Исус је имао дуг, напоран дан. Када је пало вече, рекао је својим ученицима: „Пређимо на другу обалу“, преко пута Капернаума (Марко 4:35).

Тамо, на источној обали Галилејског мора, налазио се герасински крај, који је био део Декапоља. Градови Декапоља су били центар грчке културе, иако су у њима живели и многи Јудејци.

Исусов одлазак из Капернаума није прошао незапажено, па су тако и други чамци кренули за њим (Марко 4:36). Заправо, друга обала и није била тако далеко, јер је Галилејско море попут језера. Дуго је 21 километар, а највећа ширина му је 12 километара. Међутим, није плитко.

Иако је Исус био савршен човек, разумљиво је што је након дана пуног активности био уморан. Зато је, након што су испловили, отишао на крму, легао и заспао.

Неколико апостола је знало да управља бродом, али ово неће бити лагана пловидба. Галилејско море је окружено планинама на којима влада хладан ваздух, док је површина мора топла. Понекад се хладна ваздушна маса с планина спушта на топло море и изазива изненадне јаке олује. Управо се то сада десило. Таласи су убрзо бацали чамац тамо-амо и „вода је почела да улази у чамац, тако да су [путници] били у опасности“ (Лука 8:23). Међутим, Исус је и даље спавао.

Ученици који су покушали да обуздају чамац ослањали су се на своја ранија искуства. Али овај пут је било другачије. Страхујући за живот, пробудили су Исуса и повикали: „Господе, спаси нас, изгинућемо!“ (Матеј 8:25). Уплашили су се да ће чамац потонути!

Исус се пробудио и рекао апостолима: „Зашто се плашите, маловерни?“ (Матеј 8:26). Тада је заповедио ветру и мору: „Умири се! Умукни!“ (Марко 4:39). Разорни ветар је престао и море се умирило. (Марко и Лука су такође забележили овај необични догађај, али су прво навели Исусово чудесно умирење олује, а затим недовољно вере код ученика.)

Можемо само замислити како је то утицало на ученике! Управо су видели како се разбеснело море потпуно умирило. У њих се увукао необичан страх. Говорили су један другоме: „Ко је овај, да га чак ветар и море слушају?“ Тако су безбедно стигли на жељену обалу (Марко 4:41–5:1). Изгледа да су други чамци који су кренули за њима успели да се врате на западну обалу, одакле су и испловили.

Како је само дивно знати да Божји Син има власт над временским приликама! Када током своје краљевске власти буде посветио пуну пажњу људима, сви ће живети безбедно, без природних непогода.