Током своје последње вечери са апостолима, Исус им је пружио изврсну поуку о понизности, тако што им је опрао ноге. Зашто је то била одговарајућа поука? Због једне слабости коју су показали. Они су били одани Богу, али им је и даље било веома важно ко је међу њима највећи (Марко 9:33, 34; 10:35-37). Та слабост је и те вечери дошла до изражаја.

Међу апостолима је настала ’препирка о томе ко је од њих највећи‘ (Лука 22:24). Колико се само Исус растужио када је видео да се опет свађају. Шта је урадио?

Није их прекорио због њиховог понашања и става, већ је стрпљиво резоновао с њима: „Краљеви господаре народима и они који владају народима називају се добротворима. Али ви не будите такви [...] Јер ко је већи, онај који је за столом или онај који служи?“ Затим их је подсетио на пример који им је стално пружао, рекавши: „А ја сам међу вама као онај који служи“ (Лука 22:25-27).

Иако су били несавршени, апостоли су остали уз Исуса у многим тешким ситуацијама. Зато им је рекао: „Ја с вама склапам савез за краљевство, као што је мој Отац са мном склопио савез“ (Лука 22:29). Они су га заиста верно следили. Исус их је уверио да ће, захваљујући савезу који је склопио с њима, они бити његови сувладари у Краљевству.

Иако су добили ту дивну наду, и даље су били несавршени људи. Исус им је рекао: „Сатана је затражио да вас решета као пшеницу“ (Лука 22:31). Још их је упозорио: „Сви ћете се ви ове ноћи поколебати у вери због онога што ће ми се догодити, јер је писано: ’Ударићу пастира и овце из стада ће се разбежати‘“ (Матеј 26:31; Захарија 13:7).

На то је Петар самоуверено рекао: „Ако се и сви други поколебају у вери због онога што ће ти се догодити, ја се никада нећу поколебати!“ (Матеј 26:33). На то је Исус рекао Петру да ће га се он одрећи пре него што се петао два пута огласи те ноћи. Међутим, још је додао: „Али ја сам се усрдно молио за тебе да твоја вера не ослаби. А ти, кад се вратиш, ојачај своју браћу“ (Лука 22:32). Па ипак, Петар је одлучно тврдио: „Чак и ако бих морао да умрем с тобом, нећу те се одрећи“ (Матеј 26:35). Исто су рекли и остали апостоли.

Исус им је тада рекао: „Још сам мало с вама. Тражићете ме, али као што сам Јудејцима рекао: ’Тамо куда ја идем, ви не можете доћи‘, сада то кажем и вама.“ Затим је додао: „Нову вам заповест дајем: Волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јован 13:33-35).

Када је чуо да је Исус рекао да ће само још мало бити с њима, Петар га је упитао: „Господе, куда идеш?“ А Исус му је одговорио: „Тамо куда ја идем ти сада не можеш поћи, али поћи ћеш касније.“ Збуњен, Петар је рекао: „Господе, зашто сада не могу поћи за тобом? Живот ћу свој положити за тебе“ (Јован 13:36, 37).

Исус се затим осврнуо на ранију прилику када је апостоле послао да проповедају по Галилеји без кесе за новац и торбе за храну (Матеј 10:5, 9, 10). Затим их је упитао: „Да ли вам је нешто недостајало?“ Одговорили су: „Није!“ Али како је требало да се понашају убудуће? Исус их је упутио: „Ко има кесу за новац, нека је узме.  Исто тако и торбу. И ко нема мач, нека прода своју хаљину и нека га купи. Јер вам кажем да се на мени мора извршити оно што је написано: ’Био је убројан међу безаконике.‘ Јер се извршава оно што се односи на мене“ (Лука 22:35-37).

Исус је говорио о времену када ће бити прибијен на стуб заједно са злочинцима, то јест безаконицима. Након тога ће се његови следбеници суочити са жестоким прогонством. Они су сматрали да су спремни за то, па су рекли: „Господе, ево овде два мача.“ Он им је одговорио: „Довољно је“ (Лука 22:38). То што су са собом имали два мача пружиће Исусу прилику да им ускоро пружи још једну важну поуку.