1-3. Каква опасност је претила Исусу и како је он реаговао?

 ЈЕДНА група људи тражи Исуса да би га ухапсила. Наоружани су мачевима и палицама, а с њима су и војници, тако да сачињавају велико мноштво. Решени да нанесу зло, крећу се по мрачним улицама Јерусалима и преко долине Кедрон према Маслинској гори. Месец је пун, а они ипак носе бакље и светиљке. Да ли желе да осветле пут јер се месец сакрио иза облака? Или очекују да се човек кога прогоне скрива у дубокој тами? Једно је сигурно: свако ко очекује да се Исус скрива зна јако мало о њему.

² Исус је свестан опасности која му прети. Па ипак, не бежи већ спремно чека. Предвођена Јудом, некадашњим поузданим Исусовим пријатељем, поменута група људи се приближава. Јуда лицемерним поздравом и пољупцем на сраман начин издаје свог бившег учитеља Исуса. Па ипак, Исус остаје прибран. Затим прилази људима. „Кога тражите?“, пита их. „Исуса Назарећанина“, одговарају они.

³ Већина људи би се уплашила тако наоружане групе. Можда су они то и очекивали од човека који је стајао пред њима. Али Исус се не скрива, не бежи, не прибегава лажима. Уместо тога, он једноставно каже: „То сам ја.“ Он је тако сталожен и тако храбар да су људи запањени. Зато су устукнули и пали на земљу (Јован 18:1-6; Матеј 26:45-50; Марко 14:41-46).

4-6. (а) Како је описан Божји Син и зашто? (б) На која три подручја је Исус показао храброст?

⁴ Како је Исус успео да остане смирен и сталожен пред тако великом опасношћу? Најкраће речено, захваљујући  храбрости. Мало је особина којима се људи толико диве и које толико очекују од свог вође. Ниједан човек није показао тако велику храброст као Исус. У прошлом поглављу смо сазнали колико је Исус био понизан и кротак. С пуним правом је назван ’Јагње‘ (Јован 1:29). Међутим, због своје храбрости, Исус је описан и другим речима. Библија за њега каже: „Ево [...] Лав из Јудиног племена“ (Откривење 5:5).

⁵ Лав се углавном повезује с храброшћу. Да ли си икада стајао очи у очи с одраслим лавом? Највероватније је то било у неком зоолошком врту где си био безбедан јер је лав био иза решетака кавеза. Па ипак, то је вероватно било застрашујуће. Док си гледао у очи то велико и снажно створење и док те је оно нетремице мотрило, сигурно си помислио да се лав не плаши готово ничега. Библија каже да је „лав, најјачи међу зверима, који ни пред ким не узмиче“ (Пословице 30:30). Управо је таква Христова храброст.

⁶ Осмотримо сада како је Исус показао лавовску храброст на три подручја: у заступању истине, у подупирању правде и суочавању с противљењем. Такође ћемо видети да сви — без обзира на то да ли смо по природи храбри или не — можемо опонашати Исуса у показивању храбрости.

7-9. (а) Шта се десило када је Исус имао 12 година и зашто би ситуација у којој се нашао могла деловати застрашујуће? (б) Како је Исус показао да је храбар када је разговарао с учитељима у храму?

⁷ У овом свету којим влада Сатана, „отац лажи“, често је потребна храброст да би се заступала истина (Јован 8:44; 14:30). Исус није чекао да одрасте да би бранио истину. Једном приликом, када је имао 12 година изгубио се од родитеља после прославе Пасхе у Јерусалиму.  Три дана су га Марија и Јосиф забринуто тражили. На крају су га нашли у храму. Шта је тамо радио? ’Седео је међу учитељима, слушајући их и постављајући им питања‘ (Лука 2:41-50). Дочарај себи у каквом је окружењу седео тај мали дечак.

