1-3. (а) Шта жетелац ради када му усеви толико роде да не може сам да их сакупи? (б) С каквом се ситуацијом Исус суочио у пролеће 33. н. е. и како је то решио?

 ЗАМИСЛИ једног жетеоца који је пре више месеци узорао своју њиву и засејао је. С великом бригом је посматрао док су се појављивали први изданци и радовао се како су сазревали. Сада је сав његов марљив труд награђен, јер је дошло време жетве. Али налази се у недоумици — усеви су толико родили да их не може сам сакупити. Да би то решио, он предузима један мудар корак и унајмљује раднике које шаље на њиву јер, уосталом, нема много времена за сакупљање драгоценог рода.

² У пролеће 33. н. е., ускрснули Исус се суочио са сличном ситуацијом. Током своје службе на земљи, он је сејао семе истине. Сада су усеви обилно родили и треба обавити жетву. Треба сакупити многе пријемчиве особе  које ће постати Исусови ученици (Јован 4:35-38). Како је он то решио? На једној гори у Галилеји, кратко пре него што ће отићи на небо, издао је својим ученицима заповест да доведу још радника: „Зато идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их [...] учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20).

³ Та заповест се тиче саме суштине онога што значи бити прави Христов следбеник. Стога, размотримо следећа три питања: Зашто је Исус издао заповест да се доведе још радника? Како је обучио своје ученике да их пронађу? Како смо ми укључени у то?

4, 5. Зашто Исус није довршио дело које је започео и ко мора да га настави након његовог повратка на небо?

⁴ Када је Исус започео своју службу 29. н. е., знао је да неће моћи са̂м да доврши дело које је започео. Пошто ће још само неко време боравити на земљи, подручје које ће обрадити с поруком о Краљевству и број људи до којих ће лично доћи биће ограничени. Истина, проповедао је само Јудејцима и прозелитима, „изгубљеним овцама израелског народа“ (Матеј 15:24). Па ипак, те ’изгубљене овце‘ биле су раштркане по целом Израелу, земљи која се простирала хиљадама квадратних километара. Поред тога, с добром вешћу требало је доћи и до људи из других народа широм света (Матеј 13:38; 24:14).

⁵ Исус је знао да ће бити још пуно посла након његове смрти. Зато је једанаесторици својих верних апостола рекао: „Истину вам кажем, ко верује у мене, чиниће дела каква и ја чиним. Чиниће и већа дела, јер ја идем код Оца“ (Јован 14:12). Пошто ће се Син вратити на небо, његови следбеници — како апостоли тако и будући ученици  — мораће да проповедају и поучавају друге (Јован 17:20). Исус је понизно признао да ће они чинити већа дела од његових. У ком смислу? Осмотримо три начина.

6, 7. (а) На које ће начине Исусови следбеници чинити дела већа од његових? (б) Како можемо оправдати поверење које је Исус положио у своје следбенике?

⁶ Као прво, Исусови следбеници ће обрађивати веће подручје. Данас они сведоче до најудаљенијег дела земље, далеко изван граница земље у којој је Исус проповедао. Као друго, они ће доћи до више људи. Мала група Исусових ученика брзо је нарасла на хиљаде (Дела апостолска 2:41; 4:4). Сада их има неколико милиона, а сваке године стотине хиљада особа им се прикључују тако што се крштавају. Као треће, они ће проповедати дуже временско раздобље — и то се протеже све до данас, скоро 2 000 година након што се Исусова троипогодишња служба на земљи завршила.

⁷ Исус је показао поверење у своје следбенике када им је рекао да ће чинити „већа дела“. Он им је поверио дело које је за њега било најзначајније, а то је проповедање и поучавање о ’доброј вести о Божјем Краљевству‘ (Лука 4:43). Био је сигуран да ће они верно извршавати то задужење. Шта то значи за нас данас? Када ревно и целим срцем идемо у службу, ми оправдавамо поверење које је Исус положио у своје следбенике. Зар то није изузетна част? (Лука 13:24).

8, 9. Какав је пример Исус поставио у служби и како можемо обављати своју службу по узору на њега?

⁸ Исус је својим ученицима пружио најбољу могућу обуку за службу. Пре свега, он је био савршен пример који су могли опонашати (Лука 6:40). У прошлом поглављу смо осмотрили његов став према служби. Замисли  на тренутак ученике који су били с Исусом док је проповедао. Они су могли запазити да је он проповедао где год је било људи — на обалама језера, по горама, у градовима, на пијацама и по кућама (Матеј 5:1, 2; Лука 5:1-3; 8:1; 19:5, 6). Такође су могли запазити да је био марљив радник који је устајао рано и радио до касно у ноћ. За њега служба није била нешто што је обављао само кад није имао ништа друго да ради! (Лука 21:37, 38; Јован 5:17). Сигурно су осетили да је био мотивисан дубоком љубављу према људима. Можда су на његовом лицу видели саосећање које је осећао изнутра (Марко 6:34). Шта мислиш како је Исусов пример утицао на његове ученике? Како би на тебе утицао?

