Седмог, последњег дана Празника сеница, Исус је поучавао народ у делу храма познатом као ’ризница‘ (Јован 8:20; Лука 21:1). Тај део се вероватно налазио у дворишту за жене, где је народ давао прилоге.

Током празника је ноћу ово подручје храма било посебно осветљено. Тамо су стајале четири огромне светиљке и свака је имала четири велике посуде с уљем. Њихова светлост је била толико јака да је обасјавала велики простор око себе. Следеће Исусове речи су његове слушаоце можда подсетиле баш на то: „Ја сам светлост света. Ко за мном иде, неће ходити у тами, него ће имати светлост живота“ (Јован 8:12).

Фарисеји су приговарали Исусовим речима: „Ти сведочиш сам о себи, твоје сведочанство није истинито.“ Исус им је на то одговорио: „Ако и сведочим сам о себи, моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао и куда идем.“ Затим је додао: „У вашем Закону пише да је сведочанство двојице људи истинито. Ја сам онај који сведочи о себи, а и Отац који ме је послао сведочи о мени“ (Јован 8:13-18).

Фарисеји нису прихватили његово резоновање, па су га упитали: „Где је твој Отац?“ Исус им је директно рекао: „Ви не познајете ни мене ни мог Оца. Кад бисте познавали мене, познавали бисте и мог Оца“ (Јован 8:19). Иако су фарисеји и даље желели да се Исус ухапси, нико га није дирао.

Исус је поновио оно што је већ рекао: „Ја одлазим, и ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. Тамо куда ја идем, ви  не можете доћи.“ Јудејци су погрешно разумели Исуса, па су почели да се питају: „Да се неће убити, јер говори: ’Тамо куда ја идем, ви не можете доћи‘?“ Они га нису разумели јер нису схватили његово порекло. Зато је објаснио: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света“ (Јован 8:21-23).

Он је говорио о свом постојању на небу, пре него што је као човек дошао на земљу, и о томе да је он обећани Месија, то јест Христ, ког су верске вође морале да препознају. Па ипак, они га с великим презиром питају: „Ко си ти?“ (Јован 8:25).

Исус им је на њихово одбијање и противљење рекао: „Зашто вам уопште и говорим?“ Међутим, након тога је скренуо пажњу на свог Оца и објаснио зашто Јудејци треба да слушају Сина: „Онај који ме је послао говори истину, и оно што сам чуо од њега, то говорим у свету“ (Јован 8:25, 26).

Затим је рекао нешто што је одражавало поверење које је имао у Оца, управо оно што Јудејци нису имали. Наиме, рекао је: „Кад једном подигнете Сина човечјег, тада ћете знати да сам ја оно што кажем да јесам и да ништа не чиним сам од себе, него говорим онако како ме је Отац научио. Онај који ме је послао са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно“ (Јован 8:28, 29).

С друге стране, неки Јудејци су веровали у Исуса и зато им је он рекао: „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици, и упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32).

Некима су ове речи о слободи звучале необично. Зато су се успротивили: „Ми смо Аврахамово потомство и никада нисмо никоме робовали. Како ти кажеш: ’Постаћете слободни‘?“ Јудејци су повремено били под страном влашћу, али нису прихватали да се називају робовима. Међутим, Исус им је рекао да ипак јесу робови: „Заиста, заиста, кажем вам, свако ко чини грех, роб је греха“ (Јован 8:33, 34).

За Јудејце је било опасно да не признају да робују греху. „Роб не остаје у кући заувек“, објаснио је Исус, „али син остаје заувек“ (Јован 8:35). Роб нема право наслеђа и може у свако доба бити отпуштен. Само рођени или усвојени син може остати у кући „заувек“, то јест доживотно.

Тако је истина о Сину заправо истина која људе заувек ослобађа греха који води у смрт. „Ако вас Син ослободи, заиста ћете бити слободни“, рекао је Исус (Јован 8:36).