске Републике покушала је да га у једној војној акцији свргне са власти. Иако су власти успеле да осујете њихову намеру, почеле су да затварају и оне који нису  желели да служе војску, као и многе друге који су сматрани непријатељима. Међу првим Сведоцима који су због тога доспели у затвор били су Леон, Енрике и Рафаел Глас, као и неке Леонове колеге.

Леон је испричао шта се догодило њему и тој браћи с којом је радио: „Припадници војне обавештајне службе су нас ухапсили и испитивали. Запретили су нам затвором, затим су нас пустили, а само неколико дана касније мимо уобичајене процедуре поново смо добили позив за војну службу. Пошто смо га одбили, послали су нас у  затвор. Тамо смо затекли моја два брата и још двојицу Сведока. Након пуштања из затвора, поново су нам судили у року од само неколико дана. То се догађало три пута заредом. Провели смо скоро седам година у затвору, а последња казна је била на пет година.“

Живот у затвору је представљао стални испит вере за нашу браћу. Затвореници и стражари су их даноноћно вређали. Управник затвора у тврђави Озами где су најпре били послати, рекао је нашој браћи: „Јавите ми кад постанете Ђаволови сведоци да вас пустим на слободу.“ Међутим, противници им нису сломили веру. Леон је објаснио шта им је помогло да сачувају веру. Он је рекао: „Јехова нам је увек давао снагу да истрајемо тако да смо и у малим стварима могли видети како предузима нешто у нашу корист. Чак и када су нас тукли палицама, шибали бичевима и ударали кундацима, нисмо поклекли јер нам је Јехова давао снагу.“

Непријатељство према Јеховиним сведоцима постајало је све израженије у читавој земљи. Упркос томе, у мају 1950. године у Доминиканској Републици је осим мисионара било још 238 објавитеља, од којих је 21 особа била у пионирској служби.

Отприлике у то време, један агент обавештајне службе упутио је писмо државном секретару у коме је рекао: „Припадници секте Јеховиних сведока  интензивно настављају са својим активностима у свим деловима града [Сијудад Трухиља].“ У наставку је писало: „Још једном подвлачим да треба обратити посебну пажњу на Јеховине сведоке будући да својим проповедањем и својим активностима утичу на мишљење широких народних маса.“

Министар унутрашњих послова и полиције Антонио Унгрија тражио је од брата Бранта да напише писмо у коме ће објаснити став Јеховиних сведока према служењу војске, поздрављању заставе и плаћању пореза. Он је саставио писмо користећи информације из књиге „Нека Бог буде истинит“. Али и поред тога, министар Унгрија је 21. јуна 1950. донео одлуку да се у Доминиканској Републици забрани активност Јеховиних сведока. Брат Брант је био позван у његову канцеларију да лично чује одлуку. Питао је министра да ли  мисионари морају да напусте земљу. Он му је рекао да могу да остану све док поштују закон и не проповедају. a