1-3. Шта Исус жели да Назарећани схвате и који доказ им износи?

 ИСУС је на почетку своје службе. Управо се вратио у свој завичај Назарет. Његов циљ је да помогне људима да схвате следећу важну чињеницу о њему — он је давно проречени Месија! Који доказ има за то?

² Многи несумњиво очекују да учини неко чудо. Они су чули за многа чуда која је извршио. Међутим, овог пута он то не чини. Уместо тога, као и обично одлази у синагогу. Тамо устаје да чита из Исаијиног свитка. То је дугачак свитак. Исус пажљиво одвија свитак с једног краја на други док не проналази одломак који тражи. Затим наглас чита део који данас можемо наћи у Исаији 61:1-3 (Лука 4:16-19).

³ Слушаоцима су сигурно познате те речи. То је пророчанство о Месији. Сви погледи су упрти у њега. Настаје потпуна тишина. Тада Исус почиње да објашњава тај одломак, износећи можда неке детаље и каже: „Данас су се испуниле ове речи из Писма које сте управо чули.“ Слушаоци су задивљени његовим пријатним речима, али многи изгледа и даље желе да виде неко чудо. Међутим, Исус уместо тога одлучно користи један пример из Писма да би разоткрио њихово помањкање вере. Ускоро људи из Назарета желе да га убију! (Лука 4:20-30).

4. Које је мерило Исус поставио у својој служби и шта ћемо разматрати у овом поглављу?

⁴ Исус овде поставља једно мерило ког се држи све време своје службе. Он се у потпуности ослања на надахнуту  Божју Реч. Истина, његова чуда су била значајна у показивању да је Божји дух с њим. Па ипак, за њега ништа није имало толику важност као Свето писмо. Осмотримо какав је пример оставио у овом погледу. Осмотрићемо како је он као наш Учитељ цитирао из Божје Речи, како ју је бранио и објашњавао.

5. Шта је Исус желео да његови слушаоци знају и како је показао да је тачно то што је говорио?

⁵ Исус је желео да људи знају одакле потиче његова порука. Рекао је: „Оно чему поучавам људе не потиче од мене, него од онога који ме је послао“ (Јован 7:16). Једном другом приликом је рекао: „Ништа не чиним сам од себе, него говорим оно чему ме је Отац научио“ (Јован 8:28). Још је рекао и ово: „Што вам ја говорим не говорим сам од себе, него Отац који остаје у јединству са мном чини своја дела преко мене“ (Јован 14:10). Један начин на који је доказао да је говорио истину јесте тај што је често цитирао Божју писану Реч.

6, 7. (а) У којој мери је Исус цитирао хебрејски део данашње Библије и зашто је то нешто задивљујуће? (б) У чему се Исусово поучавање разликовало од поучавања познаваоца Закона?

⁶ Пажљиво испитивање Исусових забележених речи открива да је директно цитирао или индиректно указивао на више од половине књига које данас сачињавају хебрејски део Библије. Можда испрва то и не звучи тако много. Можда се питаш зашто за три и по године свог поучавања и проповедања није цитирао из свих надахнутих књига које су биле на располагању. У ствари, можда и јесте. Сети се да је записан само део Исусових речи и дела (Јован 21:25). Све Исусове забележене речи вероватно би се могле наглас прочитати у року од само неколико сати. А сада замисли себе да говориш о Богу и његовом Краљевству само неколико сати и да за то време  успеш да цитираш из више од половине књига хебрејског дела Светог писма! Поред тога, у већини случајева Исус није имао код себе свитке из којих је цитирао. Када је одржао своју чувену Проповед на гори, директно је цитирао или индиректно указивао на многе изјаве из хебрејског дела Писма — и све то напамет!

