Док је због Празника сеница Исус још био у Јерусалиму и износио важна учења, неки Јудејци који су се тамо нашли рекли су му: „Ми смо Аврахамово потомство и никада нисмо никоме робовали.“ Исус им је на то рекао: „Знам да сте Аврахамово потомство, али ви желите да ме убијете, јер моја реч не налази одјека међу вама. Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца“ (Јован 8:33, 37, 38).

Овим речима, Исус им је једноставно рекао да његов Отац није и њихов. Јудејци нису разумели на шта је Исус мислио, па су упорно тврдили: „Наш је отац Аврахам“ (Јован 8:39; Исаија 41:8). Тачно је да су они били Аврахамови потомци. Зато су мислили да имају исту веру као и он, за ког се каже да је био Божји пријатељ.

Међутим, Исус им је рекао нешто што их је сигурно запањило: „Ако сте Аврахамова деца, чините онда Аврахамова дела.“ Прави син опонаша свог оца. „А сада желите да убијете мене“, наставио је Исус, „човека који вам је рекао истину коју сам чуо од Бога. Аврахам није тако поступао.“ Затим је рекао нешто што их је још више збунило: „Ви чините дела свог оца“ (Јован 8:39-41).

Јудејци и даље нису схватали на кога је Исус мислио. Тврдили су да су законити синови, говорећи: „Ми се нисмо родили из блуда, ми имамо једног Оца, Бога.“ Да ли је Бог заиста био њихов Отац? „Кад би Бог био ваш Отац“, рекао је Исус, „волели бисте мене, јер сам ја од Бога дошао и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао.“ Исус је потом поставио једно питање и сам одговорио на њега: „Зашто не разумете оно што говорим? Зато што нисте у стању да слушате моју реч“ (Јован 8:41-43).

Исус је желео да им покаже шта ће се десити онима који га одбаце. Отворено им је рекао: „Ваш је отац Ђаво и желите да поступате по жељама свог оца.“ А затим је додао: „Он је био убица људи од када се побунио и није остао постојан у истини.“ На крају је закључио: „Ко је од Бога, слуша шта Бог говори. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога“ (Јован 8:44, 47).

Та осуда је разбеснела Јудејце и зато су рекли: „Зар нисмо у праву кад кажемо да си Самарићанин и да је демон у теби?“ Тиме што су за Исуса рекли да је „Самарићанин“, показали су колико га презиру. Али он је то занемарио и одговорио: „Није демон у мени, него исказујем част свом Оцу, а ви ме обешчашћујете.“ Затим је обећао: „Ако се неко држи моје речи, никада неће видети смрт.“ Из тога се види у каквом су опасном положају били његови противници. Исус није мислио да апостоли и други његови следбеници никада неће дословно умрети. Говорио је о томе да они неће видети вечно уништење, то јест „другу смрт“, после које нема наде у ускрсење (Јован 8:48-51; Откривење 21:8).

Али Јудејци су његове речи дословно схватили, па су рекли: „Сада знамо да је демон у теби. Аврахам је умро, а и пророци, а ти кажеш: ’Ако се неко држи моје речи, никада неће окусити смрт.‘ Зар си ти већи од нашег оца Аврахама, који је умро? [...] За кога се ти издајеш?“ (Јован 8:52, 53).

Очигледно је Исус покушао да им укаже на то да је он Месија. Али није им директно одговорио на питање, већ је рекао: „Ако ја славим самог себе, моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви кажете да је ваш Бог, али га не познајете. А ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви“ (Јован 8:54, 55).

 Исус се затим осврнуо на пример њиховог верног праоца: „Ваш отац Аврахам веома се радовао у нади да ће видети мој дан. Видео га је и обрадовао се.“ Аврахам је веровао Божјим обећањима и унапред се радовао доласку Месије. „Немаш још ни педесет година, а видео си Аврахама?“, упитали су Јудејци у неверици. Исус им је узвратио: „Заиста, заиста, кажем вам, пре него што се Аврахам родио, ја сам постојао.“ Он је говорио о времену када је живео на небу као моћно духовно биће, пре него што је дошао на земљу као човек (Јован 8:56-58).

Када је Исус рекао да је живео пре Аврахама, Јудејци су се толико разбеснели да су хтели да га каменују. Али он је отишао и нису га повредили.