Након што је Исус срео Марту и Марију надомак Витаније, заједно су отишли до гроба у којем је био сахрањен Лазар. Била је то пећина с каменом на улазу. „Склоните камен!“, рекао је Исус. Марта није разумела шта ће Исус учинити и зато је забринуто рекла: „Господе, сада већ сигурно заудара, јер је четврти дан откако је умро.“ Али Исус јој је рекао: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божју славу ако будеш веровала?“ (Јован 11:39, 40).

Затим су склонили камен. Исус је тада подигао очи према небу и помолио се: „Оче, хвала ти што си ме услишио. Ја сам знао да ме увек услишаваш, али рекао сам то због народа који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.“ Тиме што се помолио пред свима, Исус је показао  да тражи Божју помоћ да нешто учини. Затим је повикао на сав глас: „Лазаре, изађи!“ Тада је Лазар изашао с рукама и ногама обавијеним завојима, а лицем обавијеним платном. „Скините то с њега и пустите га нек иде“, рекао је Исус (Јован 11:41-44).

Многи Јудејци који су раније дошли да би тешили Марију и Марту видели су ово чудо и поверовали у Исуса. Али други су отишли код фарисеја и испричали им шта је Исус урадио. Фарисеји и свештенички главари сазвали су Синедрион, то јест јеврејски врховни суд. Ту је био и првосвештеник, Кајафа. Неки од њих су се жалили: „Шта да радимо? Овај човек чини многа чуда. Ако га пустимо тако, сви ће поверовати у њега и Римљани ће доћи и узеће нам и наш храм и наш народ“ (Јован 11:47, 48). Иако су од очевидаца чули да Исус „чини многа чуда“, они се нису обрадовали ономе што је Бог учинио преко њега. Њихова највећа брига била је сачувати положај и моћ.

Лазарево ускрсење је био снажан ударац за садукеје, који нису веровали у ускрсење. Један од њих био је и Кајафа, који је рекао: „Ништа ви не знате и не схватате да је боље за вас да један човек умре за народ, него да цео народ страда“ (Јован 11:49, 50; Дела апостолска 5:17; 23:8).

Кајафа ове речи „није рекао сам од себе“. Пошто је био првосвештеник, Бог га је надахнуо да их изговори. Кајафа је мислио да Исус треба да буде убијен како би се зауставило поткопавање моћи и утицаја јудејских верских вођа. Међутим, његово пророчанство је заправо указивало на то да ће Исусова смрт омогућити откупнину, и то не само Јудејцима већ и свој ’Божјој деци која су расејана‘ (Јован 11:51, 52).

Кајафа је утицао на Синедрион да почне планирати Исусову смрт. Међу њима је био и Никодим, који је био наклоњен Исусу. Да ли је он открио Исусу шта се планира? То не можемо са сигурношћу тврдити, али знамо да је Исус одмах напустио Јерусалим. Тако је избегао смрт пре времена које је Бог одредио.