ЈЕДНА 25-годишња девојка је писала: „Године 1981. моја помајка је умрла од рака. Њена смрт је за мене и мог усвојеног брата била веома тешка. Ја сам имала 17, а мој брат 11 година. Тако ми је недостајала. Будући да сам била поучена да је она на небу, желела сам да себи одузмем живот како бих била с њом. Она је била моја најбоља пријатељица.“

Изгледа тако нефер да смрт има моћ да вам одузме некога кога волите. И кад се то догоди, мисао да никад више нећете моћи да разговарате с њим, да се смејете с њим, или да држите свог вољеног, може бити најтежа ствар коју морате поднети. Та бол се не брише безусловно тиме што вам се каже да је ваш вољени горе на небу.

Међутим, Библија нам пружа једну прилично другачију наду. Као што смо раније приметили, Писмо указује да је могуће да поново будете уједињени са својим драгим умрлим у блиској будућности, не на непознатим небесима него управо овде на земљи под мирним, праведним условима. И у то време људи ће имати изглед да се радују савршеном здрављу, и они неће никад морати опет да умру. ’Али то није баш реалистично!‘ неко би могао рећи.

Шта би било потребно да вас увери да је то сигурна нада? Да бисте веровали у неко обећање, потребно је да будете сигурни да је онај који даје обећање и вољан и способан да га испуни. Ко је, дакле, тај који обећава да ће мртви поново живети?

У пролеће 31. н. е., Исус Христ је децидирано обећао: „Јер као што Отац ускрсава мртве и оживљује, тако и Син оживљује кога хоће. Не чудите се овоме јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих“ (Јован 5:21, 28, 29). Да, Исус Христ је обећао да ће милиони оних који су сада мртви поново живети на земљи и имати изглед да заувек остану на њој под мирним, рајским условима (Лука 23:43; Јован 3:16; 17:3; упореди Псалам 37:29 и Матеј 5:5). Због тога што је Исус  дао то обећање, сигурно можемо претпоставити да је он и вољан да га испуни. Али, да ли је он способан да то учини?

Мање од две године после давања тог обећања, Исус је на моћан начин показао да је он и вољан и способан да изврши васкрсење.

Била је то дирљива сцена. Лазар је био тешко болестан. Његове две сестре, Марија и Марта, јавиле су Исусу, који је био с друге стране реке Јордана: „Господе, гле, онај кога ти љубиш болестан је“ (Јован 11:3). Оне су знале да је Исус волео Лазара. Зар Исус не би волео да види свог болесног пријатеља? Зачудо, уместо да одмах оде у Бетанију, Исус је остао наредна два дана тамо где је био (Јован 11:5, 6).

Лазар је умро неко време након што је порука о његовој болести била послата. Исус је знао кад је Лазар умро, и намеравао је да учини нешто у вези с тим. У време кад је Исус коначно стигао у Бетанију, његов драги пријатељ је био мртав већ четири дана (Јован 11:17, 39). Да ли би Исус могао вратити у живот некога ко је мртав толико дуго?

Чувши да долази Исус, Марта, жена од акције, трчи да му изађе у сусрет. (Упореди Лука 10:38-42.) Дирнут њеном тугом, Исус јој је засигурао: „Брат ће твој ускрснути.“ Кад је она показала своју веру у будуће васкрсење, Исус јој је јасно рекао: „Ја сам ускрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће“ (Јован 11:20-25).

По доласку код гроба, Исус је упутио да се уклони стена која затвара његов улаз. Затим, после гласног мољења, он заповеда: „Лазаре, изиђи ван!“ (Јован 11:38-43).

 Све очи су уперене ка гробу. Затим, из таме, појављује се једна фигура. Његова стопала и руке умотани су завојима, а његово лице је умотано платном. „Раздрешите га и пустите га нек иде!“, заповеда Исус. Последњи од одмотаних завоја пада на земљу. Да, то је Лазар, човек који је био мртав четири дана! (Јован 11:44).

Извештај о подизању Лазара изнесен је у јеванђељу по Јовану као историјска чињеница. Детаљи су превише живописни да би били само алегорија. Доводити у питање његову историчност значи доводити у питање сва чуда Библије, укључујући и васкрсење самог Исуса Христа. А порећи васкрсење Исуса значи порећи хришћанску веру као целину (1. Коринћанима 15:13-15).

