1-3. У којим околностима је Исус одржао своју проповед у пролеће 31. н. е. и зашто су његови слушаоци били задивљени?

 ПРОЛЕЋЕ је 31. н. е. Исус Христ је у близини Капернаума, прометног града на северозападној обали Галилејског мора. Целу претходну ноћ провео је у самоћи молећи се на једној оближњој гори. Док се зора буди, он позива своје ученике и од њих изабира дванаесторицу које назива апостолима. У међувремену, велико мноштво људи — међу којима су неки дошли из удаљених места — следи Исуса према тој гори и окупља се у њеном подножју. Жељно ишчекују да им се он обрати и излечи њихове болести. Исус испуњава њихова очекивања (Лука 6:12-19).

² Он прилази мноштву и лечи све болесне. Када на крају више нико не пати од неке озбиљне болести, он седа и почиње да их поучава. a Речи које је изговорио тог свежег пролећног јутра сигурно су изненадиле његове слушаоце. На крају крајева, никада нису чули да неко пружа такве поуке. Он се не позива на усмена предања нити на уважене јеврејске рабине како би његова учења у очима других деловала важније. Уместо тога, он често цитира надахнуто Писмо. Његова порука је јасна и изражавање једноставно, а значење разумљиво. Када је завршио свој говор, народ је задивљен. А има и разлога. Управо су чули најмудријег човека који је икада живео! (Матеј 7:28, 29).

 ³ Та проповед, као и много тога што је Исус рекао и чинио, забележено је у Божјој Речи. Добро је да дубоко истражујемо шта ти надахнути списи говоре о Исусу, јер су у њему „сакривена сва блага мудрости“ (Колошанима 2:3). Одакле њему таква мудрост, то јест способност да знање и разумевање практично примени? Како је показивао мудрост и како ми можемо опонашати његов пример?

4. Које су питање поставили Исусови слушаоци из Назарета и зашто?

⁴ Током једног свог проповедничког путовања, Исус је посетио Назарет, град у ком је одрастао, и почео да поучава народ у тамошњој синагоги. Многи од његових слушалаца били су задивљени и чудили су се: „Одакле овом човеку та мудрост?“ Они су знали његову породицу — његове родитеље и браћу и сестре — и знали су да су сиромашни (Матеј 13:54-56; Марко 6:1-3). Такође су сигурно знали и да тај речити тесар није похађао ниједну од угледних рабинских школа (Јован 7:15). Зато се њихово питање чинило логичним.

5. Шта је Исус рекао да је извор његове мудрости?

⁵ Мудрост која је код Исуса била очигледна није једноставно плод његовог савршеног ума. Касније, када је током своје службе поучавао народ у храму, Исус је рекао да његова мудрост потиче из далеко узвишенијег извора. „Оно чему поучавам људе не потиче од мене“, рекао је, „него од онога који ме је послао“ (Јован 7:16). Да, Отац, који је послао свог Сина, био је прави извор Исусове мудрости (Јован 12:49). Међутим, како је Исус добио ту мудрост од Јехове?

6, 7. На које је начине Исус добио мудрост од свог Оца?

⁶ Јеховин свети дух је деловао на Исусово срце и ум. Исаија је о Исусу као обећаном Месији прорекао: „Он  ће бити пун Јеховиног духа, духа мудрости и разборитости, духа савета и силе, духа знања и страхопоштовања према Јехови“ (Исаија 11:2). Будући да је био пун Јеховиног духа који је утицао на његов начин размишљања и водио га при доношењу одлука, да ли је икакво чудо што су његове речи и дела одражавали најузвишенију мудрост?

⁷ Исус је црпио мудрост од свог Оца на још један битан начин. Као што смо видели у 2. поглављу, Исус је током свог предљудског постојања, које се протезало небројено много година, имао прилику да упија Очеве мисли. Не можемо ни замислити колико је дубока та мудрост коју је Син стицао док је био са Оцем, радећи као његов „вешт градитељ“ у стварању свега живог и неживог. Зато је Син с правом представљен као персонификована мудрост (Пословице 8:22-31; Колошанима 1:15, 16). Током своје службе на земљи, Исус се ослањао на мудрост коју је стицао док је био с Оцем на небу b (Јован 8:26, 28, 38). Зато нас не изненађује велико знање и дубоко разумевање које се огледало у његовим речима, као ни добро просуђивање у свему што је радио.

8. Како као Исусови следбеници можемо стећи мудрост?

⁸ Као Исусови следбеници, и ми треба да тражимо мудрост од Јехове (Пословице 2:6). Наравно, Јехова нам не даје мудрост неким чудом. Он то чини тако што услишава наше искрене молитве за мудрост како бисмо се изборили са животним изазовима (Јаковљева 1:5). Да бисмо стекли такву мудрост, потребно је да уложимо велики труд. Треба да је тражимо ’као скривено благо‘ (Пословице 2:1-6). Да, треба дубоко да копамо по Божјој  Речи у којој се налази његова мудрост и да ускладимо свој живот с оним што учимо. Пример Јеховиног Сина је од велике помоћи у стицању мудрости. Да бисмо видели како га можемо опонашати, осмотримо неколико подручја на којима је Исус показивао мудрост.

