1, 2. Зашто је брижан отац срећан када му је син послушан и како то осликава Јеховина осећања?

 ОТАЦ гледа кроз прозор како се у дворишту његов мали син игра с другарима. Одједном лопта излеће на улицу. Дечак тужно гледа за њом. Један од другара га наговара да отрчи на улицу по њу. Али дечак одмахује главом. „Не смем“, каже он. Отац се задовољно смешка.

² Зашто је отац срећан? Зато што га је син послушао, па није изашао сам на улицу. Пошто је дечак био послушан — иако није знао да га отац посматра — отац види да његов син разуме важност послушности и да је зато у мањој опасности. Отац из ове приче је попут нашег небеског Оца, Јехове. Бог зна да ако желимо да му останемо верни и да доживимо прелепу будућност коју нам он припрема, морамо научити да се уздамо у њега и да му будемо послушни (Пословице 3:5, 6). Зато нам је послао најбољег могућег Учитеља.

3, 4. У ком смислу се Исус ’научио послушности‘ и био „учињен савршеним“? Објасни на примеру.

³ Библија каже нешто занимљиво у вези с Исусом: „Иако је био Божји Син, из онога што је претрпео научио се послушности. А након што је био учињен савршеним, омогућио је свима који су му послушни да добију вечно спасење“ (Јеврејима 5:8, 9). Тај прворођени Син живео је небројено много година на небу. Видео је како су се Сатана и неки анђели побунили, али им се није придружио. Његов став се види у овим пророчанским речима: „Ја се нисам бунио“ (Исаија 50:5). Како се онда на Сина, који је у потпуности био послушан, могу применити речи „научио  се послушности“? Како би тако савршено створење могло бити ’учињено савршеним‘?

⁴ Осмотри један пример. Војник има један гвоздени мач. Тај мач је у савршеном стању и предивно је украшен, али никада није испробан у некој бици. Војник одлучује да га замени за један други мач направљен од јачег метала, прекаљеног челика. Тај мач је већ добро послужио у биткама. Зар то није мудра замена? Слично томе, Исусова послушност пре доласка на земљу била је без мане у сваком погледу. Али након доласка на земљу, његова послушност је била потпуно другачијег квалитета. Сада је била испитана, да тако кажемо прекаљена и потврђена кушњама које Исус никада не би доживео на небу.

5. Зашто је Исусова послушност тако важна и шта ћемо размотрити у овом поглављу?

⁵ Послушност је била веома важна за Исусов долазак на земљу. Као „последњи Адам“, Исус је дошао да постигне оно што наши прародитељи нису успели — да остане веран Јехови Богу чак и под кушњама (1. Коринћанима 15:45). Међутим, његова послушност није била механичка. Он је био послушан свим умом, срцем и душом. И то с радошћу. Вршење Очеве воље било му је важније од хране! (Јован 4:34). Шта ће нам помоћи да и ми будемо послушни попут њега? Осмотримо прво шта је њега покретало да буде послушан. Ако развијамо ставове и осећања која је и он имао, онда ћемо лакше одолети искушењима и вршити Божју вољу. Затим ћемо осмотрити неке награде које произлазе из показивања послушности налик Христовој.

6, 7. Који су неки од разлога због којих је Исус био послушан?

⁶ Исусова послушност је произлазила из његовог срца. Као што смо видели у 3. поглављу, Христ је био понизан у срцу. Надменост и понос наводи људе да презриво гледају  на послушност, док нам понизност помаже да спремно слушамо Јехову (Излазак 5:1, 2; 1. Петрова 5:5, 6). Поред тога, Исусова послушност је произлазила из онога што је волео и онога што је мрзео.

⁷ Изнад свега, Исус је волео свог небеског Оца, Јехову. О тој љубави ће бити више речи у 13. поглављу. Таква љубав је помогла Исусу да буде богобојазан. Љубав према Јехови била је веома снажна, а страхопоштовање тако дубоко да се плашио да не разочара свог Оца. Један од разлога зашто су његове молитве биле услишене био је тај што је имао страх пред Богом (Јеврејима 5:7). Страх од Јехове је још једно битно обележје које он има као Месијански Краљ (Исаија 11:3).

