Више од 400 година након што су зидине Јерусалима биле обновљене, у близини тог града живео је свештеник Захарија са својом женом Јелисаветом. Годинама су већ били у браку, али нису имали деце. Када је једног дана Захарија приносио ка̂д у светилишту, појавио му се анђео Гаврило. Захарија се уплашио, али Гаврило му је рекао: „Не бој се. Доносим ти добре вести од Јехове. Твоја жена Јелисавета ће родити сина и он ће се звати Јован. Јехова за њега има један посебан задатак.“ Захарија га је упитао: „Како да ти верујем? Моја жена и ја смо већ стари да бисмо имали дете.“ Гаврило му је на то рекао: „Бог ме је послао да ти пренесем ову вест. Али пошто ми ниси поверовао, нећеш моћи да говориш све док се дете не роди.“

Захарија се задржао у светилишту дуже него иначе. Када је напокон изашао, народ је жељно ишчекивао да им каже шта се то унутра десило. Али Захарија није могао ни реч да изусти, већ је покушавао да се споразуме с њима рукама. Тако је народ схватио да је Захарија добио неку поруку од Бога.

Јелисавета је после неког времена затруднела и родила сина, баш као што је анђео и рекао. Њихови пријатељи и рођаци су били много срећни због тога и дошли су да виде бебу. Када је Јелисавета рекла да ће се њен син звати Јован, они су јој на то приговорили: „Нико се од твојих рођака не зове тако. Нека се зове Захарија, као његов отац.“ Али Захарија је на једној плочици написао: „Јован му је име.“ Чим је то написао, вратила му се моћ говора! Вест о овом детету проширила се по читавој Јудеји и људи су се питали: „Шта ће бити од тог детета кад порасте?“

Тада је Захарија испуњен светим духом почео да пророкује: „Нека је благословљен Јехова. Он је  обећао Аврахаму да ће послати спаситеља, Месију, који ће нас избавити. Јован ће бити пророк и припремиће пут Месији.“

Нешто посебно се десило и Јелисаветиној рођаки Марији. У следећој причи сазнаћемо нешто о томе.