9. Због чега Исусова учења одражавају велику мудрост?

⁹ Око Исуса су се окупљала мноштва само да би га чули (Марко 6:31-34; Лука 5:1-3). Није ни чудо, јер су из његових уста излазиле само речи велике мудрости! Његова учења су одражавала велико познавање Божје Речи и неупоредиву способност да проникне у срж ствари. Његова учења се свуда радо прихватају, и њихова је практична вредност непролазна. Погледај само неке примере мудрости у речима ’Дивног Саветника‘, Исуса (Исаија 9:6).

10. Које нас врлине Исус подстиче да развијамо и зашто?

¹⁰ Проповед на гори, о којој је било речи у уводу овог поглавља, представља највећу збирку директно наведених Исусових поука, без додатних коментара очевидаца и писаца извештаја. У тој проповеди, Исус нас не опомиње само на то да пазимо на свој говор и понашање.  Он иде много дубље. Пошто зна да речи и поступци потичу од оног о чему размишљамо и шта осећамо, Исус нас храбри да у мислима и срцу развијамо врлине као што су кротост, тежња за праведношћу, жеља да будемо милосрдни и мирољубиви и љубав према другима (Матеј 5:5-9, 43-48). Док развијамо такве врлине, наш говор и понашање неће само бити угодни Јехови већ ће се и повољно одразити на наше међуљудске односе (Матеј 5:16).

11. Како Исус указује на суштину проблема када упозорава на грех?

¹¹ Када упозорава на грех, Исус се дотиче саме суштине проблема. Он каже не само да треба да избегавамо насиље већ нас опомиње и да не допустимо да љутња тиња у нашем срцу (Матеј 5:21, 22; 1. Јованова 3:15). Такође, не само што забрањује прељубу већ и упозорава на опасност развијања пожуде која настаје у срцу и води до таквог неверства. Он нас опомиње да не допустимо својим очима да гледају нешто што би у нама распламсало неприкладне жеље и пожуду (Матеј 5:27-30). Исус указује на узроке проблема, а не само на симптоме. Он говори о ставовима и жељама који воде до греха (Псалам 7:14).

12. Како они који следе Исуса гледају на његове савете и зашто?

¹² Исусове речи су заиста оличење мудрости! Није никакво чудо што је ’народ био задивљен његовим начином поучавања‘ (Матеј 7:28). Ми као његови следбеници прихватамо његове мудре савете као мерило за живот. Трудимо се да развијамо добре особине које је он препоручио, као што су милосрђе, мирољубивост и љубав, јер знамо да тиме постављамо темељ за побожно понашање. Напрежемо се да из срца искоренимо штетна осећања и жеље као што су огорченост и пожуда, јер знамо да кад то чинимо мањи је ризик да ћемо упасти у грех (Јаковљева 1:14, 15).

13, 14. По чему се види да је Исус користио добро просуђивање приликом избора свог животног пута?

¹³ Исус је показао да је мудар не само у речима већ и у поступцима. Целокупан његов живот, његове одлуке, став према себи и опхођење с другима одражавали су мудрост на многе предивне начине. Осмотри неке примере који показују да је Исус био вођен ’мудрошћу и способношћу просуђивања‘ (Пословице 3:21).

¹⁴ Мудрост обухвата и добро просуђивање. Исус је користио добро просуђивање у избору свог животног пута. Можеш ли замислити какав је живот он могао водити — какву је кућу могао саградити, какав је успех на пословном подручју могао постићи или какву је светску славу могао стећи? Исус је знао да је живот посвећен таквим тежњама испразан и да је све то „трчање за ветром“ (Проповедник 4:4; 5:10). Такав живот је лудост, супротност мудрости. Исус је изабрао једноставан живот. Није био заинтересован за гомилање новца и материјалних ствари (Матеј 8:20). У складу с оним шта је научавао, он је своје око усредсредио само на једно — вршење Божје воље (Матеј 6:22). Своје време и снагу мудро је трошио залажући се за Краљевство, што је много важније и вредније од материјалних ствари (Матеј 6:19-21). Тако је оставио пример вредан опонашања.

15. Како Исусови следбеници могу показати да имају око које је усмерено само на Божје Краљевство и зашто је то мудро?

¹⁵ Исусови следбеници данас увиђају колико је мудро имати око које је усмерено само на Божје Краљевство. Тиме избегавају оптерећење у виду беспотребних дугова и светских тежњи које одузимају много пажње и енергије (1. Тимотеју 6:9, 10). Многи су поједноставили свој живот да би више времена проводили у служби, можда  чак служили као пуновремени објавитељи Краљевства. Не постоји мудрији животни пут, јер стављање Краљевства на место које му припада доводи до највеће среће и задовољства (Матеј 6:33).

