1-4. (а) У чему се огледала Исусова умешност приликом поучавања Самарићанке и до чега је то довело? (б) Како су реаговали апостоли?

 ИСУС и његови апостоли већ сатима пешаче. Крећу се ка северу, из Јудеје према Галилеји. Најкраћи пут — око три дана хода — води кроз Самарију. Док се сунце ближи свом зениту, они се приближавају градићу који се зове Сихар, и ту застају да се окрепе.

² Апостоли одлазе да купе нешто хране, а Исус остаје да се одмори крај бунара ван града. Утом прилази једна Самарићанка да захвати воду. Пошто је био „уморан од пута“, Исус је могао да се не обазире на њу (Јован 4:6). Било би посве разумљиво да је затворио очи, а да је Самарићанка отишла потпуно непримећена. Као што смо видели у 4. поглављу, она је вероватно могла да очекује ће се сваки Јудејац на ког наиђе презриво односити према њој. Међутим, Исус с њом започиње разговор.

³ Он јој се обраћа користећи пример из њеног свакодневног живота — у ствари, говори о оном што она управо чини. Будући да је дошла по воду, Исус јој говори о спасоносној води која ће угасити њену духовну жеђ. Она неколико пута помиње питања која би могла бити спорна. a Исус тактично заобилази та питања и усмерава разговор у правцу у ком жели. Концентрише се на духовне теме — Јехову Бога и чисто обожавање. Његове речи имају  велики утицај, јер их Самарићанка преноси људима из свог места и сада и они желе да чују Исуса (Јован 4:3-42).

⁴ Како су апостоли реаговали када су се вратили и видели како Исус даје то изузетно сведочанство? Нема указивања да су били одушевљени. Изненадили су се што је Исус уопште разговарао с том женом, којој се они очигледно нису ни обратили. Након њеног одласка, они нуде Исусу храну коју су донели. Међутим, Исус им каже: „Ја имам храну за коју ви не знате.“ Збуњени, они испрва мисле да је реч о некој дословној храни. Али Исус им онда објашњава: „Моја је храна да чиним оно што је по вољи онога који ме је послао и да довршим дело које ми је поверио“ (Јован 4:32, 34). Тиме их поучава да је дело које мора да обави важније и од саме хране. Он жели да и они имају такав став. О каквом је делу реч?

5. Шта је била најважнија активност у Исусовом животу и шта ћемо разматрати у овом поглављу?

⁵ Исус је једном приликом рекао: „Морам објавити добру вест о Божјем Краљевству, јер сам ради тога послат“ (Лука 4:43). Да, Исус је дошао да би проповедао и поучавао друге о доброј вести о Божјем Краљевству. b Данас Исусови следбеници имају исти задатак. Зато је важно да разумемо због чега је Исус проповедао, о чему је проповедао и какав је став имао према својој служби.

6, 7. Шта је Исус желео да сваки учитељ осећа према проповедању добре вести? Објасни на примеру.

⁶ Осмотримо шта је Исус осећао према ономе што је проповедао, као и какав је став имао према људима  које је поучавао. Једним живописним поређењем он је показао како гледа на преношење истине којој га је Јехова поучио. Рекао је: „Сваки учитељ који је поучен о небеском Краљевству сличан [је] домаћину који из своје ризнице износи ново и старо“ (Матеј 13:52). Зашто у овом поређењу домаћин износи оно што се налази у његовој ризници?

⁷ Домаћин то не чини да би се хвалио оним што поседује, као што је то једном приликом учинио древни краљ Језекија, с трагичним исходом (2. Краљевима 20:13-20). Зашто онда он то чини? Замисли ову ситуацију: одлазиш у посету код свог драгог учитеља. Он отвара једну фиоку и вади два писма. Једно је већ пожутело од стајања, а друго је новијег датума. То су писма од његовог оца — једно је од пре више деценија, када је твој учитељ био још дечак, а друго је однедавно. Очи му сијају док прича колико му та писма значе, како су му савети који се у њима налазе променили живот и како могу и теби користити. Та писма су за твог учитеља право благо и заузимају посебно место у његовом срцу (Лука 6:45). Он ти их не показује да би се хвалио, нити због неке личне користи, већ мисли да би она можда и теби користила и жели да и ти увидиш њихову вредност.

8. Због чега све што сазнамо из Божје Речи треба да сматрамо правим драгуљима?

⁸ Велики Учитељ, Исус, преносио је другима оно чему га је Бог поучио. Он је знао да је то истина, и за њега је то било непроцењиво благо. Он је ту поуку волео и жарко је желео да је преноси другима. Желео је да сви они који га следе, то јест „сваки учитељ“ осећа исто тако. Да ли и ми тако осећамо? Имамо снажан разлог да волимо све што сазнамо из Божје Речи. Било да су у питању дугогодишња веровања или скорашње измене у разумевању, ти драгуљи истине су нам веома драгоцени. Тиме  што говоримо с искреним одушевљењем и што гајимо љубав према Јеховиној поуци, моћи ћемо и другима помоћи да је заволе, као што је то и Исус чинио.