⁸ Историчари кажу да су неке угледне верске вође по обичају остајале у храму после празника и поучавале друге у пространом предворју храма. Људи би поседали код њихових ногу да би их слушали и постављали питања. Ти учитељи су били учени људи. Добро су познавали Мојсијев закон, а такође и многобројне и компликоване људске законе и обичаје којих је с годинама бивало све више. Како би се ти осећао да седиш међу њима? Уплашено? То би било сасвим природно. А још да имаш само 12 година? Многи млади су стидљиви (Јеремија 1:6). Неки се свим силама труде да не привлаче пажњу наставника и учитеља у школи, плаше се да на било који начин буду прозвани, да се нађу у центру пажње или буду посрамљени и исмејани.

⁹ Међутим, вратимо се на Исуса. Он је седео међу тим ученим људима, одважно им постављајући проницљива питања. Чак је ишао корак даље. Библијски извештај наводи: „Сви који су га слушали дивили су се његовој оштроумности и његовим одговорима“ (Лука 2:47). Библија не каже шта је том приликом рекао, али можемо бити сигурни да није понављао лажна учења која су била тако омиљена међу тим верским учитељима (1. Петрова 2:22). Он је заступао истину из Божје Речи и његови слушаоци су били задивљени како један дванаестогодишњак уме да се изражава тако мудро и одважно.

10. Како данас млади хришћани опонашају Исусову храброст?

¹⁰ Данас веома много младих хришћана иду Исусовим стопама. Истина, они нису савршени као што је то био мали Исус. Међутим, они опонашају Исуса и не чекају да  одрасту да би заступали истину. У школи и у средини где живе они тактично људима постављају питања, слушају их и с поштовањем им преносе истину (1. Петрова 3:15). Гледано у целини, ти млади су помогли многим школским друговима, наставницима и другима у својој околини да крену Христовим стопама. Њихова храброст сигурно причињава радост Јехови! Његова Реч за такве младе каже да су попут капи росе — освежавајући, пријатни и многобројни (Псалам 110:3).

11, 12. Како је Исус као одрастао човек показао храброст у одбрани истине?

¹¹ Као одрастао човек, Исус је често храбро бранио истину. У ствари, своју службу започео је једним сусретом који за многе може изгледати застрашујуће. Морао се срести са самим Сатаном, најмоћнијим и најопаснијим Јеховиним непријатељем, и то не као моћни арханђео, већ као човек од крви и меса. Исус се супротставио Сатани и његовој погрешној примени надахнутог Писма. Тај сусрет Исус је окончао неустрашивим речима: „Одлази, Сатано!“ (Матеј 4:2-11).

¹² Исус је на тај начин поставио темељ за своју службу, храбро одбранивши Реч свог Оца од покушаја да се она изокрене и злоупотреби. Религиозна превара је тада била нешто сасвим уобичајено, као што је то и данас. Исус је верским вођама свог времена рекао: „Обезвређујете Божју реч својим предањем које преносите другима“ (Марко 7:13). Они су уживали велики углед у очима народа, али их је Исус неустрашиво осудио рекавши им да су слепе вође и лицемери a (Матеј 23:13, 16). Како можемо у овом погледу опонашати Исусову храброст?

13. Шта треба да имамо на уму док опонашамо Исуса и коју могућност имамо?

 ¹³ Наравно, ми смо свесни да немамо Исусову способност да читамо срца, нити његову власт да судимо. Али можемо опонашати његову неустрашивост у одбрани истине. Примера ради, тиме што разоткривамо религиозне неистине — лажи које се често научавају о Богу, његовој намери и Речи — ми ширимо светлост у овом свету који је обавијен тамом Сатанине пропаганде (Матеј 5:14; Откривење 12:9, 10). На тај начин помажемо људима да се ослободе робовања лажним учењима, која њихово срце испуњавају морбидним страхом и трују њихов однос с Богом. Имамо заиста предивну могућност да видимо испуњење Исусовог обећања: „Истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32).