⁷ То што је цитирао из Божје Речи показује да је имао дубоко поштовање према њој. Његови слушаоци су били „задивљени његовим начином поучавања, јер их је поучавао као неко ко има ауторитет од Бога, а не као познаваоци Закона“ (Марко 1:22). Када су познаваоци Закона поучавали, они су волели да указују на такозвани усмени закон и да цитирају древне учене рабине. Исус ниједном није навео усмени закон или неке рабине као ауторитет. Уместо тога, он је указивао на Божју Реч као на највећи ауторитет у свему. Увек изнова могло се чути како каже: „Писано је.“ Овим и сличним речима поучавао је своје следбенике и исправљао погрешна гледишта.

8, 9. (а) Како је Исус, када је очистио храм, подупро ауторитет Божје Речи? (б) На који начин су верске вође у храму показале огромно непоштовање према Божјој Речи?

⁸ Када је очистио храм у Јерусалиму, Исус је рекао: „Писано је: ’Мој дом зваће се дом молитве‘, а ви од њега правите разбојничку пећину“ (Матеј 21:12, 13; Исаија 56:7; Јеремија 7:11). Дан раније, извршио је тамо многа чуда. Дечаци који су били у храму били су задивљени и почели су да га хвале. Међутим, верске вође су љутито упитале Исуса да ли чује шта та деца говоре. А он им је одговорио: „Чујем. Зар никада нисте читали: ’Речима из уста деце и одојчади донео си себи хвалу‘?“ (Матеј 21:16; Псалам 8:2). Исус је желео да они знају да је то што се дешавало било у складу с Писмом.

⁹ Касније су се те верске вође окупиле и напале Исуса  речима: „Одакле ти власт да то чиниш?“ (Матеј 21:23). Исус им је јасно ставио до знања од кога је добио ту власт. Он није измишљао и уводио неке нове доктрине. Само је спроводио у дело оно што је говорила надахнута Реч његовог Оца. Дакле, ти свештеници и познаваоци Закона су показивали огромно непоштовање према Јехови и његовој Речи. У потпуности су заслужили осуду коју је Исус изрекао разоткривајући њихово зло срце (Матеј 21:23-46).

10. Како можемо опонашати Исуса у начину на који је користио Божју Реч и која помоћна средства имамо која он није имао?

¹⁰ Попут Исуса, и данас се прави хришћани ослањају на Божју Реч у својој служби. Јеховини сведоци су широм света познати по томе што ревно с другима разговарају о Библији. У нашим публикацијама се често цитира Библија и указује на њу. И у служби настојимо да укажемо на Свето писмо кад год разговарамо с људима (2. Тимотеју 3:16). Ми се радујемо кад неком прочитамо нешто из Божје Речи, Библије, и кад можемо разговарати о њеној вредности и поруци. Додуше, немамо савршено памћење попут Исуса, али зато имамо многа помоћна средства која Исус није имао. Поред комплетне Библије, која излази на све више језика, такође имамо и многа помоћна средства за проучавање Библије која нам помажу да пронађемо било који стих који тражимо. Будимо одлучни да и даље указујемо на Библију и да људе упућујемо на њу кад год нам се укаже прилика!

11. Зашто је Исус често морао да брани Божју Реч?

¹¹ Исус је запазио да је Божја Реч била мета честих напада, али га то није нимало изненадило. „Твоја реч је истина“, рекао је свом Оцу у молитви (Јован 17:17). Исус је знао да је Сатана „владар овог света“ и „лажов и отац  лажи“ (Јован 8:44; 14:30). Одолевајући Сатаниним кушњама, Исус је три пута цитирао Писмо. Сатана је цитирао један стих из Псалама, али га је намерно погрешно применио, док је Исус у одговору на то одбранио Божју Реч од такве злоупотребе (Матеј 4:6, 7).

12-14. (а) На које су начине верске вође показивале непоштовање према Мојсијевом закону? (б) Како је Исус бранио Божју Реч?