8, 9. Како је, као што је било проречено, на Исуса утицала праведност а како зло, и како је он то показивао?

⁸ Волети Јехову такође значи и мрзети оно што Јехова  мрзи. Примера ради, запази следеће пророчанство које говори о Месијанском Краљу: „Ти волиш праведност и мрзиш зло. Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости више него твоје другове“ (Псалам 45:7). Исусови ’другови‘ били су други краљеви из породичне лозе краља Давида. Приликом свог помазања, Исус је више од било кога од њих имао разлога за радост и клицање. Зашто? Његова награда је далеко већа од њихове, а његово Краљевство неупоредиво боље. Он је награђен због тога што су га љубав према праведности и мржња према злу наводили да у свему буде послушан Богу.

⁹ Како је Исус показао шта осећа према праведности а шта према злу? На пример, како је реаговао када су његови следбеници примењивали упутства у погледу проповедања и када су због тога били благословљени? Био је веома срећан (Лука 10:1, 17, 21). А како се осећао када су Јерусалимљани упорно показивали бунтован дух, док је он с пуно љубави покушавао да им помогне? Он је заплакао над бунтовним ставом становника тога града (Лука 19:41, 42). На Исуса је дубоко утицало понашање људи, било да је било добро или лоше.

10. Која осећања треба да развијамо према добру а која према злу, и шта ће нам помоћи да то чинимо?

¹⁰ Размишљање о Исусовим осећањима помаже нам да се преиспитамо због чега смо ми послушни Јехови. Иако смо несавршени, ипак можемо развијати искрену љубав према добру и дубоку мржњу према злу. Треба да се молимо Јехови тражећи од њега да нам помогне да развијамо осећања која имају Он и његов Син (Псалам 51:10). Истовремено, треба да се чувамо онога што може лоше утицати на таква осећања. У том погледу је веома важан мудар избор забаве и друштва (Пословице 13:20; Филипљанима 4:8). Уколико развијамо ставове и осећања каква је имао Христ, наша послушност неће бити само формална. Поступаћемо исправно зато што то волимо. Такође ћемо избегавати  лоше поступке не из страха да ћемо бити ухваћени, већ зато што мрзимо такво поступање.

11, 12. (а) Шта се Исусу десило на почетку његове службе? (б) Којим лукавством се Сатана послужио када је први пут искушавао Исуса?

¹¹ Што се тиче мржње према злу, Исус је био искушан на самом почетку своје службе. Након крштења, он је провео 40 дана и ноћи у пустињи без хране. На крају тог времена, Сатана је дошао да га искуша. Запази како је Ђаво био лукав (Матеј 4:1-11).

¹² Прво је рекао: „Ако си Божји син, реци овом камењу да постане хлеб“ (Матеј 4:3). Како се Исус осећао после тако дугог поста? Библија јасно каже: „Огладнео је“ (Матеј 4:2). Сатана је хтео да искористи природну потребу за храном, несумњиво намерно чекајући док Исус не буде физички исцрпљен. Запази Сатанине заједљиве речи: „Ако си Божји син“. Сатана је добро знао да је Исус „првенац свега што је створено“ (Колошанима 1:15). Па ипак, Исус није допустио да га Сатана наведе на непослушност. Знао је да Божја воља није да своје моћи користи за себе лично. Зато је то одбио и показао да се понизно ослања на Јехову да ће му он пружити храну и вођство (Матеј 4:4).

13-15. (а) Како је Сатана други и трећи пут искушавао Исуса и како је Исус поступио? (б) Како знамо да је Исус увек морао да буде на опрезу кад је реч о Сатани?

¹³ Кад је други пут искушавао Исуса, Сатана га је одвео на врх храмског зида. Лукаво изврћући Божју Реч, Сатана је покушао да наведе Исуса да се спектакуларно баци са тог зида па да анђели дођу и спасу га. Уколико би народ видео такво чудо, да ли би се ико касније усудио да доведе у питање то да је Исус обећани Месија? Поред тога, ако би народ прихватио Исуса као Месију на темељу такве спектакуларне представе, зар не би Исус избегао многе невоље и потешкоће? Можда. Али, Исус је знао да Јехова жели да  Месија своју службу обавља на неразметљив начин, не наводећи људе да верују у њега због његовог спектакуларног наступа (Исаија 42:1, 2). И овог пута, Исус је био послушан Јехови. Није упао у замку славе.