14, 15. (а) Који је један од начина на које је Исус показао „шта је правда“? (б) На које се предрасуде Исус није обазирао када је разговарао са Самарићанком?

¹⁴ Библијска пророчанства су прорекла да ће Месија показати народима „шта је правда“ (Матеј 12:18; Исаија 42:1). Исус је с тим започео док је био овде на земљи. Показујући велику храброст, увек је био непристран и праведан према људима. На пример, иако су предрасуде и  нетрпељивост биле уобичајене у његовом окружењу, он их није одобравао будући да нису имале основа у Писму.

¹⁵ Када је разговарао с једном Самарићанком код бунара у Сихару, његови ученици су били изненађени. Зашто? У то време Јевреји су мрзели Самарићане, и то је вукло корене још из далеке прошлости (Јездра 4:4). Поред тога, неки рабини су с презиром гледали на жене. Рабинска правила, која су се касније појавила и у писаној форми, била су против тога да мушкарци разговарају са женама, чак су и указивала на то да жене нису достојне да буду поучене Божјем Закону. Посебно су Самарићанке сматране нечистима. Исус се није обазирао на те предрасуде и јавно је разговарао са Самарићанком, иако је она живела неморално, и чак јој открио да је он Месија (Јован 4:5-27).

16. Зашто је хришћанима потребна храброст да не би гајили предрасуде?

¹⁶ Да ли си се икада нашао у друштву оних који гаје предрасуде? Можда се презриво шале на рачун припадника неке расе или нације, говоре понижавајуће о супротном полу или омаловажавају оне који имају лошији економски и друштвени положај. Христови следбеници не подржавају таква гледишта пуна мржње и труде се да искорене сваки траг предрасуда у свом срцу (Дела апостолска 10:34). Стога, сви треба да развијамо храброст како бисмо у сваком погледу били непристрани!

17. Шта је Исус урадио у храму и зашто?

¹⁷ Храброст је такође навела Исуса да се бори за духовну чистоћу Божјег народа, као и за чисто обожавање Бога. Негде на почетку своје службе, Исус је крочио у двориште храма у Јерусалиму и био је згранут када је видео трговце и мењаче новца како тамо послују. С пуним правом се разгневио и из храма избацио те похлепне људе и њихову робу (Јован 2:13-17). Слично је поступио и при  крају своје службе (Марко 11:15-18). Иако је због тога стекао многе моћне непријатеље, није устукнуо. Зашто? Још од детињства он је храм називао домом свог Оца и заиста је тако мислио (Лука 2:49). Прљање чистог обожавања Бога које се вршило у храму била је неправда преко које он нипошто није могао прећи. Ревност му је уливала храброст да уради оно што је било потребно.

18. Како хришћани данас могу показати храброст када је реч о чистоћи скупштине?

¹⁸ Христовим следбеницима је такође много стало до духовне чистоће Божјег народа и чистог обожавања Бога. Уколико виде да неки суверник чини озбиљан грех, они не затварају очи пред тим. Они храбро предузимају иницијативу да поразговарају с том особом или старешинама (1. Коринћанима 1:11). Они ће се побринути да за то сазнају старешине, јер они могу помоћи онима који су духовно болесни, а такође и предузети све што је потребно да би се сачувала чистоћа Јеховиног стада (Јаковљева 5:14, 15).

19, 20. (а) Које су неправде биле раширене у Исусово доба и с којим се притиском Исус морао изборити? (б) Зашто се Христови следбеници не мешају у политику и не служе се насиљем, и која је једна од награда за такав став?

¹⁹ Међутим, треба ли да закључимо да се Исус борио против социјалне неправде у свету? Он је несумњиво на сваком кораку наилазио на неправду. Његова домовина је била под окупацијом стране силе. Римљани су тлачили Јевреје својом моћном војном силом, наметали су им велике порезе и чак се мешали у њихове верске обичаје. Заиста не изненађује што је народ желео да се Исус умеша у тадашњу политику (Јован 6:14, 15). Још једном је дошла до изражаја његова храброст!

