ПОСЛЕ три и по године проповедања и поучавања, Исус је знао да се његов живот на земљи ближи крају. Јудејске верске вође су ковале заверу да га убију, али су се плашиле народа који га је сматрао пророком. У међувремену, Сатана је навео једног од дванаесторице апостола, то јест Јуду Искариотског, да изда Исуса. Верске вође су за то понудиле Јуди 30 сребрника.

Исус је последње вечери свог живота на земљи окупио апостоле да заједно прославе Пасху. Након што је отпустио Јуду, увео је нову свечаност, Господову вечеру. Узео је хлеб, помолио се, дао га једанаесторици апостола и рекао: „Ово представља моје тело које ће се дати за вас. Чините ово мени на спомен.“ Исто је учинио и с чашом вина рекавши: „Ова чаша представља нови савез на основу моје крви“ (Лука 22:19, 20).

Исус је те вечери имао много тога да каже својим апостолима. Дао им је нову заповест да несебично воле једни друге. Рекао им је: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели један другога“ (Јован 13:34, 35). Рекао им је да не треба да буду превише узнемирени због трагичних догађаја који ће се десити. Усрдно се помолио за њих. Заједно су отпевали хвалоспеве Јехови и отишли у гетсимански врт.

У гетсиманском врту Исус се на коленима усрдно молио Богу. Убрзо су дошли војници, свештеници и други људи да га ухапсе. Јуда им је показао ко је Исус тако што га је пољубио. Док су војници хапсили Исуса, апостоли су се разбежали.

Исус је пред јеврејским врховним судом рекао да је Божји Син. Суд је сматрао да је то хула на Бога и да зато заслужује смрт. Исус је затим одведен пред римског намесника Понтија Пилата. Иако је Пилат сматрао да је Исус недужан, предао га је руљи која је тражила да се он погуби.

Исуса су одвели на Голготу, где су га римски војници прибили на стуб. Усред дана чудом је настала тама. Када је Исус касније тог дана умро, догодио се велик земљотрес. Његово тело су положили у један гроб исклесан у стени. Сутрадан су свештеници запечатили гроб и на улазу поставили стражу. Да ли је требало да Исус остане у том гробу? Не. Следи највеће од свих чуда која су се икада десила.

(На темељу Матеја, 26. и 27. поглавља, Марка, 14. и 15. поглавља, Луке, 22. и 23. поглавља, и Јована, од 12. до 19. поглавља.)