ЗАШТО се многи безуспешно муче да пронађу било какав стварни смисао у свом животу? „Краткога је века и пун је чемера човек од жене рођен. Као цвет ниче и кида се, као сенка пролази и нестаје“ (Јов 14:1, 2). Првом људском пару се у Рају десило нешто што је упропастило светлу будућност човечанства.

² Да би људска породица била истински срећна, она мора бити у добром односу с Богом — и тај однос мора бити добровољан, а не изнуђен (Поновљени закони 30:15-20; Исус Навин 24:15). Јехова жели да га људи слушају и обожавају од срца, из љубави (Поновљени закони 6:5). Зато је Јехова у Еденском врту поставио једно ограничење које је првом човеку пружило прилику да докаже своју искрену лојалност. „Једи слободно са сваког дрвета у врту“, рекао је Бог Адаму, „али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:16, 17). Био је то једноставан испит. Од свег дрвећа у врту, Јехова је забранио Адаму да једе плод само с једног дрвета. То дрво је симболизовало право свемудрог Створитеља да одреди шта је добро, а шта зло. Први човек је ту заповест од Бога пренео својој жени, коју му је Јехова дао као „помоћника“ (Постање 2:18). Њих двоје су били задовољни овом припремом — да живе под Божјом владавином — и захвално су се подложили његовој вољи, а тиме су показали да воле свог Створитеља и Даваоца живота.

³ А онда је једног дана једна змија разговарала с Евом и питала: „Је ли баш казао Бог: нећете јести са свакога дрвета у врту?“ Ева је одговорила да им је забрањено да једу само са „дрвета  усред врта“, дрвета познања добра и зла, ’да не умру‘ (Постање 3:1-3).

⁴ Ко је била та змија? Библијска књига Откривења означава ту ’празмију‘ као ’онога који се зове Ђаво и Сатана, који заводи целу настањену земљу‘ (Откривење 12:9). Да ли је Бог створио Сатану Ђавола? Не, Јеховина дела су савршена и добра (Поновљени закони 32:4). То духовно биће је само себе начинило Ђаволом, то јест клеветником, и Сатаном, то јест противником. Њега је ’вукла и мамила његова сопствена жеља‘, жеља да буде на месту Бога, и зато се побунио против Створитеља (Јаков 1:14).

⁵ Сатана Ђаво је даље рекао Еви: „Нећете ви умрети; него Бог зна да ће вам се у онај дан у који окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови, познајући добро и зло“ (Постање 3:4, 5). Сатана је учинио да изгледа привлачно јести с дрвета познања добра и зла. Он је у суштини тврдио: ’Бог вам ускраћује нешто добро. Само ви једите с тог дрвета па ћете бити као Бог и моћи ћете сами да одређујете шта је добро, а шта зло.‘ Сатана и данас користи тај след резоновања да би многе одвратио од служења Богу. ’Ради шта хоћеш‘, каже он. ’Једноставно немој да се обазиреш на то што си дужан Ономе ко ти је дао живот‘ (Откривење 4:11).

⁶ Одједном је плод тог дрвета постао нешто што се прижељкивало, нешто неодољиво! Ева је убрала плод, јела га и затим понудила и свом мужу. Иако је био потпуно свестан последица, Адам је послушао глас своје жене и јео плод. С којим последицама? Јехова је над женом изрекао следећу пресуду: „Теби ћу отежати муке трудноћа твојих; у боловима ћеш децу рађати а жеље ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати.“ А шта је рекао човеку? „Земља ће бити проклета с тебе. С муком ћеш се од ње хранити свих дана века свога; трње и коров ће ти рађати, и ти ћеш јести зеље пољско. Са знојем лица свога најешћеш се хлеба, докле се не вратиш у земљу од  које си узет; јер си ти прах и у прах ћеш се вратити.“ Сада је Адаму и Еви било препуштено да траже срећу и задовољство на свој начин. Да ли ће људи успети у напорима да буду задовољни својим животом независно од Божје намере? Посао у коме су уживали, наиме проширивање тог Раја сличног врту до крајева земље, био је замењен напорним радом, јер су сада морали да се муче само да би преживели, и нису ништа чинили за славу свог Створитеља (Постање 3:6-19).

⁷ Оног дана кад је јео с дрвета познања добра и зла, први људски пар је умро у Божјим очима и почео да пропада све до дословне смрти. Шта се догодило с њима кад су умрли? Библија пружа увид у стање мртвих. „Живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају, и њима нема више ни плате, јер се на успомену њихову заборавља“ (Проповедник 9:5; Псалам 146:4). Не постоји некаква „душа“ која живи и после смрти. Казна за грех је смрт, а не вечно мучење у неком горућем паклу. Надаље, смрт не води до вечног блаженства на небу. *

⁸ Баш као што се у калупу за колаче с неким удубљењем може направити само колач с одређеним обликом или отиском, први човек и прва жена, који су постали несавршени, могли су да изроде само несавршено потомство. Библија објашњава тај процес: „Као што је преко једног човека у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Значи, сви смо ми рођени у греху и подложни смо испразности. Живот Адамових потомака постао је мучење које доноси само разочарање. Међутим, да ли постоји неки излаз?