ДОК око 96 посто Американаца тврди да верују у Бога, тај проценат је много мањи међу Европљанима и Азијцима. Међутим, чак и у земљама у којима већина људи тврди да не верује у Бога као особу, прилично много њих прихвата представу да је нека непозната сила створила материјални свемир. Познати јапански просветитељ Јукичи Фукузава, чији се портрет може видети на новчаници од 10 000 јена, једном је написао: „Каже се да небо није створило човека да буде изнад или испод других људи.“ Користећи реч „небо“, Фукузава је мислио на природне законе, који су по њему створили људе. Многи прихватају такву представу о неком апстрактном „небу“, а међу њима је и добитник Нобелове награде Кеничи Фукуи. Он је рекао да верује да у свемиру постоји нека велика окосница — нешто што се у религиозној терминологији назива „Бог“ — али је ту окосницу назвао „идиосинкразија природе“.

 ² Ти интелектуалци верују да је нешто вечно или неко вечан покренуо све што постоји у свемиру. Зашто у то верују? Па, размисли о следећем: Сунце је толико огромна звезда да у њега може стати милион Земаља, али је у галаксији Млечни пут ипак само тачкица. А Млечни пут је само једна од милијарди галаксија у свемиру. Изгледа да научна посматрања откривају да се те галаксије огромном брзином удаљавају једна од друге. Сигурно је била потребна бескрајна динамичка енергија да би се свемир покренуо. Ко је или шта је извор те енергије? „Подигните очи своје и гледајте! Ко је све то створио?“ пита Библија. „Ко ли војску води њихову? Он свакога по имену зове и с велике силе [’динамичке енергије‘, NW] и моћи његове ни једно не изостаје“ (Исаија 40:25, 26). Ови стихови показују да је постојао неко ко је покренуо свемир — Извор ’динамичке енергије‘.

³ Размисли мало и о животу на Земљи. Да ли је живот могао да настане сам од себе, како тврде еволуционисти? Биохемичар Мајкл Бихи каже: „Наука је страшно напредовала у разумевању тога како се одвијају животни хемијски процеси, али префињеност и сложеност биолошких система на молекуларном нивоу паралишу покушаје науке да објасни порекло тих система... Многи научници одважно тврде да су им та објашњења већ у руци, или да ће им пре или касније бити у руци, али нигде у стручној научној литератури не може се наћи потврда за такве тврдње. Што је још важније, постоје убедљиви разлози у прилог мишљењу да ће дарвинистичко објашњење механизама живота заувек остати необјашњено — разлози засновани на структури [биомолекуларних] система.“

⁴ Да ли си заиста задовољан теоријом да је људски живот настао без икаквог интелигентног утицаја? Осмотримо кратко оно што неки сматрају „најсложенијом материјом у свемиру“, људски мозак, и погледајмо које закључке можемо извући. „Перформансе чак најновијих компјутера с неуронском мрежом“, каже др Ричард  М. Рестак, „имају десетохиљадити део... капацитета кућне мухе.“ Људски мозак је далеко супериорнији у односу на мозак кућне мухе. Он је програмиран да учи језике. Он се сам поправља, преписује програме и побољшава свој капацитет. Без сумње ћеш се сложити да чак и моћни суперкомпјутер, који има само „десетохиљадити део... капацитета кућне мухе“ има интелигентног дизајнера. А шта је с људским мозгом? *

⁵ Пре око 3 000 година, у време кад људи нису потпуно разумели чудеса своје телесне грађе, један писац Библије је размишљао о грађи људског тела и рекао: „Хвалим те што сам тако дивно саздан. Дивна су сва дела твоја, добро зна то душа моја.“ Он није знао за молекуле ДНК, а ипак је написао: ’Заметак мој видеше очи твоје, и у књизи твојој све је то записано‘ (Псалам 139:14, 16). О коме је он говорио? Ко је ’обиљем динамичке енергије‘ створио све што постоји у свемиру?

⁶ Први стих у Библији каже: „У почетку створи Бог небо и земљу“ (Постање 1:1). Он је такође Аутор Библије, Онај који је надахнуо њен садржај. Он се открива као особа с којом можемо бити у смисаоном односу.