Пређи на садржај

Пређи на садржај

7. ПОГЛАВЉЕ

„Дубоко размишљајте о ономе који је подносио такво ругање грешника“

„Дубоко размишљајте о ономе који је подносио такво ругање грешника“

1-3. (а) Колику душевну патњу Исус доживљава у гетсиманском врту и шта је њен узрок? (б) Шта се може рећи за Исусов пример истрајности и која се питања јављају?

 ПРИТИСАК је огроман. Никада раније Исус није доживео тако велику душевну тескобу. Истичу последњи сати његовог живота на земљи. Заједно са својим апостолима, долази на добро познато место, у гетсимански врт. Често се тамо састајао с њима. Међутим, ове вечери потребно му је мало самоће. Зато оставља апостоле и повлачи се дубље у врт, пада на колена и почиње да се моли. Док се усрдно моли, доживљава тако велику душевну патњу да му је ’зној постао као капи крви које су падале на земљу‘ (Лука 22:39-44).

2 Зашто је Исус толико забринут? Тачно је да ће ускоро бити изложен физичком малтретирању, али то није разлог његове тескобе. Муче га много важнија питања. Веома је забринут како ће се његови поступци одразити на име његовог Оца и зна да будућност човечанства зависи од његове верности. Он зна колико је важно да истраје. Ако би поклекнуо, нанео би велику срамоту Јеховином имену. Али он није поклекнуо. Касније тог дана, у тренуцима пре него што ће издахнути, тај човек, који је за сва времена пружио најбољи пример истрајности, победоносно је узвикнуо: „Довршено је!“ (Јован 19:30).

3 Библија нас подстиче да ’дубоко размишљамо о ономе [Исусу] који је подносио ругање‘ (Јеврејима 12:3). Стога се јављају нека важна питања: Које су неке од кушњи које је Исус поднео? Шта му је помогло да издржи? Како можемо следити његов пример? Међутим, пре него што одговоримо на ова питања, хајде прво да видимо шта је истрајност.

Шта је истрајност?

4, 5. (а) Шта је „истрајност“? (б) Како бисмо могли на примеру објаснити да истрајност није само подношење невоље која се не може избећи?

4 Сви с времена на време трпимо „због разних кушњи“ (1. Петрова 1:6). Да ли чињеница да пролазимо кроз неку кушњу аутоматски значи и да смо истрајни? Не значи. Грчка именица за „истрајност“ значи „не попуштати, то јест издржати невољу“. У погледу истрајности о којој су говорили писци Библије, један изучавалац каже: „То је дух који може све поднети, и то не само мирећи се са ситуацијом, већ гајећи блиставу наду... То је особина која човека држи на ногама, с подигнутом главом упркос проблемима. То је врлина која и најтежу кушњу претвара у тријумф јер иза бола види остварење циља.“

5 Стога, истрајати не значи само издржати невоље које се не могу избећи. У библијском смислу истрајност подразумева постојаност. То значи задржати исправан мисаони став и ведар поглед на ствари упркос кушњама. Осмотри следећи пример. Два човека су у затвору у истим условима, али из потпуно другачијих разлога. Један од њих је криминалац, који натмуреног лица и пун горчине издржава своју казну. Други је прави хришћанин, који је у затвору због своје верности Богу. Он је постојан и има позитиван став јер на своју ситуацију гледа као на прилику да докаже своју веру. За поменутог криминалца се не може рећи да је пример истрајности, док се за овог верног хришћанина заиста може рећи да поседује ту изузетну одлику (Јаковљева 1:2-4).

6. Како развијамо истрајност?

