1, 2. (а) Зашто су се стражари који су отишли да ухапсе Исуса вратили без њега? (б) Зашто је Исус био изванредан учитељ?

 ФАРИСЕЈИ су пуни гнева. Исус је у храму и поучава о свом Оцу. Слушаоци су подељени — многи верују у њега, а други желе да се он ухапси. Пошто не могу да савладају свој бес, верске вође шаљу стражаре да ухвате Исуса. Међутим, ти стражари се враћају без њега. Свештенички поглавари и фарисеји захтевају објашњење. Они питају: „Зашто га нисте довели?“ Стражари одговарају: „Ниједан човек никада није тако говорио.“ Они су били толико задивљени Исусовим поучавањем да нису могли да га ухапсе a (Јован 7:45, 46).

² Нису само ти војници били одушевљени Исусовим поучавањем. Око Исуса се окупљало велико мноштво људи само да би чули његове поуке (Марко 3:7, 9; 4:1; Лука 5:1-3). Зашто је Исус био тако изванредан учитељ? Као што смо видели у 8. поглављу, он је волео учења која је преносио људима и волео је људе које је поучавао. Такође је био вешт у поучавању. Осмотримо сада три одлике његовог поучавања и како их и ми можемо применити.

3, 4. (а) Зашто је Исус користио обичан језик у свом поучавању? (б) Како је Проповед на гори пример једноставности у Исусовом поучавању?

³ Можеш ли замислити какве је све речи Исус могао да користи? Па ипак, он никада у свом поучавању није  користио високозвучне и компликоване речи јер су многи међу његовим слушаоцима били „необразовани и обични“ (Дела апостолска 4:13). Био је увиђаван према њиховим ограничењима и никада их није оптерећивао с превише информација (Јован 16:12). Његове речи су биле једноставне иако је говорио о веома дубоким стварима.

⁴ Рецимо, погледај Проповед на гори која се налази у Матеју 5:3–7:27. Исус је у овој Проповеди пружио поуке које продиру дубоко, у саму срж ствари. Па ипак, нема замршених мисли ни реченица. Готово да нема речи коју не би разумело чак и дете! Онда није ни чудо што је, када је Исус завршио своју Проповед, народ — у ком је вероватно било много сељака, пастира и рибара — „био задивљен његовим начином поучавања“ (Матеј 7:28).

5. Наведи неке примере Исусових изрека које су биле једноставне, а ипак дубоког значења.

⁵ Исус је у свом поучавању често користио једноставне, кратке мисли и изреке пуне дубоког значења. У периоду давно пре штампаних књига, он је на тај начин своју поруку неизбрисиво усађивао у мисли и срце својих слушалаца. Погледај неке примере: „Немојте судити, да вам се не би судило.“ „Не треба лекар здравима, него болеснима.“ „Дух је [...] срчан, али је тело слабо.“ „Дајте цару царево, а Богу Божје.“ „Више усрећује давање него примање“ b (Матеј 7:1; 9:12; 26:41; Марко 12:17; Дела апостолска 20:35). Скоро 2 000 година од како су изговорене, ове изреке се још увек памте.

6, 7. (а) Зашто је важно да користимо разумљив језик да би наше поучавање било једноставно? (б) На шта треба да пазимо да не бисмо особу с којом проучавамо засипали с превише информација?

 ⁶ Како можемо бити једноставни у поучавању? Важно је да користимо једноставан језик који већина људи лако разуме. Основна учења Божје Речи нису компликована. Јехова је своју намеру открио онима с искреним и понизним срцем (1. Коринћанима 1:26-28). Једноставне и пажљиво одабране речи могу ефикасно пренети истину из Божје Речи.

⁷ Да би наше поучавање било једноставно, такође је важно да особу с којом проучавамо не засипамо с превише информација. Стога, нема потребе да објашњавамо сваки детаљ, нити да претрчавамо преко материјала као да је најважније колико ћемо страница прећи. Уместо тога, добро је да допустимо да потребе и способности особе с којом проучавамо одређују брзину проучавања. Наш циљ је да она постане Христов следбеник и да обожава Јехову. Да бисмо то и постигли, потребно је да за њу одвојимо колико год времена треба да би схватила оно што учи. Само у том случају библијска истина ће  је дирнути у срце и биће спремна да примењује научено (Римљанима 12:2).

8, 9. (а) Зашто је Исус постављао питања? (б) Како је Исус користио питања да би помогао Петру да дође до исправног закључка о плаћању храмског пореза?

⁸ Исус је на изузетан начин користио питања, и то је чинио чак и када би то захтевало више времена него да је својим слушаоцима одмах директно рекао о чему је реч. Зашто је онда користио питања? Каткад је користио проницљива питања да би разоткрио мотиве својих противника и на тај начин их ућуткао (Матеј 21:23-27; 22:41-46). Међутим, у многим случајевима је користио питања да би подстакао своје ученике да изразе оно што им је на уму и да би их покренуо на исправно размишљање. Зато је постављао питања попут: „Шта мислите?“ и „Верујеш ли у то?“ (Матеј 18:12; Јован 11:26). Исус је таквим питањима допро до срца својих ученика. Ево једног примера.