16, 17 (а) На које је начине Исус показао да је био скроман и реалан у ономе што је очекивао од себе? (б) Како ми можемо показати да смо скромни и реални у ономе што очекујемо од себе?

¹⁶ Библија повезује мудрост са скромношћу, то јест свесношћу својих ограничења (Пословице 11:2). Исус је био скроман и реалан у ономе што је очекивао од себе. Знао је да неће преобратити свакога ко чује његову поруку (Матеј 10:32-39). Такође је знао да неће лично стићи до свих људи. Зато је стварање ученика мудро поверио својим следбеницима (Матеј 28:18-20). Скромно је признао да ће они ’чинити и већа дела‘ од његових, јер ће доћи до много више људи, проповедаће на много већем подручју и много дуже време (Јован 14:12). Такође је био свестан да је и њему понекад потребна помоћ. Прихватио је помоћ анђела̂ који су дошли да му послуже у пустињи и анђела који је дошао да га ојача у Гетсиманији. Када му је било најтеже, вапио је за помоћ (Матеј 4:11; Лука 22:43; Јеврејима 5:7).

¹⁷ И ми треба да будемо скромни и реални у оном што очекујемо од себе. Сигурно желимо да се целом душом и свом снагом напрежемо у проповедању и стварању ученика (Лука 13:24; Колошанима 3:23). У исто време, треба да задржимо на уму да нас Јехова не упоређује с другима, па не треба ни ми то да чинимо (Галатима 6:4). Мудрост ће нам помоћи да поставимо реалне циљеве у складу с нашим способностима и околностима. Поред тога, мудрост ће помоћи онима који су на одговорним местима да признају да и они имају ограничења и да и њима с времена на време треба помоћ и подршка. Скромност ће им помоћи да радо прихвате помоћ, увиђајући да  Јехова може употребити неког суверника да им ’пружи велику утеху‘ (Колошанима 4:11).

18, 19. (а) Како је Исус показао да је био разуман и охрабрујућ у опхођењу са својим ученицима? (б) Зашто имамо добре разлоге да будемо охрабрујући и разумни у односу с другима и како то можемо постићи?

¹⁸ „Мудрост одозго је [...] разумна“, наводи се у Јаковљевој посланици 3:17. Исус је био разуман и охрабрујућ у опхођењу са својим ученицима. Иако је добро знао њихове мане, ипак је код њих видео и добре стране (Јован 1:47). Знао је да ће га напустити оне ноћи кад буде ухапшен, али није сумњао у њихову верност (Матеј 26:31-35; Лука 22:28-30). Петар је три пута порекао чак и да познаје Исуса. Па ипак, Исус се молио за Петра и изразио је поверење у његову верност (Лука 22:31-34). Последње ноћи свог живота на земљи, Исус се у молитви свом Оцу није концентрисао на грешке својих ученика. Уместо тога, поменуо је шта су добро учинили до те вечери, рекавши: „Били су послушни твојој речи“ (Јован 17:6). Упркос њиховим недостацима, он им је поверио проповедање о Краљевству и стварање ученика (Матеј 28:19, 20). Вера у њих и поверење које им је указао, несумњиво су их ојачали да извршавају задатак који им је он доделио.

¹⁹ Исусови следбеници имају добар разлог да опонашају његов пример. Ако је савршени Божји Син био стрпљив у опхођењу са својим несавршеним ученицима, колико више ми као грешни људи морамо бити разумни у односу с другима! (Филипљанима 4:5). Уместо да се концентришемо на грешке наших суверника, боље је да запажамо њихове врлине. Мудро је да имамо на уму да их је Јехова привукао к себи (Јован 6:44). Сигурно је у њима видео нешто добро, а тако треба и ми да гледамо. Такав дух ће нам помоћи не само да ’пређемо преко увреде‘  већ и да пронађемо нешто за шта их можемо похвалити (Пословице 19:11). Када показујемо поверење у нашу хришћанску браћу и сестре, ми им помажемо да дају све од себе у служби Јехови и да уживају у томе (1. Солуњанима 5:11).

20. Шта треба да чинимо с ризницом мудрости која се налази у Јеванђељима и зашто?

²⁰ Јеванђеља, која говоре о Исусовом животу и његовој служби, заиста су права ризница мудрости. Шта треба да радимо с тим непроцењивим даром? У закључку Проповеди на гори, Исус је подстакао своје слушаоце не само да слушају његове мудре изјаве већ и да их извршавају, то јест живе у складу с њима (Матеј 7:24-27). Ако своје размишљање, мотиве и поступке обликујемо према Исусовим мудрим изјавама и делима, онда ћемо већ сада водити најбољи могући живот и остаћемо на путу у вечни живот (Матеј 7:13, 14). Сигурно не постоји бољи и мудрији пут за нас!