„Б ИБЛИЈА представља обједињење људске цивилизације и животних искустава, и без премца је“, каже један часопис који је објавио Универзитет Чунг Шанг из Кантона, у Кини. Имануел Кант, утицајни филозоф из 18. века, цитиран је како каже: „Постојање Библије, као књиге за народ, највећа је благодат коју је људска раса икада доживела. Сваки покушај да се она омаловажи... представља злочин против човечанства.“ The Encyclopedia Americana каже: „Утицај Библије ни у ком случају није ограничен на Јевреје и хришћане... Она се данас сматра етичком и религиозном ризницом чија неисцрпна учења обећавају да ће бити све кориснија док расте нада светске цивилизације.“

² Без обзира на то којој религији припадаш, зар ниси заинтересован да сазнаш нешто више о једној таквој књизи? До краја 20. века, Библија је у целини или делимично била преведена на преко 2 200 језика. Већина људи може набавити Библију на језику који уме да чита. Процењује се да је од изума штампања покретним словима, широм света произведено четири милијарде Библија.

³ Молимо те да сада отвориш своју Библију ако је имаш и погледаш садржај. Запазићеш називе књига, почев од Постања или Прве Мојсијеве, па све до Откривења. Библија је у ствари једна збирка од 66 књига које је писало око 40 људи. Први део, састављен од 39 књига, који многи зову Стари Завет, исправно се назива Хебрејски списи зато што је написан углавном на хебрејском. Други део, састављен од 27 књига које многи зову Нови Завет, правилно се назива Хришћански грчки списи, јер су  га хришћански писци написали на грчком језику. Било је потребно преко 1 600 година, од 1513. пре н. е. до 98. н. е., да би се писање Библије завршило. Писци никада нису имали неки уређивачки састанак, и неке књиге су истовремено писане у местима која су удаљена хиљаде километара. Ипак, Библија има само једну тему, представља обједињену целину; она не противречи сама себи. Не можемо, а да се не запитамо: ’Како је више од 40 мушкараца који су живели у раздобљу од 16 векова могло да састави једну тако складну књигу?‘

⁴ Иако је писање Библије завршено пре више од 1 900 година, она својим садржајем буди знатижељу мушкараца и жена савременог доба. На пример, отвори своју Библију код Јова 26:7. Задржи на уму да је овај стих написан у 15. веку пре н. е. Ту стоји: „[Бог] је север над празнином разастро, он је земљу ни за чему обесио.“ А сада отвори Исаију 40:22 и узми у обзир то да је књига Исаије написана у осмом веку пре н. е. У том стиху стоји: „Он је који седи над кругом од земље а њени су становници као скакавци. Он небеса као танко платно разастире и као шатор себи за стан разапиње.“ На шта помислиш кад прочиташ ова два описа? На неки округли предмет који је ’обешен‘ у простору. Вероватно си видео такву слику на фотографијама снимљеним из савременог свемирског брода. Можда се питаш: ’Како су људи који су живели тако давно могли дати ове научно тачне изјаве?‘

⁵ Осмотримо још једно питање везано за Библију. Да ли је Библија историјски тачна? Неки мисле да је Библија само нека збирка легенди и да нема историјску основу. Узмимо на пример једног добро познатог Израелца, краља Давида. Библија је све донедавно била једини извор информација о његовом животу. Иако га већина историчара прихвата као истиниту личност, неки скептици покушавају да га одбаце као легенду коју су смислили јеврејски пропагатори. Шта показују чињенице?

 ⁶ У рушевинама древног израелског града Дана, 1993. године пронађен је један натпис који указује на „Давидов дом“. Тај натпис је био део једног поломљеног споменика из деветог века пре н. е., којим су непријатељи Израелаца славили успомену на победу над њима. Изненада се појавило древно освртање на Давида ван страница Библије! Да ли то има неки значај? У погледу тог открића, Израел Финкелштајн, са Универзитета Тел Авив, приметио је: „Открићем натписа о Давиду, библијски нихилизам се распао преко ноћи.“ Занимљиво је да је професор Вилијам Ф. Олбрајт, археолог који је деценијама вршио ископавања у Палестини, једном приликом рекао: „Једно откриће за другим потврђује тачност небројених детаља и доноси све веће признање вредности Библије као историјског извора.“ И опет можемо питати: ’Како је могуће да та древна књига, за разлику од епова и легенди, буде тако историјски прецизна?‘ Али има још тога.

⁷ Библија је такође пророчанска књига (2. Петрова 1:20, 21). Кад чујеш реч „пророчанство“, можда одмах помислиш на неиспуњене речи самозваних пророка. Али остави по страни било какве предрасуде и отвори у својој Библији 8. поглавље Данила. Ту Данило описује једну визију о борби између дворогог овна и јарца с ’великим рогом‘. Јарац побеђује, али се његов велики рог ломи. На његовом месту излазе четири рога. Шта значи ова визија? Данилов извештај наставља: „Ован што си видео, који има два рога, то су краљеви Мидски и Персијски. Јарац је краљ Јавански [„Грчки“, ДК]. Велики рог међу очима то је први краљ. Четири рога који избише на место изломљеног рога, то су четири краљевства која ће настати из тог народа, али која неће имати толику силу“ (Данило 8:3-22).

⁸ Да ли се ово пророчанство испунило? Писање књиге Данила завршено је око 536. пре н. е. Тачно 180 година касније, 356. пре н. е., родио се македонски краљ Александар Велики  који је касније освојио Персијско царство. Он је био онај „велики рог“ међу очима ’јарца‘. Према јеврејском историчару Јосифу Флавију, кад је Александар ушао у Јерусалим пре своје победе над Персијом, показали су му књигу Данила. Он је закључио да се речи из Даниловог пророчанства, које су говориле о њему, односе на његову војну акцију у коју је била укључена и Персија. Штавише, у уџбеницима историје можеш читати о томе шта се десило с Александровим царством након његове смрти 323. пре н. е. На крају су четири генерала преузела његово царство и до 301. пре н. е. „четири рога“ која су избила на месту ’великог рога‘ поделила су царство на четири дела. Имамо један разлог више да се питамо: ’Како је једна књига могла тако живописно и тако тачно прорећи шта ће се десити око 200 година касније?‘

⁹ Сама Библија одговара на то питање и каже: „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно“ (2. Тимотеју 3:16). Грчка реч преведена „надахнуто од Бога“ дословно значи „Богом дахнуто“. Бог је информације које данас налазимо у библијским књигама ’удахнуо‘ у умове око 40 писаца. Ових неколико примера које смо осмотрили — научних, историјских и пророчанских — јасно воде само до једног закључка: та јединствена књига, Библија, није производ људске мудрости већ потиче од Бога. Па ипак, многи данас сумњају да Бог — њен Аутор — уопште постоји? А ти?