⁹ Једном приликом су порезници питали Петра да ли Исус плаћа храмски порез. c Петар је одмах одговорио: „Плаћа.“ Касније му је Исус поставио низ логичних питања: „Шта мислиш, Симоне? Од кога краљеви узимају таксе и порез? Од својих синова или од туђих?“ Кад је он одговорио: „Од туђих“, Исус му је рекао: „Дакле, њихови синови су ослобођени пореза“ (Матеј 17:24-27). Несумњиво је Петру било јасно шта је смисао ових питања, пошто је било познато да чланови краљевске породице не плаћају порез. Дакле, као јединорођени Син небеског Краља, који се обожавао у храму, Исус није имао обавезу  да плаћа тај порез. Запази да Исус није Петру дао директан одговор већ је тактично користио питања да би му помогао да сам дође до исправног закључка и да убудуће можда боље размисли пре него што одговори.

10. Како можемо успешно користити питања док проповедамо од куће до куће?

¹⁰ Како можемо успешно користити питања у служби? Када проповедамо од куће до куће, можемо користити питања да бисмо подстакли људе на размишљање и тако можда створили прилику да им пренесемо добру вест. Примера ради, ако на врата изађе једна старија особа, могли бисмо с поштовањем питати: „Да ли сте запазили колико се свет променио?“ Након одговора, могли бисмо упитати: „Шта мислите, шта је потребно да би наш свет био лепше место за живот?“ (Матеј 6:9, 10). Уколико на врата изађе мајка која има малу децу, могли бисмо поставити следеће питање: „Да ли сте се икада питали какав ће свет бити када порасту ваша деца?“ (Псалам 37:10, 11). Уколико запажамо ствари док прилазимо неким вратима, моћи ћемо осмислити питања која ће бити прилагођена потребама станара.

11. Како можемо успешно користити питања кад с неким проучавамо Библију?

¹¹ Како можемо успешно користити питања кад с неким проучавамо Библију? Пажљиво одабрана питања могу нам помоћи да видимо шта се налази у срцу оног с ким проучавамо (Пословице 20:5). На пример, претпоставимо да проучавате 43. лекцију „Како хришћани треба да  гледају на алкохол?“ у књизи Буди срећан заувек! d У том поглављу се разматра како Бог гледа на претеривање у пићу и опијање. Особа својим одговорима можда показује да зна шта Библија научава, али да ли се она и слаже с оним што учи? Могли бисмо је питати: „Да ли ти Божје гледиште о тим стварима делује разумно?“ Такође бисмо могли питати: „Како ове мисли можеш применити у свом животу?“ Међутим, води рачуна да будеш тактичан и да пазиш на достојанство особе. Никада не желимо да постављамо питања због којих ће особи бити непријатно (Пословице 12:18).

12-14. (а) На које је начине Исус користио снажну логику? (б) Које је логично размишљање Исус изнео када су фарисеји његову моћ приписали Сатани?

¹² Будући да је имао савршен ум, Исус је био спретан у логичном аргументовању. Каткад је користио снажну логику да би оповргао лажне оптужбе својих противника. У многим случајевима користио је уверљиво излагање да би својим следбеницима пружио вредне поуке. Осмотримо неке примере.

¹³ Након што је Исус излечио човека опседнутог демонима који је био слеп и нем, фарисеји су рекли: „Овај човек истерује демоне уз помоћ Велзевула [Сатане], владара демона̂.“ Они су признали да за истеривање демона треба нека надљудска моћ. Међутим, они су Исусову моћ приписали Сатани. Та оптужба не само што је била погрешна већ је била и нелогична. Да би им показао колико греше, Исус им одговара: „Свако краљевство у ком завлада неслога пропашће. Ниједан град или кућа у којима завлада неслога неће опстати. Дакле, ако Сатана истерује Сатану, окренуо се против самог себе. Како ће онда  његово краљевство опстати?“ (Матеј 12:22-26). У ствари, Исус им каже: ’Ако сам ја Сатанин заступник и поништавам Сатанина дела, онда би Сатана деловао сам против себе и ускоро би пропао.‘ Како су могли оповргнути тако уверљиву логику?

¹⁴ Међутим, Исус још није завршио разговор с њима. Знајући да су чак и неки ученици фарисеја истеривали демоне, поставио им је једноставно али снажно питање: „Ако ја истерујем демоне уз помоћ Велзевула, уз чију их помоћ истерују ваши синови [ученици]?“ (Матеј 12:27). Може се рећи да смисао Исусовог питања гласи овако: ’Ако ја истерујем демоне уз помоћ Сатане, онда беспоговорно и ваши ученици то чине уз његову помоћ.‘ Шта су на то могли рећи фарисеји? Они никада не би признали да њихови ученици користе Сатанину моћ. Исус их је тако навео да дођу до закључка који је за њих био веома непријатан. Зар није упечатљиво то како је Исус користио логику? А замисли тек какав је то утисак оставило на оне који су га чули директно, јер су његово присуство и тон гласа несумњиво допринели јачини његових речи.

