Марија се зачудила када јој је анђео Гаврило рекао да ће родити сина који ће се звати Исус и који ће бити Краљ у сву вечност. Зато га је упитала: „Како ће то бити, кад још нисам имала односе с мушкарцем?“ (Лука 1:34).

„Свети дух доћи ће на тебе“, рекао јој је Гаврило „и сила Свевишњега засениће те. Зато ће дете које ћеш родити бити свето, Божји Син“ (Лука 1:35).

Да би олакшао Марији да разуме како је то могуће, Гаврило је додао: „Ево, и твоја рођака Јелисавета зачела је сина у својој старости, и већ је у шестом месецу она коју зову нероткињом. Јер Богу ништа што каже није немогуће“ (Лука 1:36, 37).

Марију су обрадовале анђелове речи, као што се види из оног што је рекла: „Ево Јеховине робиње! Нека ми буде по твојој речи“ (Лука 1:38).

Након Гавриловог одласка, Марија се спремила на пут код својих рођака, Јелисавете и Захарије, који су живели у јудејским брдима, близу Јерусалима. Пошто је Марија живела у Назарету, за тај пут ће јој бити потребно три-четири дана.

Коначно је стигла. Док се поздрављала с Јелисаветом, Јелисавета јој је под надахнућем светог духа рекла: „Благословљена си ти међу женама и благословљен је плод твоје утробе! Откуд мени та част да мајка мог Господа дође к мени? Јер ево, кад ми је до ушију допро глас твог поздрава, дете у мојој утроби је поскочило од великог весеља“ (Лука 1:42-44).

На то је Марија са захвалношћу рекла: „Душа моја велича Јехову и дух мој кличе Богу, Спаситељу мом, јер је погледао на незнатност своје робиње. Од сада ће ме сви нараштаји називати срећном, јер је Силни за мене учинио велика дела.“ Можемо запазити да се она обрадовала због части која јој је указана, али да је сву славу упутила Богу. „Свето је његово име“, рекла је, „из нараштаја у нараштај милостив је онима који га се боје“ (Лука 1:46-50).

Марија је наставила да слави Бога пророчанским речима: „Моћна је дела учинио својом мишицом, распршио је оне којима су у срцу замисли охоле. Збацио је моћнике с њихових престола, а незнатне је узвисио, гладне је наситио добрима, а богате је отпустио празне. Дошао је у помоћ Израелу, свом слузи, сећајући се милости коју је обећао нашим праочевима: да ће заувек бити милостив Аврахаму и његовом потомству“ (Лука 1:51-55).

Марија је остала код Јелисавете око три месеца, вероватно да би јој помагала. Дивно је што су ове две побожне жене, које су обе затруднеле уз Божју помоћ, могле бити заједно током тог важног периода свог живота!

Запазимо да је Исусу била указана част и пре него што се родио. Када је Марија дошла код Јелисавете, она је назвала нерођеног Исуса својим Господом, а дете у њеној утроби је „поскочило од великог весеља“. То је у великој супротности са оним како ће се други опходити према Марији и њеном детету. О томе ће више речи бити касније.