¹² Исус је често бранио Свето писмо од злоупотребе, погрешног тумачења и извртања. Верске вође његовог времена приказивали су Божју Реч у искривљеном светлу. Придавали су велику важност и најситнијим појединостима Мојсијевог закона, а веома мало начелима на којима се тај Закон темељио. Тако су унапређивали привидну побожност, ону која је више усредсређена на спољашњу форму него на важније ствари као што су правда, милосрђе и верност (Матеј 23:23). Како је Исус бранио Божји Закон?

¹³ У Проповеди на гори Исус је често говорио ’чули сте да је речено‘, када би уводио неку одредбу Мојсијевог закона. Затим би рекао: „А ја вам кажем“ и онда објаснио неко начело које је било дубље од само површног придржавања Закона. Да ли је он тиме побијао Закон? Не, он га је бранио. На пример, народ је знао за закон: „Не убиј.“ Али Исус им је рекао да се чак и гајењем мржње према некоме крши дух тог закона. Слично томе, ако осећамо пожуду према некој особи која није с нама у браку кршимо начело на ком се темељи Божји закон који забрањује прељубу (Матеј 5:17, 18, 21, 22, 27-39).

¹⁴ На крају Исус наводи: „Чули сте да је речено: ’Воли свог ближњег и мрзи свог непријатеља.‘ А ја вам кажем: Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Матеј 5:43, 44). Да ли је заповест „мрзи свог непријатеља“ била део Божје Речи? Не, то је било нешто што је потекло од верских вођа и нешто што су они  научавали. Они су разводњавали Божји савршени закон људским размишљањима. Исус је неустрашиво бранио Божју Реч од штетног деловања људских предања (Марко 7:9-13).

15. Како је Исус одбранио Божји Закон од покушаја да се прикаже као претерано строг, чак суров?

¹⁵ Верске вође су напале Божји Закон и у том смислу што су га приказале као претерано строгог, чак суровог. Када су Исусови ученици откинули неколико класова жита док су ишли кроз поље, неки фарисеји су тврдили да су тиме прекршили Сабат. Исус је употребио један пример из Писма да би одбранио Божју Реч од таквог крутог гледишта. Он је навео случај када су Давид и његови људи, пошто су били гладни, јели хлебове који су се стављали пред Бога. То је било једино место у Писму где је тај хлеб употребљен ван Божјег дома. Он је тим фарисејима показао да не схватају Јеховино милосрђе и самилост (Марко 2:23-27).

16. Шта су верске вође учиниле с Мојсијевом одредбом о разводу, а шта је Исус учинио?

¹⁶ Верске вође су такође тражиле рупе у Закону да би умањиле снагу Божје Речи. Примера ради, Закон је мушкарцу дозвољавао да се разведе од своје жене ако би на њој нашао „нешто недолично“, очигледно неки озбиљан проблем који је наносио срамоту целој породици (Поновљени закони 24:1). Међутим, до Исусовог времена, верске вође су користиле тај уступак као изговор да се мушкарцу допусти да своју жену отпусти из било ког разлога — чак и ако би јој загорела вечера! a Исус је показао да су они страшно искривили Мојсијеве надахнуте речи. Затим је поново успоставио Јеховино првобитно  мерило за брак, а то је да један човек има само једну жену, и указао да је брачно неверство једини оправдан темељ за развод (Матеј 19:3-12).

17. Како данас прави хришћани могу опонашати Исуса у одбрани Божје Речи?

¹⁷ И данас Христови следбеници имају снажну жељу да бране Свето писмо од напада. Када верске вође говоре о томе да су морална мерила Божје Речи застарела, они у ствари нападају Библију. Библија се напада и када верске вође научавају лажне доктрине и приказују их као библијска учења. Ми смо срећни што можемо бранити Божју чисту Реч истине — на пример кад можемо објаснити да Бог није део Тројства (Поновљени закони 4:39). У исто време, ми то чинимо учтиво, с истинском благошћу и дубоким поштовањем (1. Петрова 3:15).

18, 19. Који примери показују да је Исус имао задивљујућу способност да објашњава Божју Реч?

