Као што смо већ видели, Исус је раније позвао четворицу ученика, Петра, Андрију, Јакова и Јована, да буду рибари људи. Сада су се налазили у Капернауму и пошто је био сабат, отишли су у тамошњу синагогу. Исус је поучавао присутне и сви су били задивљени његовим поукама. Он им је говорио као неко ко има ауторитет од Бога, а не као писмозналци.

Ту у синагоги био је и један човек опседнут демоном. Он је почео да виче: „Шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам тачно ко си: Божји Свети!“ Исус је прекорио демона који је опсео човека, речима: „Умукни и изађи из њега!“ (Марко 1:24, 25).

Тада је зли дух бацио човека у грч, оборио га на земљу и повикао из свег гласа. Затим је изашао из њега, „а да му није наудио“ (Лука 4:35). Људи су били запрепашћени! „Шта је ово?“, питали су се. „[Он] има власт да заповеда чак и нечистим духовима, и они га слушају“ (Марко 1:27). Сасвим разумљиво, вест о овом упечатљивом догађају проширила се по целој Галилеји.

Исус и ученици су из синагоге отишли код Симона Петра. Његова ташта је имала велику грозницу и била је веома болесна. Они су замолили Исуса да јој помогне. Зато јој је он пришао, узео је за руку и подигао. Она је одмах устала и почела да их служи, вероватно тако што им је припремила оброк.

Око заласка сунца, људи су се окупили испред Петрових врата, доносећи своје болеснике. Ускоро је изгледало да се цео град сјатио пред његова врата. Зашто? Људи су желели да буду излечени. Заправо, „сви који су имали болеснике који су боловали од разних болести доводили су их к њему. Он је полагао руке на свакога од њих и лечио их“ (Лука 4:40). Дакле, баш као што је и проречено, он је лечио све њихове болести (Исаија 53:4). Чак је и истеривао демоне из људи. Док је то чинио, демони су викали: „Ти си Син Божји!“ (Лука 4:41). Исус их је прекоравао и није им дозвољавао да више ишта кажу. Они су знали да је Исус Христ, а он није желео да се о њима стекне утисак као да служе правом Богу.