¹⁴ А какав је став имао када је у питању моћ? Када га је искушавао трећи пут, Сатана је Исусу понудио сва краљевства света само ако му се поклони. Да ли је Исус озбиљно размотрио Сатанин предлог? Не. Његов одговор је био: „Одлази, Сатано!“ Затим је додао: „Писано је: ’Јехови, свом Богу, клањај се и једино њему служи‘“ (Матеј 4:10). Никада ништа не би могло да наведе Исуса да обожава неког другог бога. Никаква понуда за више власти или моћи никада га не би могла навести на непослушност.

¹⁵ Да ли је Сатана одустао? На Исусову заповест, он је тог пута заиста отишао од њега. Међутим, Јеванђеље по Луки наводи да је Ђаво ’отишао од њега до неке друге прилике‘ (Лука 4:13). Заиста, Сатана је пронашао нове прилике да испита и искуша Исуса, и то је чинио све до краја његовог живота на земљи. Библија наводи да је Исус био „искушан у свему“ (Јеврејима 4:15). Због тога је он увек морао да буде на опрезу. Исто важи и за нас данас.

16. Како Сатана данас искушава Божје слуге и како се можемо одупрети његовом утицају?

¹⁶ Сатана искушава и Божје слуге данас. Нажалост, ми смо због своје несавршености често лак плен. Сатана лукаво искоришћава људску себичност, понос и частољубље. Путем материјализма, он може све те људске црте искористити одједном! Веома је важно да се с времена на време искрено преиспитамо. Добро је да размишљамо о речима из 1. Јованове 2:15-17. Док то чинимо, питајмо се да ли су жеље света, тежње за материјалним стварима и жеља да импресионирамо друге донекле умањили нашу љубав према небеском Оцу. Не треба заборавити да је овај свет на издисају, баш као и његов вођа, Сатана. Зато, одупримо се његовим лукавим настојањима да нас увуче у грех! Нека  нам као подстрек послужи пример нашег Учитеља, јер он „није починио никакав грех“ (1. Петрова 2:22).

17. Шта је Исус осећао када је у питању послушност његовом Оцу, али које се примедбе могу појавити?

¹⁷ Послушност је много више од избегавања да се упадне у грех. То се види и на примеру Христа. Он је ревно извршавао сваку заповест свог Оца. Једном је рекао: „Ја увек чиним оно што је њему угодно“ (Јован 8:29). Таква послушност је Исусу причињавала велику радост. Међутим, неки могу рећи како је Исусу било много лакше да буде послушан него што је то нама. Можда размишљају како је он био одговоран само Јехови, који је савршен, док ми често морамо слушати и несавршене људе који имају неки ауторитет над нама. Ипак, Исус јесте био послушан и несавршеним људима који су имали извесну меру ауторитета над њим.

18. Какав је пример, док је био мали, Исус поставио у погледу послушности?

¹⁸ Док је растао, Исус је био под надзором несавршених родитеља, Јосифа и Марије. Вероватно је више од друге деце могао видети мане својих родитеља. Да ли се побунио, излазећи из оквира улоге коју му је Бог доделио, држећи придике својим родитељима како треба водити породицу? Запази шта се у Луки 2:51 каже за дванаестогодишњег Исуса: „Био им је послушан.“ Тиме је поставио изврстан пример за младе у скупштини који се труде да буду послушни својим родитељима и да им покажу дужно поштовање (Ефешанима 6:1, 2).

19, 20. (а) Под каквим је условима Исус био послушан несавршеним људима? (б) Зашто прави хришћани данас треба да буду послушни онима који их предводе?