¹⁸ Исус је био на небу када је записиван хебрејски део Светог писма. Сигурно је уживао што је имао могућност да дође на земљу и објашњава другима тај део Божје Речи! На пример, сети се оног незаборавног дана када је ускрснуо и срео двојицу својих ученика на путу за Емаус. Пре него што су га препознали, они су му рекли да су тужни и збуњени због смрти свог вољеног Учитеља. Како је он реаговао? „Почевши од Мојсија и свих Пророка, протумачио им је оно што је писано о њему у целом Писму.“ Како је то утицало на њих? Касније су један другом рекли: „Зар нам срце није горело док нам је путем говорио, док нам је тумачио Писмо?“ (Лука 24:15-32).

¹⁹ Касније тог истог дана, Исус се састао са својим апостолима и другим ученицима. Запази шта је учинио за њих: „Помогао [им је] да јасно разумеју Писмо“  (Лука 24:45). Несумњиво, тај радостан догађај их је подсетио на оно што је Исус много пута учинио за њих, као и за све оне који су хтели слушати. Често би користио неке веома познате стихове и објаснио их на такав начин да је то у уму слушалаца отворило једну дивну и потпуно нову, дубљу димензију разумевања Божје Речи.

20, 21. Како је Исус објаснио речи које је Јехова упутио Мојсију код грма у пламену?

²⁰ Једном приликом, обратио се групи садукеја. Они су били секта у оквиру јудаизма, која је била повезана са свештеницима и која није веровала у ускрсење. Исус им је рекао: „За ускрсење мртвих, зар нисте читали шта вам је Бог рекао: ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев‘? А он није Бог мртвих, него живих“ (Матеј 22:31, 32). Био је то стих који су садукеји добро познавали, стих који је записао Мојсије, човек ког су они дубоко поштовали. Да ли увиђаш колику снагу има ово Исусово објашњење?

²¹ Мојсије је разговарао с Јеховом код грма у пламену негде око 1514. пре н. е. (Излазак 3:2, 6). Тада је Аврахам био мртав већ 329 година, Исак 224, а Јаков 197. Па ипак, Јехова је рекао: „Ја сам“ њихов Бог. Ти садукеји су знали да Јехова није попут неког паганског бога мртвих који влада подземним светом. Не, он је ’Бог живих‘, рекао је Исус. Шта то значи? Исус износи снажан закључак: „За њега [су] сви они живи“ (Лука 20:38). Јеховине вољене слуге које су умрле налазе се на безбедном месту, у Божјем неограниченом сећању које никада не бледи. То да ће Јехова ускрснути све мртве толико је сигурно да се о њима може говорити као да су већ сада живи (Римљанима 4:16, 17). Зар ово није изванредно објашњење Божје Речи? Није чудо што је ’народ био задивљен‘! (Матеј 22:33).

22, 23. (а) Како можемо опонашати Исуса кад неком објашњавамо нешто из Божје Речи? (б) Шта ћемо осмотрити у следећем поглављу?

 ²² Хришћани данас имају дивну могућност да опонашају Исуса у начину на који објашњавају Божју Реч. Истини за вољу, ми немамо савршен ум. Па ипак, често имамо прилику да с некима попричамо о неком стиху који они већ знају и да им га објаснимо из угла из ког никада о њему нису размишљали. На пример, можда целог живота изговарају: „Да се свети име твоје“ и „Да дође царство твоје“, а да никада нису сазнали које је Божје име и шта представља његово Царство то јест Краљевство (Матеј 6:9, 10, Даничић-Караџић). Заиста смо срећни кад неком можемо пружити јасна и једноставна објашњења библијских учења!

²³ Дакле, ако указујемо на стихове из Библије, бранимо је и објашњавамо њену поруку ми показујемо да следимо Исуса у начину на који је он другима преносио библијску истину. У следећем поглављу осмотрићемо неке одлике Исусовог поучавања које су му омогућиле да с библијском истином допре до срца својих слушалаца.