Петар је чуо када је Исус рекао да ако два брата имају неки проблем, треба да га насамо реше. Али је изгледа желео да зна колико пута да тако нешто учини.

Зато је упитао Исуса: „Господе, колико пута мој брат може да ми сагреши, а ја да му опростим? До седам пута?“ Неке верске вође су научавале да треба опростити до три пута. Зато је Петар мислио да је веома великодушан ако опрости „до седам пута“ (Матеј 18:21).

Међутим, бројати колико пута нам неко сагреши није у духу Исусових учења. Зато је Исус исправио Петра: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет и седам пута“ (Матеј 18:22). Другим речима, то значи увек. Петар није смео да ограничава колико ће пута опростити свом брату.

Да би њему и другим присутнима показао да имају обавезу да опраштају, Исус је испричао једну причу. Била је то прича о робу који није био милосрдан попут свог господара. Његов господар је био краљ и желео је да среди рачуне са својим робовима. Пред њега је био доведен један роб који је имао огроман дуг од 10 000 таланата [60 000 000 денара]. Он тај дуг никако не би могао да отплати. Зато је краљ наредио да се тај роб, његова жена и деца продају како би се подмирио дуг. Тада је роб пао ничице пред њим и преклињао га: „Буди стрпљив са мном и све ћу ти вратити“ (Матеј 18:26).

Краљ се сажалио и милосрдно поништио његов огроман дуг. Након тога, роб је отишао код другог роба који је њему дуговао 100 денара. Зграбио га је и почео да га дави, рекавши: „Врати све што  си дужан.“ Тада је тај роб пао ничице и почео да га преклиње: „Буди стрпљив са мном и вратићу ти“ (Матеј 18:28, 29). Међутим, роб коме је краљ опростио није поступио попут свог краља. Дао је да се други роб, који му је дуговао много мање, баци у затвор док не врати што дугује.

Тај немилосрдни поступак су видели и други робови па су отишли код краља, који се разљутио, позвао роба и рекао му: „Зли робе, поништио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио. Зар није требало да се и ти смилујеш другом робу, као што сам се и ја смиловао теби?“ Тада је краљ предао роба тамничарима док не врати дуг. Исус је причу закључио следећим речима: „Тако ће и мој небески Отац поступити с вама ако од срца не опростите свако свом брату“ (Матеј 18:32-35).

Заиста упечатљива поука о опраштању! Јехова нам је много опростио. Шта год нам неки брат учини мало је у поређењу с тим. Надаље, Јехова нам није опростио само једном, већ то чини безброј пута. Зар не можемо и ми да опраштамо својој браћи, чак и ако имамо оправдан разлог да будемо љути? Као што је Исус рекао у Проповеди на гори, Бог ће нам ’опростити наше дугове, као што и ми опраштамо дужницима својим‘ (Матеј 6:12).