9. (а) Шта је Исус осећао према људима којима је проповедао? (б) Како можемо опонашати Исусов став према људима?

⁹ Исус је такође волео и људе које је поучавао, о чему ће више речи бити у 3. делу ове књиге. За Месију је било проречено да ће се сажалити „на незнатне и сиромашне“ (Псалам 72:13). Заиста, Исус је бринуо за људе. Био је заинтересован за то како размишљају и какве ставове имају због којих су поступали на одређени начин. Био је забринут због онога што их је оптерећивало и спречавало да прихвате истину (Матеј 11:28; 16:13; 23:13, 15). На пример, сети се Самарићанке. Несумњиво је била веома дирнута што је Исус обратио пажњу на њу. Разумевање које је показао за њене околности покренуло ју је да га прихвати као пророка и да и другима прича о њему (Јован 4:16-19, 39). Истина, ми који данас следимо Исуса не можемо читати срце људи којима проповедамо. Међутим, можемо показати да смо заинтересовани за њих, као што је то и Исус чинио. Можемо тражити праве речи како бисмо удовољили њиховом интересовању и потребама, или како бисмо им помогли да реше проблеме.

10, 11. (а) О чему је Исус проповедао? (б) Како је настала потреба за Божјим Краљевством?

¹⁰ О чему је Исус проповедао? Ако би одговор потражио у учењима многих цркава које тврде да га следе, могао би закључити да се Исус залагао за неку врсту социјалне правде. Или би можда стекао утисак да је био заговорник политичких реформи, или да је лично спасење истицао изнад свега. Међутим, као што је већ поменуто,  Исус је јасно рекао: „Морам објавити добру вест о Божјем Краљевству.“ Шта је то тачно значило?

¹¹ Сети се да је Исус био на небу када је Сатана бацио љагу на Јеховино свето име и довео у питање исправност његове врховне власти. Сигурно га је болело када је видео како је његов праведни Отац оклеветан и оптужен да је неправедни Владар који својим створењима ускраћује нешто добро. Колико је тешко било Божјем Сину када су Адам и Ева, наши прародитељи, поверовали Сатаниној клевети! Видео је како су људи због те побуне постали грешни и смртни (Римљанима 5:12). Међутим, сигурно је био веома срећан када је сазнао да ће једног дана његов Отац све то поправити!

12, 13. Које ће неправде Божје Краљевство исправити и како се види да је Краљевство било најважнија тема Исусовог проповедања?

¹² Међутим, чему треба поклонити највећу пажњу? Јеховино свето име мора се посветити, то јест очистити од сваког трага клевете коју су изрекли Сатана и они који су му се придружили. Пошто Јеховино име укључује и његову репутацију као владара, треба оправдати исправност његовог начина владања. Исус је разумео та важна питања боље од било ког другог човека. У молитви познатој као Оченаш, он је поучио своје следбенике да се прво моле за посвећење имена његовог Оца, затим да дође Божје Краљевство и да се Божја воља врши на земљи (Матеј 6:9, 10). Божје Краљевство, с Исусом Христом као Владарем, ускоро ће уништити Сатанин искварени поредак и успоставити Јеховину праведну власт која ће вечно трајати (Данило 2:44).

¹³ То Краљевство било је тема Исусове службе. Сваком својом речју и сваким поступком он је доприносио томе да се јасније види шта је Краљевство и како ће допринети испуњењу Јеховине намере. Исус није допустио да га  ишта одвуче од проповедања добре вести о Божјем Краљевству. Живео је у времену социјалних немира и многих неправди, па ипак је био усредсређен на своју поруку и своју службу. Да ли то значи да је Исус био крут, безосећајан и монотон када је разговарао с другима? Нипошто!

14, 15. (а) У ком смислу је Исус био „неко већи од Соломона“? (б) Како можемо опонашати Исуса када је реч о поруци коју проповедамо?

¹⁴ Као што ћемо видети у овом делу књиге, Исусово поучавање је било занимљиво и живописно. Он је говорио срцима људи. Можда нас то подсећа на мудрог краља Соломона, који је тражио пријатне речи, то јест „оно што је тачно и истинито“, како би на прави начин изразио мисли које је добио од Јехове (Проповедник 12:10). Јехова је Соломону дао „срце пуно разума“, омогућивши му на тај начин да говори о разним стварима, као што су птице и рибе, дрвеће и звери. Људи су долазили издалека да би га чули (1. Краљевима 4:29-34). Међутим, Исус је био „неко већи од Соломона“ (Матеј 12:42). Он је био много мудрији и зато је у још већој мери имао „срце пуно разума“. Када је поучавао људе, Исус је користио изванредно знање о Божјој Речи као и опште знање о птицама, животињама, рибама, земљорадњи, временским приликама, текућим догађајима, историји и друштвеним збивањима. У исто време, никада се није разметао знањем само да би задивио своје слушаоце. Његова порука је увек била једноставна и јасна. Није никакво чудо што су људи уживали док су га слушали! (Марко 12:37; Лука 19:48).

