Исус је са своја четири ученика проповедао ’у синагогама по целој Галилеји‘ (Марко 1:39). Вести о његовим чудима брзо су се прошириле, па су тако стигле и до града у ком је живео један човек који је боловао од губе. Јеванђелиста Лука, који је по занимању био лекар, за тог човека је рекао да је био „пун губе“ (Лука 5:12). Ова ужасна болест у свом поодмаклом стадијуму постепено унаказује људско тело.

Овај човек је био у веома тешком стању и од њега се очекивало да живи далеко од других. Поред тога, морао је да виче: „Нечист, нечист!“, како случајно не би дошао у дотицај с другима и пренео им заразу (Левитска 13:45, 46). Али шта је он сада учинио? Пришао је Исусу и пао му пред ноге, молећи га: „Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити“ (Матеј 8:2).

Какву је само снажну веру у Исуса имао овај човек! И како ли је само страшно изгледао због своје болести! Како ће Исус реаговати? Шта бисте ви учинили да сте били тамо? Исус се сажалио, пружио руку и додирнуо човека. Затим му је рекао: „Хоћу. Очисти се“ (Матеј 8:3). Колико год то изгледало немогуће, губа је одмах нестала.

Ко не би волео да има тако саосећајног и моћног краља? Тиме како је поступио с овим губавцем, Исус је показао какав ће бити као краљ када буде владао над земљом. Тада ће се испунити следеће библијско пророчанство: „Сажалиће се на сиромаха и на убогога, и душе ће убогих спасти“ (Псалам 72:13). Исус је жарко желео да помогне свим убогима, и то ће учинити у будућности.

И пре овог излечења, Исус је својом службом изазивао велико одушевљење међу народом. А сада ће се чути и за ово предивно чудо. Међутим, он није желео да народ у њега верује на основу сензационалних прича. Знао је за пророчанство које говори да се ’његов глас неће чути по улицама‘, то јест да неће скретати претерану пажњу на себе (Исаија 42:1, 2). Због тога је излеченом човеку заповедио: „Пази да никоме ништа не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси дар који је Мојсије одредио“ (Матеј 8:4).

Међутим, човек је био пресрећан што је излечен и своју радост није могао да задржи за себе. Отишао је и свима испричао оно што му се десило. То је пробудило толико занимање и радозналост у народу да Исус није могао неприметно ући ни у један град. Због тога се кретао ненастањеним местима. Па ипак, људи су га проналазили и желели да их он поучава и лечи.