Велико мноштво се окупило око Исуса у Декапољу, на источној страни Галилејског мора. Допутовали су издалека да би га слушали и били излечени. Зато су са собом понели велике корпе с храном.

Касније је Исус рекао својим ученицима: „Жао ми је народа, јер су већ три дана код мене, а немају шта да једу. Ако их пошаљем кући гладне, малаксаће на путу. А неки од њих су дошли издалека.“ Ученици су га упитали: „Откуд би неко на овом пустом месту могао те људе да нахрани хлебом?“ (Марко 8:2-4).

Исус их је на то упитао: „Колико хлебова имате?“ Ученици су одговорили: „Седам, и неколико рибица“ (Матеј 15:34). Затим је рекао народу да поседа на земљу. Узео је те хлебове и рибице, помолио се Богу, потом почео да даје својим ученицима, а они народу, тако да су се сви наситили. Било је то право чудо! Ученици су сакупили остатке и било је седам великих корпи, иако је јело око 4 000 мушкараца, не бројећи жене и децу.

Након што је отпустио народ, Исус је са ученицима чамцем отишао до Магадана, на западној обали Галилејског мора. Тамо су дошли фарисеји и неки из садукејске струје. Желели су да искушају Исуса, па су од њега тражили знак с неба.

Исус је схватио с којим су мотивом дошли и зато им је рекао: „Кад се спусти вече, имате обичај да кажете: ’Биће лепо време, јер је небо црвено.‘ А ујутру кажете: ’Данас ће бити хладно и кишовито време, јер је небо црвено, али мутно.‘ Знате да тумачите изглед неба, али знакове времена̂ не можете да протумачите“ (Матеј 16:2, 3). На крају им је рекао да неће добити никакав знак осим знака Јоне.

Након тога су Исус и његови ученици чамцем отпловили до Витсаиде, на североисточној обали Галилејског мора. На путу су се ученици сетили да су понели само један хлеб. Док су они размишљали о томе, Исус је на уму имао ранији сусрет са фарисејима и Иродовим присталицама, садукејима. Зато је упозорио своје ученике: „Будите опрезни, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.“ Они су погрешно мислили да је Исус поменуо квасац како би их подсетио на то да су заборавили хлеб. Исус је то схватио, па је рекао: „Зашто расправљате о томе што немате хлеб?“ (Марко 8:15-17).

Он је раније већ нахранио хлебом хиљаде људи. Зато је требало да ученици знају да се он сигурно не брине да ли имају довољно хлеба. „Зар се не сећате“, питао их је, „кад сам изломио пет хлебова  за пет хиљада мушкараца, колико сте корпи пуних остатака сакупили?“ Одговорили су му: „Дванаест.“ Затим их је питао: „А кад сам изломио седам за четири хиљаде мушкараца, колико сте корпи пуних остатака сакупили?“ Одговорили су му: „Седам“ (Марко 8:18-20).

Након тога их је упитао: „Како не схватате да вам нисам говорио о хлебовима?“ Затим је закључио речима: „Чувајте се квасца фарисејског и садукејског“ (Матеј 16:11).

На крају су ученици разумели. Квасац проузрокује да тесто ускисне и нарасте. Исус је користио квасац као симбол кварења. Упозорио је своје ученике да се чувају „фарисејског и садукејског учења“, које би их могло искварити (Матеј 16:12).