¹⁵ Данашњи хришћани се труде да следе Исусово вођство. Ми немамо његову огромну мудрост и знање, али сви имамо извесну меру знања и искуства које можемо користити када с другима разговарамо о истини из  Божје Речи. Примера ради, родитељи могу користити своје искуство у одгајању деце како би објаснили Јеховину љубав према нама, његовој деци. Други могу користити примере и поређења везана за своје запослење односно школу, или могу користити своје знање о људима и догађајима. У исто време, морамо пазити да ништа не засени нашу поруку — добру вест о Божјем Краљевству (1. Тимотеју 4:16).

16, 17. (а) Какав је став Исус имао према служби? (б) Како је Исус показао да му је служба била најважнија у животу?

¹⁶ Исус је своју службу сматрао драгоценим благом. Он је био срећан што може помагати људима да стекну јасну слику о његовом небеском Оцу, слику која није замагљена збуњујућим људским доктринама и предањима. Исус је волео да помаже људима да стекну Јеховино признање и добију вечни живот. Уживао је да људима преноси утеху и радост коју пружа добра вест. Како је показао да има таква осећања? Осмотримо три начина.

¹⁷ Као прво, служба је у Исусовом животу заузимала најважније место. Проповедање о Краљевству било је његов животни позив, главна преокупација у животу. Зато је, као што смо видели у 5. поглављу, било мудро што је водио једноставан живот. Баш као што је саветовао и друге, и сам је био усредсређен на оно што је најважније. Нису га ометале многе ствари које је требало платити, одржавати, поправљати или с временом заменити. Живео је једноставним животом како га ништа не би одвукло од службе (Матеј 6:22; 8:20).

18. На које је начине Исус био спреман да се жртвује у служби?

¹⁸ Као друго, Исус се жртвовао у служби. Он је веома много снаге утрошио у служби, прелазећи дословно стотине километара широм Палестине и тражећи људе којима  би пренео истину. Разговарао је с њима у њиховим домовима, на трговима, пијацама и под ведрим небом. Поучавао их је и онда кад су му били потребни одмор, храна, вода или мирни тренуци с најближим пријатељима. Чак је и на самрти разговарао с другима о доброј вести о Божјем Краљевству (Лука 23:39-43).

19, 20. Како је Исус показао колико је важно проповедати с осећајем хитности?

¹⁹ Као треће, Исус је своју службу вршио с осећајем хитности. Присети се разговора са Самарићанком код бунара надомак Сихара. Исусови апостоли вероватно нису схватали колико је важно и у тој ситуацији без одлагања пренети добру вест другима. Исус им је рекао: „Зар не кажете да има још четири месеца до жетве? Ево, кажем вам, погледајте поља, како су зрела за жетву“ (Јован 4:35).

²⁰ Исус је узео тај пример из текућег доба године. Највероватније је био месец кислев, који је обухватао део новембра и децембра. Жетва јечма почињала је негде око Пасхе 14. нисана, што значи да је до тада остало још четири месеца. Зато земљорадници нису мислили да треба журити. Још увек је било доста времена. Али како је са жетвом људи? Многи су били спремни да слушају, буду поучени и постану Христови ученици, те тако стекну наду коју им Јехова пружа. Било је то као да је Исус видео та фигуративна поља и запазио како се зрело зрневље лелуја на поветарцу, означавајући да је време за жетву. Време је брзо пролазило и посао је требало што пре обавити! Стога, када су га људи из једног града задржавали да остане с њима, Исус им је рекао: „И у другим градовима морам објавити добру вест о Божјем Краљевству, јер сам ради тога послат“ (Лука 4:43).

21. Како можемо опонашати Исуса?

²¹ И ми можемо опонашати Исуса на сва три поменута начина. Дајмо својој служби најважније место у нашем  животу. Иако имамо породичних и других обавеза, покажимо да нам је служба на првом месту тиме што ћемо ревно и редовно учествовати у њој, као што је то и Исус чинио (Матеј 6:33; 1. Тимотеју 5:8). Залажимо се у служби тако што ћемо доста времена, снаге и средстава утрошити на њу (Лука 13:24). Имајмо увек на уму да треба да проповедамо с осећајем хитности (2. Тимотеју 4:2). Зато искористимо сваку прилику да проповедамо!

22. Шта ћемо осматрати у следећем поглављу?

²² Још један начин на који је Исус показао да схвата колико је служба проповедања важна јесте тај што се побринуо да се она врши и после његове смрти. Он је опуномоћио своје ученике да проповедају и поучавају друге. Управо је то тема следећег поглавља.