Израелац који се звао Елкана имао је две жене, Ану и Фенину, али је више волео Ану. Фенина је имала много деце и зато је стално вређала Ану која није имала ниједно дете. Елкана је сваке године водио своју породицу у свети шатор у Силому, да се поклоне Јехови. Када су једном били тамо, приметио је да је његова вољена Ана веома тужна. Рекао јој је: „Ана, молим те немој да плачеш. Имаш мене, а ја те много волим.“

Ана је после отишла да се помоли Јехови. Са сузама у очима преклињала га је да јој помогне. Обећала му је: „Јехова, ако ми даш сина, ја ћу га дати теби и он ће ти служити читавог свог живота.“

Првосвештеник Илије је видео како Ани подрхтавају усне, па је помислио да се напила. Али Ана му је рекла: „Нисам пијана, господару, него имам велики проблем и молим се Јехови да ми помогне.“ Илије је схватио да је погрешио и рекао јој је: „Нека ти Јехова услиши молитву.“ Ана се после тога осећала много боље и отишла је својим путем. За мање од годину дана родила је сина и дала му име Самуило. Можеш ли да замислиш колико је Ана била срећна?

 Ана није заборавила шта је обећала Јехови. Чим је престала да доји Самуила, одвела га је да служи Јехови у светом шатору. Она је рекла Илију: „Ово је дечак за ког сам се молила. Све дане свог живота нека буде посвећен Јехови.“ Елкана и Ана су сваке године обилазили Самуила и доносили му нову тунику. Јехова је Ани дао још три сина и две ћерке.