15-17. Наведи пример тога како је Исус користио израз „колико ће више“ да би научавао дивну истину о свом Оцу.

¹⁵ Још један разлог због ког је Исус користио логично и уверљиво аргументовање јесте да би друге поучио охрабрујућој и дивној истини о свом Оцу. Често је то чинио користећи израз „колико ће више“ и тако помагао својим слушаоцима да им се познате чињенице урежу у срце. e Пошто се темељи на контрасту, овакав начин закључивања оставља дубок утисак. Погледајмо само два примера.

¹⁶ Када је одговарао на питање својих ученика како да  се моле, Исус је указао на спремност несавршених родитеља да својој деци ’дају добре дарове‘. Затим је завршио речима: „Ако ви, иако сте грешни, дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац који је на небу дати светог духа онима који га моле за то!“ (Лука 11:1-13). Ово поређење се темељи на контрасту. Ако грешни родитељи брину о потребама своје деце, колико ће више наш небески Отац, који је у сваком погледу савршен и праведан, дати светог духа својим верним слугама који му се понизно обраћају у молитви!

¹⁷ Сличну логику Исус је користио и када је пружао мудар савет како се изборити са забринутошћу. Рекао је: „[Гаврани] не сеју нити жању, немају складишта ни житнице, а ипак их Бог храни. Зар ви нисте много вреднији од птица? Погледајте љиљане како расту. Не муче се нити преду [...] Ако Бог тако одева пољско биље, које је данас у пољу, а сутра се баца у пећ, колико ће пре оденути вас, маловерни!“ (Лука 12:24, 27, 28). Уколико Јехова брине о птицама и цвећу, колико ће више бринути о људима који га воле и служе му! Тако снажним аргументовањем, Исус је несумњиво дирнуо срце својих слушалаца.

18, 19. Шта можемо рећи да бисмо помогли неком ко каже да не верује у Бога зато што га не види?

¹⁸ И ми желимо да у својој служби користимо снажну логику да бисмо оповргли лажна веровања. Такође желимо да користимо уверљиве аргументе да бисмо поучили друге поузданим чињеницама о Јехови (Дела апостолска 19:8; 28:23, 24). Да ли то значи да морамо користити неку замршену логику? Никако! Оно што учимо од Исуса јесте да су најделотворнији логични аргументи који су изнесени на једноставан начин.

¹⁹ Примера ради, шта можемо рећи ако неко каже да не верује у Бога зато што не може да га види? Можемо се  осврнути на природни закон о узроку и последици. Када видимо последицу нечега, ми знамо да је морао постојати и узрок томе. Могли бисмо рећи: „Ако бисте се нашли у неком забаченом крају и наишли на једну лепо саграђену кућу пуну хране (последица), зар не бисте спремно признали да се неко (узрок) побринуо за то? Дакле, када видимо очигледну промишљеност у природи и обиље хране у земљиним ’складиштима‘ (последица), зар није логично закључити да се Неко (узрок) побринуо за то? И сама Библија закључује на тај начин: „Сваки дом је неко саградио, а Бог је онај који је саградио све“ (Јеврејима 3:4). Посве разумљиво, без обзира колико је добро и логично наше образложење, неће сви прихватити поруку коју им преносимо (2. Солуњанима 3:2).

20, 21. (а) Како можемо користити логику ’колико више‘ да бисмо истакли Јеховине особине и начин поступања? (б) Шта ћемо осмотрити у наредном поглављу?

²⁰ Док поучавамо друге, било у служби проповедања  или у скупштини, и ми можемо користити логику ’колико више‘ да бисмо истакли Јеховине особине и начин поступања. На пример, да бисмо показали да је доктрина о вечном мучењу нешто што наноси срамоту Јеховином имену, могли бисмо рећи: „Који би отац своје вољено дете кажњавао тако што би му руку држао у ватри? Колико је онда више замисао о мучењу у пакленој ватри одвратна нашем небеском Оцу који нас воли!“ (Јеремија 7:31). Да бисмо уверили клонулог суверника у Јеховину љубав, могли бисмо рећи: „Ако је чак и један сићушни врабац вредан у Јеховиним очима, колико више он штити и воли своје слуге на земљи, а међу њих спадаш и ти!“ (Матеј 10:29-31). Коришћење таквог логичног закључивања може нам помоћи да допремо до срца других.

²¹ Након што смо осмотрили само три одлике Исусовог поучавања, схватамо да стражари који нису ухапсили Исуса нису претерали кад су рекли: „Ниједан човек никада није тако говорио.“ У наредном поглављу осмотрићемо начин поучавања по ком је Исус вероватно најпознатији, а то је коришћење поређења.