Исус своје апостоле није само поучавао како да проповедају. Такође их је брижно упозоравао на противнике: „Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове [...] Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и бичеваће вас у својим синагогама. Због мене ће вас водити пред намеснике и краљеве“ (Матеј 10:16-18).

Исусови следбеници ће наилазити на снажно противљење и зато им је дао утешно обећање: „Кад вас предају, не брините се како ћете или шта ћете говорити, јер ће вам се у тај час дати шта да говорите. Јер не говорите ви, него дух вашег Оца говори преко вас.“ Још је додао: „Брат ће брата предати на смрт, и отац своје дете, и деца ће устати на родитеље и предаће их да се погубе. Сви ће вас мрзети због мог имена. Али ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 10:19-22).

Пошто је проповедање било толико важно, Исус је рекао да његови следбеници морају бити мудри како би остали на слободи и извршили свој задатак. Зато им је рекао: „Кад вас буду прогонили у једном граду, бежите у други. Јер заиста, кажем вам, нећете обићи све израелске градове пре него што дође Син човечји“ (Матеј 10:23).

Заиста изврсне поуке, упозорења и охрабрење! Међутим, оно што је Исус рекао није се односило само на апостоле већ и на оне који ће проповедати након његове смрти и ускрсења. То се види из његових речи „сви ће вас мрзети“, а не само они којима су апостоли били послати да проповедају. Надаље, нигде не можемо прочитати да су тада, током проповедања по Галилеји, апостоли били извођени пред краљеве и намеснике или да су их чланови породице предавали на погубљење.

Очигледно је Исус говорио о будућности. Погледајмо његову изјаву о томе да ученици неће довршити проповедање на свом подручју „пре него што дође Син човечји“. Он је указивао на то да његови ученици неће завршити проповедање о Божјем Краљевству пре него што славни Краљ, Исус Христ, дође у улози Божјег Судије.

Док су проповедали, апостоле није требало да чуди противљење. Исус им је  о томе рекао: „Ученик није изнад свог учитеља, нити је роб изнад свог господара.“ Порука је била јасна. Исус је наилазио на неразумевање и противљење док је проповедао о Божјем Краљевству, па су то и они могли очекивати. Зато их је охрабрио: „Не бојте се оних који убијају тело, али не могу убити душу. Бојте се онога који може погубити и душу и тело у гехени“ (Матеј 10:24, 28).

У том погледу, Исус је пружио изванредан пример. Храбро је издржао смрт и остао веран Јехови, Свемоћном Богу. Само Јехова може уништити „душу“ неке особе (то јест њен живот) или је ускрснути у вечни живот. Ово су сигурно биле утешне речи за апостоле!

Исус је на следећи начин приказао колико Бог брине за своје слуге: „Зар се два врапца не продају за један новчић? А ипак ниједан од њих не пада на земљу, а да ваш Отац не зна за то. Дакле, не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца“ (Матеј 10:29, 31).

Порука коју је Исус проповедао довешће до подела у породици — неки ће је прихватити, а неки не. „Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу“, објаснио је Исус. Да би неки члан породице прихватио библијску истину, он мора бити храбар. „Ко воли оца или мајку више него мене, није ме достојан. Ко воли сина или кћер више него мене, није ме достојан“, рекао је Исус (Матеј 10:34, 37).

Међутим, неки ће добро примити његове ученике. О томе је он рекао: „Ко напоји једног од ових малих само чашом хладне воде зато што је ученик, заиста, кажем вам, неће изгубити своју плату“ (Матеј 10:42).

Поука, упозорење и охрабрење које је Исус пружао својим апостолима помогли су им да иду „од села до села објављујући добру вест и лечећи посвуда“ (Лука 9:6).