Навуходоносор је једне ноћи сањао страшан сан. Позвао је мудраце да му кажу шта тај сан значи. Али нико од њих није знао да га протумачи. Краљ се на крају обратио Данилу.

Навуходоносор му је рекао: „У сну сам видео једно дрво које је израсло све до неба. Могло се видети са свих страна света. То дрво је имало лепо лишће и на њему је било много воћа. Животиње су се одмарале у његовом хладу, а птице су се гнездиле на његовим гранама. Затим је један анђео сишао с неба и повикао: ’Посеците дрво и одсеците му гране, али му пањ с корењем оставите у земљи и окујте га гвозденим и бакарним оковима. Људско срце промениће му се у животињско и тако ће остати седам времена. Сви људи ће знати да је Бог тај који влада и да краљевство даје коме хоће.‘“

Јехова је открио Данилу шта значи тај сан и Данило се много уплашио. Рекао је: „О краљу, волео бих да је то сан о твојим непријатељима, али није. Велико дрво које је посечено, то си ти краљу. Остаћеш без свог краљевства и јешћеш траву у пољу као што је једу дивље животиње. Али пошто је анђео рекао да се остави пањ с корењем, то значи да ћеш поново постати краљ.“

Годину дана касније, Навуходоносор се шетао по равном крову своје палате и дивио се Вавилону. Рекао је: „Како је величанствен овај град који сам саградио. Ја сам заиста велики краљ!“ Док је још то говорио, с неба се чуо глас: „Навуходоносоре! Краљевство ти се одузима.“

Навуходоносор је истог трена изгубио разум и постао је као дивља животиња. Истерали су га из палате и живео је са животињама у пољу. Коса му је израсла као орлово перје, а нокти су му постали као птичје канџе.

 Кад је прошло седам година, вратио му се разум и Јехова га је поново поставио за краља Вавилона. Тада је Навуходоносор рекао: „Хвалим Јехову, Краља небеса. Сада знам да је Јехова онај који влада. Он понижава поносне и краљевство даје коме хоће.“