⁹ Као Христови следбеници, ми своју службу обављамо по узору на њега. Зато смо спремни да искористимо сваку прилику да бисмо ’темељно сведочили‘ (Дела апостолска 10:42). Попут Исуса, посећујемо људе у њиховим кућама (Дела апостолска 5:42). Уколико је потребно, спремни смо да променимо своје планове како бисмо ишли код људи у време када су најчешће код куће. Такође дискретно прилазимо људима и проповедамо на јавним местима — улицама, парковима, продавницама и радним местима. Ми „напорно радимо и напрежемо се“ у својој служби, јер схватамо да је то нешто веома важно (1. Тимотеју 4:10). Дубока и искрена љубав према људима покреће нас да тражимо прилике да им проповедамо у свако доба и на сваком месту (1. Солуњанима 2:8).

10-12. Које је важне поуке Исус пружио својим ученицима пре него што их је послао да проповедају?

¹⁰ Још један начин на који је Исус обучавао своје ученике био је тај што им је пружао обимну поуку. Пре него што је послао својих 12 апостола, а касније и 70 ученика да проповедају, Исус је с њима одржавао састанке на  којима им је давао детаљна упутства како да проповедају (Матеј 10:1-15; Лука 10:1-12). Та обука је донела добре резултате јер у Луки 10:17 стоји: „Седамдесеторица [су се] вратила радосна.“ Осмотримо сада две важне поуке које је Исус пружио, имајући на уму да његове речи треба сагледати у светлу јеврејских обичаја тог времена.

¹¹ Исус је поучио своје ученике да се уздају у Јехову. Рекао им је: „Не стављајте у појас ни златни, ни сребрни, ни бакарни новац. Не носите ни торбу за пут, ни додатну одећу, ни сандале, ни штап, јер радник заслужује своју храну“ (Матеј 10:9, 10). За путнике у то време било је уобичајено да са собом носе појас за новац, торбу за храну и још један пар сандала. a Тиме што је ученицима рекао да не брину о тим стварима, Исус им је, у ствари, рекао: „Потпуно се уздајте у Јехову, јер ће он подмирити ваше потребе.“ Јехова ће се бринути за њих тако што ће подстаћи оне који прихвате добру вест да буду гостољубиви, што је било нешто сасвим уобичајено у Израелу (Лука 22:35).

¹² Исус је своје ученике поучио да избегавају све што би им беспотребно одвлачило пажњу од службе. Рекао је: „Путем никога не поздрављајте“ (Лука 10:4). Да ли их је Исус саветовао да буду хладни и суздржани? Нипошто.  У библијска времена, поздравити некога није значило само упутити речи поздрава. Поздрави су најчешће обухватали устаљене обичаје и дугачке разговоре. Један библичар наводи: „Поздрави на Истоку нису подразумевали као код нас благи наклон или пружање руке, већ више загрљаја и наклона, па чак и клањање до земље. За све то је било потребно много времена.“ То што је својим ученицима рекао да се не поздрављају на начин који је тада био уобичајен, Исус им је, у ствари, рекао: „Морате искористити време најбоље што можете, јер је порука коју преносите хитна.“ b

13. На које начине можемо показати да прихватамо упутства која је Исус дао својим ученицима у првом веку?

¹³ Ми такође прихватамо упутства која је Исус дао својим ученицима из првог века. Док обављамо своју службу, потпуно се уздамо у Јехову (Пословице 3:5, 6). Знамо да ћемо уколико ’тражимо најпре Краљевство‘ увек имати довољно основних животних средстава (Матеј 6:33). Пуновремени објавитељи Краљевства широм света могу потврдити да им чак ни током тешких времена Јехова никада није ускратио своју помоћ (Псалам 37:25). Такође увиђамо да је важно да не допустимо да нас ишта омета у нашој служби Богу. Уколико не пазимо, овај свет нас лако може одвући на странпутицу (Лука 21:34-36). Међутим, сада није време да допустимо да нас било шта одвуче од наше службе. Животи људи су у питању и зато је наша порука хитна (Римљанима 10:13-15). Уколико у срцу задржимо осећај хитности, то  ће нам помоћи да не допустимо да нам ишта што нуди овај свет одузима време и снагу које би боље било посветити служби проповедања. Запамти да је преостало време кратко и да је жетва велика! (Матеј 9:37, 38).

14. Шта показује да се заповест забележена у Матеју 28:18-20 односи на све Христове следбенике? (Види и фусноту.)

¹⁴ Речима „идите и стварајте ученике“, ускрснули Исус је пренео велику одговорност на своје следбенике. Те речи се нису односиле само на ученике који су били присутни тог пролећног дана на гори у Галилеји. c Задатак који им је Исус поверио подразумева сведочење ’људима из свих народа‘ и траје све „до свршетка овог поретка“. Очигледно да се та заповест коју је Христ дао односи на све његове следбенике, укључујући и нас данас. Стога, осмотримо поближе Исусове речи забележене у Матеју 28:18-20.

15. Зашто је мудро да будемо послушни Исусовој заповести да стварамо ученике?