У ствари, ако прихватате постојање Бога, не би требало да имате проблема с веровањем у васкрсење. Да то илуструјемо: Нека особа може снимити на видео-траци своју последњу вољу и тестамент, и после њене смрти, њени рођаци и пријатељи могу је, у ствари, видети и чути како објашњава како треба да се поступи с њеном оставштином. Пре стотину година, таква ствар је била незамислива. И за неке људе који данас живе у забаченим деловима света, технологија видео снимања толико је изнад моћи схватања да изгледа као чудо. Ако људи могу користити научне принципе које је утемељио Створитељ да репродукују такве видљиве и чујне сцене, зар не би требало да Створитељ буде у могућности да учини далеко више? Зар онда није разумно да је Онај ко је створио живот способан и да га поново створи?

Чудо Лазаревог враћања у живот послужило је да повећа веру у Исуса и васкрсење (Јован 11:41, 42; 12:9-11, 17-19). Оно такође на дирљив начин открива вољност и жељу Јехове и његовог Сина да изврше васкрсење.

Реакција Исуса на Лазареву смрт открива једну врло нежну страну Божјег Сина. Његова дубока осећања том приликом јасно показују његову јаку жељу да васкрсава мртве. Ми читамо: „А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га паде пред његове ноге, говорећи му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат. Када је Исус виде како она плаче, и како плачу Јудеји који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се и рече: где сте га ставили? Рекоше му: Господе, дођи и види. Исусу ударише сузе. Тада рекоше Јудеји: гле, како га је волео“ (Јован 11:32-36, Чарнић).

На Исусово срдачно саосећање овде се указује трима изразима: „узбуди се јако у души“, „узруја се“, и „ударише [му] сузе“. Речи на изворном језику употребљене у записивању ове дирљиве сцене указују на то да је Исус био тако дубоко потресен смрћу свог драгог пријатеља Лазара и призором уплаканих Лазаревих сестара да су се његове очи напуниле сузама. *

Оно што је тако значајно јесте то да је Исус пре тога вратио у живот двоје других.  И он је сасма намеравао да то исто учини с Лазаром (Јован 11:11, 23, 25). Ипак, њему „навреше сузе“. Дакле, враћање људи у живот, за Исуса није само пука процедура. Његова нежна и дубока осећања како су показана том приликом јасно показују његову јаку жељу да поништи разорно деловање смрти.

Пошто је Исус ’тачна слика самог бића Јехове Бога‘, ми с правом не очекујемо ништа мање од нашег небеског Оца (Јеврејима 1:3, NW). О Јеховиној сопственој вољности да изврши васкрсење, верни човек Јов је рекао: „Кад умре човјек, хоће ли оживјети?... Зазваћеш, и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш“ (Јов 14:14, 15, ДК, наглашено од нас). Овде реч на изворном језику која је преведена „пожељећеш“ означава Божју горљиву чежњу и жељу (Постање 31:30; Псалам 84:3 [84:2, ДК]). Јасно је да Јехова сигурно горљиво ишчекује васкрсење.

Можемо ли ми заиста веровати у обећање о васкрсењу? Да, нема сумње да су Јехова и његов Син и вољни и способни да то обећање испуне. Шта то значи за вас? Ви имате изглед да поново будете уједињени са вољеним умрлима управо овде на земљи, али под врло другачијим околностима од данашњих!

Јехова Бог, који је човечанству дао почетак у дивном врту, обећава да ће поново обновити Рај на земљи под владавином Свог небеског Краљевства у рукама сада прослављеног Исуса Христа (Постање 2:7-9; Матеј 6:10; Лука 23:42, 43). У том обновљеном Рају, људска породица ће имати изглед да се радује животу без краја, ослобођеном свих болести и немоћи (Откривење 21:1-4; упореди Јоб 33:25; Исаија 35:5-7). Такође ће нестати сва мржња, расне предрасуде, етничко насиље и економски притисак. И на таквој очишћеној земљи, Јехова Бог ће преко Исуса Христа васкрсавати мртве.

Ту наду сада има хришћанка споменута на почетку овог дела. Неколико година после смрти њене мајке, Јеховини сведоци су јој помогли да пажљиво проучи Библију. Она се присећа: „Кад сам сазнала о нади васкрсења, плакала сам. Било је дивно сазнати да ћу поново видети своју мајку.“

Ако ваше срце слично жуди да поново види неког вољеног, Јеховини сведоци ће вам радо помоћи да сазнате како и ви можете имати ту сигурну наду.