Било је пролеће, а то значи и време да Јосифова породица, заједно с пријатељима и родбином, крене на пут у Јерусалим. Сваке године у то доба, ишли су тамо да би у складу са Законом обележили Пасху (Поновљени закони 16:16). То је био ужурбан и узбудљив период. Од Назарета до Јерусалима има око 120 километара. Исус, који је тада имао 12 година, веома се радовао том празнику и прилици да поново буде у храму.

За њега и његову породицу, Пасха није трајала само један дан. Одмах након Пасхе почињао је седмодневни Празник бесквасних хлебова. Сматрао се делом Пасхе (Марко 14:1). Тако је путовање из Назарета, укључујући и боравак у Јерусалиму и повратак кући, трајало око две седмице. Али овог пута ће бити дуже. Зашто? Због оног што ће Јосиф и Марија сазнати након што крену назад из Јерусалима.

Док су били на путу, претпостављали су да је Исус с њиховом родбином и пријатељима. Међутим, кад је дошло време да оду на починак, нису могли да га нађу. Зато су отишли да га траже међу својим сапутницима, али га тамо није било. Од дечака није било ни трага ни гласа! Зато су Јосиф и Марија кренули назад за Јерусалим.

Тражили су га цео дан, али га нису нашли. Ни сутрадан га није било. На крају су, трећег дана, сазнали да је у храму, у некој од његових бројних одаја. Коначно су га угледали како седи с јудејским учитељима. Он их је слушао, постављао им питања и одушевљавао их својим разумевањем.

„Дете, зашто си нам то учинио?“, упитала га је Марија. „Твој отац и ја забринути смо те тражили“ (Лука 2:48).

Исус се изненадио како то да нису претпоставили где би могао да буде. „Зашто сте ме тражили?“, питао их је он. „Зар нисте знали да морам бити у дому свог Оца?“ (Лука 2:49).

Тада је заједно са својим родитељима кренуо кући у Назарет и остао им подложан. Тако је растао и напредовао у мудрости. Иако је био млад, уживао је наклоност и Бога и људи. Исус нам пружа добар пример, не само зато што је и као млад био духовно настројен већ и зато што је показивао поштовање према родитељима.