¹⁵ Пре него што је дао ту заповест, Исус је рекао: „Дата ми је сва власт на небу и на земљи“ (18. стих). Да ли Исус заиста има тако велику власт? Да, заиста има! Он је арханђео и заповеда над миријадама миријада анђела (1. Солуњанима 4:16; Откривење 12:7). Као ’поглавар скупштине‘, он има власт над својим следбеницима на земљи (Ефешанима 5:23). Почев од 1914, он влада на небу као Месијански Краљ (Откривење 11:15). Он има власт чак и над мртвима, јер може да их ускрсне  (Јован 5:26-28). Тиме што је прво поменуо да је добио велику власт, Исус је у ствари указао да оно што затим следи није препорука већ заповест. Било би мудро да будемо послушни, јер то није власт коју је он са̂м присвојио већ коју му је дао Бог (1. Коринћанима 15:27).

16. Када је рекао да ’идемо‘, шта нам је Исус заповедио да чинимо и како испуњавамо тај део заповести?

¹⁶ Исус сада износи ту заповест и директно им каже: „Идите“ (19. стих). На тај начин, подстиче нас да преузимамо иницијативу да бисмо људима пренели вест о Краљевству. Док испуњавамо ту заповест, користимо различите видове проповедања. Проповедање од куће до куће је најбољи начин да се дође до људи лично (Дела апостолска 20:20). Такође тражимо прилике да сведочимо неформално. У ствари, радо ћемо искористити сваку прилику која нам се у нашој свакодневици укаже да бисмо започели разговор о доброј вести. Видови проповедања могу бити различити и могу се прилагодити локалним потребама и приликама. Међутим, једно остаје: ми ’идемо‘ и тражимо достојне (Матеј 10:11).

17. Шта значи ’стварати ученике‘?

¹⁷ Исус затим износи шта је циљ нашег проповедања, наиме, да ’стварамо ученике од људи из свих народа‘ (19. стих). Шта значи то да ’стварамо ученике‘? У суштини, ученик је неко ко учи, ко се нечем поучава. Међутим, стварати ученике не значи само преносити знање другима. Када проучавамо Библију са заинтересованим особама, наш циљ је да им помогнемо да постану Христови следбеници. Кад год је то могуће, ми истичемо Исусов пример тако да они с којима проучавамо уче да се угледају на њега као на свог Учитеља и свог Узора да би живели онако како је он живео и обављали службу коју је и он обављао (Јован 13:15).

18. Зашто је крштење важна прекретница у животу једног ученика?

 ¹⁸ Битан део ове заповести садржан је у речима: „Крстећи их у име Оца и Сина и светог духа“ (19. стих). Крштење је важна прекретница у животу једног Христовог ученика, јер је то одговарајући знак да се особа целим срцем предала Богу. Стога представља неопходан корак за спасење (1. Петрова 3:21). Дакле, када ученик након свог крштења наставља да целим срцем служи Јехови, он може радосно ишчекивати вечне благослове предстојећег новог света. Да ли си некоме помогао да постане крштени Христов ученик? Нема веће радости од тога у нашој хришћанској служби (3. Јованова 4).

19. Чему поучавамо нове ученике и зашто се поучавање може наставити и након крштења?

¹⁹ Исус затим објашњава следећи део заповести коју је дао: „Учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (20. стих). Ми поучавамо нове ученике да слушају Исусове заповести, укључујући и заповест да воле Бога и ближње и да и сами стварају ученике (Матеј 22:37-39). Постепено их поучавамо како могу другима да објасне  библијска учења и да одбране веру коју стичу. Када се оспособе да учествују у служби проповедања, ми идемо с њима, и речју и примером поучавамо их како да буду делотворни. Поучавање нових ученика не завршава се увек пре њиховог крштења. Можда ће им након крштења бити потребна додатна поука да би пребродили изазове својствене онима који следе Христа (Лука 9:23, 24).

20, 21. (а) Зашто немамо разлога за страх док извршавамо оно што нам је Исус заповедио? (б) Зашто сада није време да се успори и на шта треба да будемо одлучни?

²⁰ Последње речи Исусове заповести заиста су охрабрујуће: „Ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Матеј 28:20). Исус схвата да учествовање у служби није лако. Такође зна да ће то понекад довести до противљења других (Лука 21:12). Међутим, нема разлога за страх. Наш Вођа не очекује од нас да сами, без помоћи, испуњавамо ту заповест. Зар није утешно знати да је с нама онај ко има ’сву власт на небу и на земљи‘ и да ће нас подржати да испунимо заповест коју нам је дао?

²¹ Исус је уверио своје ученике да ће кроз векове бити с њима у служби, све до „свршетка овог поретка“. Док крај не дође, ми морамо и даље да извршавамо оно што нам је Исус заповедио. Сада није време да се успори. У току је велика духовна жетва. Има веома много оних који се повољно одазивају и сакупљају. Као Христови следбеници, будимо одлучни да испунимо тај важан задатак који нам је поверио. Будимо одлучни да време, снагу и материјална средства трошимо у испуњавању Христове заповести: „Идите и стварајте ученике.“