Ближио се крај 32. н. е. Прошло је око три године од када се Исус крстио. Недавно је са својим ученицима био у Јерусалиму на прослави Празника сеница. Вероватно су још увек били у том крају (Лука 10:38; Јован 11:1). У ствари, последњих шест месеци своје службе, Исус је углавном провео у Јудеји или с друге стране Јордана, у Переји. И на овом подручју је требало да се проповеда.

Раније, након Пасхе 30. н. е., Исус је неко време провео проповедајући у Јудеји и путујући кроз Самарију. Онда, отприлике у време Пасхе 31. н. е., Јудејци су покушали да га убију. Наредних годину и по дана, углавном је поучавао на северу, у Галилеји. Током тог времена, многи су почели да га следе. У Галилеји је обучавао своје апостоле, дајући им следеће упутство: „Проповедајте: ’Приближило се небеско краљевство‘“ (Матеј 10:5-7). Сада је урадио нешто слично и у Јудеји.

Најпре је одабрао 70 ученика и послао их двојицу по двојицу да проповедају. Према томе, сада је било 35 парова за проповедање на подручју где је ’жетва била заиста велика, а радника мало‘ (Лука 10:2). Требало је да иду у места у која би Исус касније могао доћи, да лече болесне и шире поруку коју је он проповедао.

Исус им је рекао да се не концентришу на проповедање у синагогама, већ да посећују људе у њиховим домовима. „У коју год кућу уђете“, упутио их је, „прво реците: ’Мир овој кући!‘ И ако тамо буде пријатељ мира, ваш мир ће остати на њему.“ Коју поруку је требало да преносе? Исус им је рекао: „Говорите им: ’Приближило вам се Божје краљевство‘“ (Лука 10:5-9).

Упутства која им је дао била су слична онима која је годину дана раније дао дванаесторици апостола. Упозорио их је да их неће сви лепо примити. Па ипак, својим проповедањем ће код многих који буду били пријемчиви створити жељу да упознају Господа, Исуса, и да уче од њега, кад их он убрзо буде посетио.

Недуго затим, 35 парова се вратило код Исуса. Радосно су му испричали: „Господе, чак нам се и демони покоравају кад се служимо твојим именом.“ Овај повољни извештај је сигурно обрадовао Исуса, па је рекао: „Гледао сам Сатану како је као муња пао с неба. Ево, дао сам вам власт да газите по змијама и шкорпијама“ (Лука 10:17-19).

 Затим је уверио своје следбенике да ће савладавати све потешкоће, да ће такорећи газити змије и шкорпије. Надаље, могли су да буду сигурни да ће у будућности Сатана бити збачен с неба. Поред тога, он је помогао ученицима да схвате шта заиста има трајну вредност. Рекао је: „Не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што је ваше име записано на небесима“ (Лука 10:20).

Исус је био веома срећан и зато је јавно исказао хвалу свом Оцу што је на тако диван начин користио своје понизне слуге. Обраћајући се својим ученицима, рекао је: „Срећне су очи које гледају оно што ви гледате. Јер кажем вам, многи пророци и краљеви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви чујете, али нису чули“ (Лука 10:23, 24).