У последњих неколико година, научници и инжењери дословно уче од биљака и животиња (Јов 12:7, 8). У оквиру научне гране зване биомиметика, они проучавају и копирају грађу и карактеристике различитих живих бића настојећи да створе нове производе и побољшају квалитет постојећих. Док будете осматрали следеће примере, питајте се: ’Коме треба одати признање за све то?‘

Шта конструктори авиона могу научити од грбавог кита? Изгледа много тога. Одрасли грбави кит тежак је око 30 тона — што је тежина натовареног шлепера — и има релативно круто тело с великим перајима која подсећају на крила. Ова 12 метара дуга животиња изузетно је окретна у води.

Научнике је посебно занимало како ово створење, које има тако круто тело, успева да направи заокрет под невероватно малим углом. Установили су да је тајна у облику китових пераја. Предња ивица његових пераја није глатка, као код авионског крила, већ је зупчаста, с низом испупчења званих туберкулуми.

Док кит сече воду, та испупчења повећавају силу потиска и смањују отпор воде. Како? У часопису Natural History објашњава се да захваљујући њима пераја лакше секу воду и стварају правилну вртложну струју, чак и када кит плива према површини под врло оштрим углом.¹⁰

Како би се ово откриће могло практично применити? По свему судећи, летелицама чија би крила била конструисана по узору на грађу китових пераја било би потребно мање закрилаца и других механизама који регулишу проток ваздуха. Таква крила би била сигурнија и лакша за одржавање. Џон Лонг, стручњак за биомеханику, верује да ћемо ускоро „на сваком путничком авиону на млазни погон вероватно моћи да видимо испупчења попут оних на перајима грбавог кита“.¹¹

Наравно, конструкција авионских крила већ се темељи на грађи птичјих крила. Међутим, инжењери су недавно отишли корак даље у прављењу реплике птичјих крила. „Истраживачи с Флоридског универзитета направили су прототип беспилотне летелице која може да лебди, обрушава се и нагло успиње попут галеба“, извештава се у часопису New Scientist.¹²

Галебови изводе своје невероватне акробације тако што савијају крила у зглобовима лактова и рамена. Таква  конструкција њихових крила послужила је као идеја у изради поменуте „беспилотне летелице дужине око 60 центиметара код које један мали мотор контролише низ металних полугица за покретање крила“, пише New Scientist. Та домишљато дизајнирана крила омогућавају малој летелици да лебди и обрушава се између високих зграда. У војним круговима постоји велико интересовање за производњу авиона који би имао тако изузетне могућности маневрисања и који би се користио за проналажење хемијског и биолошког оружја у великим градовима.

Чак и када стоји на леду, галеб се неће смрзнути. Како ово створење одржава телесну топлоту? Део његове тајне лежи у једној необичној одлици коју имају неке животиње које пребивају у хладним подручјима. Реч је о повратном систему за размену топлоте.

Шта је повратни систем за размену топлоте? Да бисмо то разумели, замислимо две водоводне цеви које су приљубљене једна уз другу. Кроз једну тече топла, а кроз другу хладна вода. Ако би се топла и хладна вода кретале у истом смеру, топла вода би предала отприлике половину своје топлоте хладној води. Али, ако се топла и хладна вода крећу у супротним смеровима, тада скоро сва топлота пређе с топле на хладну воду.

Захваљујући систему за размену топлоте, када галеб стоји на леду у његовим ногама крв се загрева док се враћа из хладних стопала. Тај систем одржава топлоту галебовог тела и не дозвољава губитак топлоте преко његових стопала. Артур Пол Фрас, инжењер машинства и аеронаутике, рекао је да је тај галебов систем „међу најефикаснијим регенеративним системима за размену топлоте“.¹³ Ово изванредно решење из природе послужило је инжењерима као основа за неке њихове изуме.

НАСА ради на моделу робота који има више ногу и хода као шкорпија. Фински инжењери су већ направили возило са шест ногу слично трактору, које попут огромног инсекта може да прелази преко препрека на путу. Други истраживачи су произвели тканину налик љуспицама борове шишарке. Опонашајући отварање и затварање љуспица шишарке, та тканина се прилагођава телесној температури особе која је носи. Грађа морског ковчега, рибе која с невероватном лакоћом клизи кроз воду, послужила је као идеја за возило на ком ради један произвођач аутомобила. Да би направили лаганије и отпорније панцирне прслуке, неки истраживачи испитују способност шкољке Петрово ухо да амортизује ударце.

У природи има толико добрих идеја да су истраживачи основали базу података у коју је већ унето више хиљада биолошких система. Научници је могу претраживати како би видели „решења из природе која им могу помоћи код њихових конструкторских проблема“, пише The Economist. Решења која се налазе у тој бази података могу се назвати патентима природе. Наравно, када се нека нова идеја или машина патентира, власник патента је особа или компанија која ју је законски регистровала. У вези с базом података која садржи решења из природе, The Economist пише: „Тиме што биомиметичке мајсторије називају ’патентима природе‘, истраживачи само истичу чињеницу да је природа у ствари власник патента.“¹⁴

Откуд у природи сва та бриљантна решења? Многи истраживачи би генијалне идеје из природе приписали милионима година насумичних еволуционих промена. Ипак, не мисле све њихове колеге тако. У чланку који је  2005. објављен у часопису The New York Times, микробиолог Мајкл Бихи је написао: „Постоје јасни докази да су [жива и нежива природа] резултат планског и сврсисходног обликовања... Ако је очигледно да је нешто настало плански и са сврхом, онда се та чињеница не сме занемарити.“¹⁵

Сасвим сигурно, инжењер који конструише безбеднија и ефикаснија авионска крила заслужује признање за то. Слично томе, проналазач који измисли пријатнију тканину или ефикаснији мотор заслужује признање за свој изум. У ствари, неко ко копира туђи изум, а не припише заслугу проналазачу, могао би одговарати за кривично дело.

Осмотрите следеће чињенице: Врхунски стручњаци са ограниченим успехом копирају природне системе како би решили сложене техничке проблеме. Па ипак, генијалност тих система неки приписују слепој еволуцији. Да ли вам то делује разумно? Ако иза копије стоји вешт конструктор, шта рећи за оригинал? Заиста, ко заслужује веће признање, мајстор или шегрт који учи од њега?

Након осматрања доказа о дизајну који се огледа у природи, многи деле осећања библијског писца Павла, који је рекао: „[Божја] невидљива својства, наиме његова вечна моћ и божанство, јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено“ (Римљанима 1:19, 20).