²⁰ Исус је објаснио народу да његово Краљевство није део овог света. Личним примером је поучавао своје следбенике да се не мешају у тадашње политичке сукобе и да  се усредсреде на проповедање добре вести о Божјем Краљевству (Јован 17:16; 18:36). Када је група људи дошла да га ухапси, пружио је једну снажну поуку о неутралности. Том приликом, Петар се одмах, без размишљања, латио мача и повредио једног човека из групе. Лако је разумети Петров поступак. Ако би прибегавање сили икада могло да се оправда, онда би то било те ноћи када је нападнут Божји Син који је био потпуно невин. Па ипак, Исус је тада поставио мерило за своје следбенике и оно важи и данас: „Врати мач на његово место, јер сви који се мача хватају од мача ће и погинути“ (Матеј 26:51-54). Да би Христови следбеници сачували тај мирољубиви став, била им је потребна храброст како тада, тако и данас. Захваљујући својој неутралности, Божји народ данас има прошлост која није упрљана ратовима, холокаустима, побунама и сличним насилним сукобима. Управо је добар глас који их због тога прати једна од награда за храброст.

21, 22. (а) Какву је помоћ Исус примио пре него што се суочио са својом најтежом кушњом? (б) Како је Исус до краја остао храбар?

²¹ Јеховин Син је унапред знао да ће се суочити с великим противљењем овде на земљи (Исаија 50:4-7). Тако је и било. Он се суочио с многим претњама смрћу, од којих је једна довела до онога што је описано у уводу овог поглавља. Како је Исус сачувао храброст у тако опасним ситуацијама? Шта је радио пре него што је поменута група људи дошла да га ухапси? Жарко се молио Јехови. А шта је Јехова учинио? Библија каже да је Исус био услишен (Јеврејима 5:7). Јехова је послао једног анђела с неба да ојача његовог храброг Сина (Лука 22:42, 43).

²² Убрзо након што је био ојачан, Исус је рекао апостолима: „Устаните, пођимо“ (Матеј 26:46). Размисли  каквом су храброшћу проткане ове речи! „Пођимо“, рекао је он, знајући да ће од људи који дођу да га ухапсе затражити да поштеде његове пријатеље, да ће га сви његови пријатељи напустити и разбежати се и да ће остати сам у највећој кушњи у свом животу. Потпуно сам, суочио се с незаконитим и неправедним суђењем, исмевањем, мучењем и страшном смрћу. У свему томе остао је храбар.

23. Објасни зашто начин на који се Исус суочио с опасношћу и претњом смрћу није доказ да је био непромишљен.

²³ Да ли је Исус био непромишљен? Не, непромишљеност нема никакве везе с правом храброшћу. Поред тога, Исус је учио своје следбенике да буду опрезни и да се мудро  клоне опасности како би наставили да врше Божју вољу (Матеј 4:12; 10:16). Међутим, Исус је у овом случају знао да нема повлачења. Он је знао шта је Божја воља. Био је одлучан да остане беспрекоран, тако да је једини правац био само напред, право према кушњи.

24. Зашто можемо бити сигурни да се можемо храбро суочити са сваком кушњом која нас задеси?

²⁴ Исусови ученици су у много случајева храбро ходили стопама свог Учитеља. Многи су остали непоколебљиви упркос исмевању, прогонству, хапшењу, затварању, мучењу, па чак и смрти. Одакле несавршеним људима таква храброст? Она не потиче од њих самих. Попут Исуса, и његови следбеници добијају помоћ од Бога (Филипљанима 4:13). Зато се никада немој плашити онога што доноси сутра! Буди одлучан да останеш беспрекоран и Јехова ће ти дати потребну храброст! Црпи снагу из примера нашег Вође, Исуса, који је рекао: „Будите храбри, ја сам победио свет“ (Јован 16:33).