Исус је и даље био код фарисеја који га је позвао на оброк. Након што је излечио човека који је имао водену болест, приметио је да су гости почели да заузимају истакнута места за трпезом и то је искористио као прилику да пружи поуку о понизности.

„Кад те неко позове на свадбу“, рекао је он, „немој заузети најбоље место. Можда је позван и неко угледнији од тебе, па ће онај који је позвао тебе и њега доћи и рећи ће ти: ’Уступи место овоме.‘ Тада ћеш постиђен морати да заузмеш последње место“ (Лука 14:8, 9).

Затим је додао: „Кад те неко позове, иди и заузми последње место, да ти онај ко те је позвао каже кад дође: ’Пријатељу, помери се на боље место.‘ То ће ти бити на част пред свим другим гостима.“ Исус није говорио само о лепим манирима. Овако је то објаснио: „Ко се узвисује, биће понижен, а ко се понизује, биће узвишен“ (Лука 14:10, 11). Дакле, подстицао је своје слушаоце да развијају понизност.

Затим је фарисеју који га је позвао изнео још једну поуку о томе како припремити вечеру која заиста вреди у Божјим очима. „Кад приређујеш ручак или вечеру, не зови своје пријатеље ни своју браћу ни своје рођаке ни богате суседе. Можда ће и они тебе некада позвати и тако ће ти узвратити. Него кад приређујеш гозбу, позови сиромашне, сакате, хроме и слепе. Бићеш срећан, јер они немају чиме да ти узврате“ (Лука 14:12-14).

Нормално је позвати пријатеље, рођаке и суседе на неки оброк и Исус не каже да у томе има ишта лоше. Међутим, он је истакао да припремање оброка за убоге, као што су сиромашни, хроми или слепи доноси праву награду. Овако је то објаснио свом домаћину: „Узвратиће ти се о ускрсењу праведних.“ Један од присутних гостију се сложио с тим, рекавши: „Срећан је онај ко буде јео хлеб у Божјем краљевству“ (Лука 14:15). Он је мудро запазио колика би част то била. Међутим, нису сви имали такво цењење, па је зато Исус испричао једно поређење.

„Један човек је приредио велику вечеру, и позвао многе. Кад је било време за вечеру, послао је роба да каже званицама: ’Дођите, јер је све већ спремно.‘ Али сви редом су почели да се изговарају. Први му је рекао: ’Купио сам њиву, и морам да идем да је погледам. Молим те, извини ме.‘ Други је рекао: ’Купио сам пет јармова говеда и идем да их испробам. Молим те, извини ме.‘ А трећи је рекао: ’Управо сам се оженио, и зато не могу да дођем‘“ (Лука 14:16-20).

То су били неоправдани изговори! Човек би прво прегледао њиву или стоку коју је намеравао да купи, тако да није било хитно да их након тога прегледа. Трећи човек се није припремао за своје венчање. Он је већ био ожењен, и зато није имао изговора да не прихвати неки важан позив. Када је чуо све ове изговоре, господар се разгневио.

„Изађи брзо на тргове и градске улице и доведи овамо сиромашне, сакате, слепе и хроме“, рекао је. Након што га је роб послушао, још увек је било места. Затим је господар рекао свом слузи: „Изађи на путеве и међу ограде и натерај људе да уђу, да ми се напуни кућа. Јер кажем вам, нико од оних који су били позвани неће окусити моју вечеру“ (Лука 14:21-24).

 Оно што је Исус управо испричао добро приказује како Јехова Бог и Исус Христ позивају особе које ће наследити небеско Краљевство. Јудејци, посебно верске вође, били су први који су путем Исусове службе позвани. Међутим, они су у целини гледано одбили тај позив. Али позив није био упућен само њима. Исус је јасно рекао да ће у будућности бити позвани и обични Јудејци и прозелити. Након тога, биће и трећи, последњи позив, и то онима које су Јудејци сматрали недостојнима да служе Богу (Дела апостолска 10:28-48).

Исусове речи су потврдиле оно што је један од гостију већ рекао: „Срећан је онај ко буде јео хлеб у Божјем краљевству.“