Дванаест апостола су заиста уживали проповедајући по Галилеји. Кад су се поново окупили, причали су Исусу „о свему што су чинили и чему су поучавали“. Сигурно су били уморни. Међутим, силан народ је долазио и одлазио, па нису имали времена чак ни да једу. Зато им је Исус рекао: „Пођите са мном на једно осамљено место и мало се одморите“ (Марко 6:30, 31).

Тако су се укрцали у чамац, вероватно близу Капернаума, и кренули на једно осамљено место источно од реке Јордан, у близини Витсаиде. Али многи су видели како они одлазе и то су пренели другима. Тако су сви похрлили на обалу како би дочекали Исусов чамац кад пристане.

Видевши то мноштво, Исус се сажалио на њих, јер су били као овце без пастира. Тада је изашао из чамца и почео да их поучава о Краљевству (Марко 6:34). Такође је „лечио оне којима је требало излечење“ (Лука 9:11). Након неког времена, ученици су му рекли: „Ово је место пусто, а већ је касно. Отпусти народ, нека иду у села и купе себи нешто за јело“ (Матеј 14:15).

Исус им је на то рекао: „Не треба да иду, ви им дајте да једу“ (Матеј 14:16). Иако је већ знао шта ће урадити, Исус је упитао Филипа: „Где да купимо хлеб да ови једу?“ Зашто је баш њега ово питао? Зато што је он био из околине Витсаиде. Па ипак, куповина хлеба била би проблем, јер је само окупљених мушкараца било око 5 000. То значи да је са женама и децом тај број могао бити и дупло већи. Зато је Филип рекао: „Кад бисмо купили хлеба за двеста денара [један денар је била дневница], не би било довољно да свако добије по мало“ (Јован 6:5-7).

Вероватно да би показао да је толико мноштво немогуће нахранити, Андрија је рекао: „Овде је дечак који има пет јечмених хлебова и две мале рибе. Али шта је то за толики народ?“ (Јован 6:9).

Пошто је било пролеће пред Пасху 32. н. е., околни обронци били су прекривени травом. Исус је рекао ученицима да кажу народу да се у групама од по 50 и 100 сместе на траву. Тада је узео тих пет хлебова и две мале рибе и захвалио Богу. Затим је изломио хлебове, разделио рибу и све то дао ученицима да поделе народу. Захваљујући овом чуду, сви су се наситили.

Касније је Исус рекао својим ученицима: „Сакупите остатке, да ништа не пропадне“ (Јован 6:12). Они су сакупили пуних 12 корпи.