¹⁹ Када је реч о послушности несавршеним људима, Исус се морао суочити са изазовима с којима се данас ниједан прави хришћанин никада неће морати суочити. Осврнимо се на време у ком је живео. Јехова је дуго прихватао јеврејски  религиозни поредак с храмом у Јерусалиму и организованим свештенством, али примицало се време кад ће тај поредак бити одбачен и замењен хришћанском скупштином (Матеј 23:33-38). У међувремену, многе верске вође су шириле лажна учења која су проистекла из грчке филозофије. Корупција у храму је толико узела маха да га је Исус назвао ’разбојничком пећином‘ (Марко 11:17). Да ли је због тога Исус избегавао да иде у храм и синагогу? Нипошто! Јехова их је и даље користио као места где би га његове слуге могле обожавати. Док год Бог није нешто предузео и направио промене, Исус је послушно одлазио на храмске празнике и у синагогу (Лука 4:16; Јован 5:1).

²⁰ Будући да је Исус и под таквим условима био послушан, колико више то треба да буду данашњи прави хришћани! На крају крајева, ми живимо у много другачијем времену које је давно проречено, времену када је на земљи поново успостављено право обожавање Бога. Бог нам засигурава да никада неће допустити да Сатана исквари његов народ у целини (Исаија 2:1, 2; 54:17). Истина, ми видимо грешке и мане других у скупштини. Али, да ли треба да недостатке других користимо као изговор да не будемо послушни Јехови, можда тако што ћемо избегавати скупштинске  састанке или тако што ћемо бити критични према старешинама? Ни у ком случају! Уместо тога, ми свесрдно подупиремо оне који предводе у скупштинама. Послушно идемо на састанке и веће скупове и примењујемо библијске савете које тамо чујемо (Јеврејима 10:24, 25; 13:17).

21. Како је Исус реаговао на притисак других људи да буде непослушан Богу и који нам је пример тиме оставио?

²¹ Исус никада није допустио да га чак ни добронамерни пријатељи наведу да буде непослушан Јехови. Примера ради, апостол Петар је покушао да увери свог Учитеља да не мора да пати и умре. Исус је одлучно одбацио Петров добронамеран, али ипак погрешан савет да буде добар према себи (Матеј 16:21-23). Слично томе и Исусови следбеници се данас често морају суочавати с добронамерним рођацима који могу покушавати да их одврате од послушности Божјим законима и начелима. Попут Исусових следбеника из првог века, и ми имамо став да се ’морамо покоравати Богу, а не људима‘ (Дела апостолска 5:29).

22. На које питање је Исус дао одговор и како?

²² Кад се суочио са смрћу, Исус је у погледу послушности испитан до краја. Тог тешког дана, „научио се послушности“ у најпотпунијем смислу. Извршио је вољу свог Оца, а не своју (Лука 22:42). При том је пружио савршен печат своје беспрекорности (1. Тимотеју 3:16). Пружио је одговор на давно постављено питање које гласи: може ли савршен човек остати послушан Јехови, чак и под кушњама? Адам није успео, а ни Ева. Онда је дошао Исус — живео је овде на земљи и умро пруживши тиме јасан одговор. Најузвишеније Јеховино створење је пружило најснажнији могући одговор! Остао је послушан чак и по цену живота.

23-25. (а) Каква веза постоји између послушности и беспрекорности? Објасни на примеру. (б) Шта је тема следећег поглавља?

²³ Беспрекорност, то јест потпуна оданост Јехови, показује се послушношћу. Захваљујући својој послушности, Исус  је сачувао своју беспрекорност и тиме омогућио благослове за цело човечанство (Римљанима 5:19). Јехова је богато наградио Исуса. Ако слушамо свог Учитеља, Христа, Јехова ће и нас наградити. Послушност Христу води до ’вечног спасења‘ (Јеврејима 5:9).

²⁴ Поред тога, беспрекорност је већ сама по себи награда. У Пословицама 10:9 стоји: „Ко живи беспрекорно, живи без страха.“ Беспрекорност се може упоредити са једном великом палатом од фино израђене цигле, док би се сваки поступак учињен из послушности могао упоредити са сваком појединачном циглом. Једна цигла може изгледати безначајно, али свака од њих има своје место и своју вредност. А када се оне назидају једна на другу, настаје нешто много веће вредности. Када се наша послушна дела нижу једно за другим, дан за даном и годину за годином, ми градимо своју беспрекорност у виду прелепе палате.

²⁵ Дугогодишња послушност указује на још једну особину — истрајност. Ту Исусову особину осмотрићемо у следећем поглављу.