6 Истрајност је неопходна особина за спасење (Матеј 24:13). Међутим, ми нисмо рођени с том важном особином. Она се мора развијати. Како? „Невоља води до истрајности“, наводи се у Римљанима 5:3. Да, уколико заиста желимо да развијамо истрајност, не можемо бојажљиво избегавати све оно што може испитати нашу веру. Уместо тога, морамо се суочити с кушњама. Истрајност се развија када се из дана у дан суочавамо с малим и великим кушњама и савладавамо их. Свака кушња коју пребродимо јача нас за следећу. Наравно, истрајност не зависи од наше снаге. Ми се ’ослањамо на снагу коју даје Бог‘ (1. Петрова 4:11). Да бисмо остали постојани, Јехова нам је омогућио најбољу помоћ — пример свог Сина. Осмотримо поближе под каквим је условима Исус истрајао и при том остао беспрекоран.

Шта је све Исус поднео?

7, 8. Шта је Исус поднео док се његов живот на земљи ближио крају?

7 Док се његов живот на земљи ближио крају, Исус је поднео многе сурове околности. Поред крајње душевне патње коју је поднео те последње ноћи, размисли о разочарању и понижењу које је доживео. Издао га је близак сарадник, напустили су га најближи пријатељи, био је подвргнут незаконитом суђењу током ког су га чланови највишег верског суда у земљи исмевали, пљували и ударали песницама. Он је све то мирно поднео не губећи достојанство и снагу (Матеј 26:46-49, 56, 59-68).

8 Последњих сати свог живота, Исус је поднео страховито мучење. Био је бичеван, то јест подвргнут суровом шибању за које се каже да изазива „дубоке раздеротине на кожи и обилно крварење“. Био је прибијен на стуб, што је погубљење које се описује као „лагана смрт с највећим могућим болом и патњом“. Замисли бол који је осећао док су му кроз руке и ноге забијали велике клинове, прибијајући га на стуб (Јован 19:1, 16-18). Замисли тај језиви бол који га је обузимао док су стуб подизали, а тежина његовог тела висила на клиновима и израњавана леђа дотицала стуб. Све то је поднео носећи бреме описано у уводу овог поглавља.

9. Шта значи узети свој „мученички стуб“ и ићи за Исусом?

9 Шта ми као Христови следбеници можда морамо претрпети? Исус је рекао: „Ако неко хоће да иде за мном, нека [...] узме свој мученички стуб и нека иде за мном“ (Матеј 16:24). Израз „мученички стуб“ на овом месту је употребљен у фигуративном смислу и представља патњу, срамоту, па чак и смрт. Ићи за Исусом није лако. Због тога што се придржавамо хришћанских мерила ми се разликујемо од других. Свет нас мрзи зато што нисмо део њега (Јован 15:18-20; 1. Петрова 4:4). Упркос свему томе, ми смо спремни да узмемо свој мученички стуб. Заиста, радије ћемо патити, па чак и умрети, него се одрећи свог Узора, Исуса (2. Тимотеју 3:12).

10-12. (а) Зашто је несавршеност људи представљала испит Исусове истрајности? (б) Које су неке од искушавајућих ситуација у којима је Исус истрајао?

10 Исус је током своје службе доживљавао кушње и због несавршености људи. Присети се да је био „вешт градитељ“ којег је Јехова користио у стварању земље и свега на њој (Пословице 8:22-31). Стога, он је знао с каквом је намером Јехова створио људе. Требало је да људи одражавају Божје особине и да уживају у животу у савршеном здрављу (Постанак 1:26-28). Када је био на земљи, Исус је из једне потпуно другачије перспективе видео трагичне последице греха — био је човек и имао је људска осећања. Колико му је само било тешко када је из прве руке видео колико су људи застранили од савршенства које су имали Адам и Ева! То је за њега сигурно био испит истрајности. Да ли ће се због тога обесхрабрити и одустати, сматрајући људе грешницима којима нема помоћи? Хајде да видимо.

11 Равнодушност Јудејаца толико је болела Исуса да је због тога заплакао пред свима. Да ли је дозволио да њихова незаинтересованост умањи његову ревност или да га одврати од проповедања? Управо супротно, „сваког дана поучавао је у храму“ (Лука 19:41-44, 47). Био је „дубоко ражалошћен“ због неосетљивог срца фарисеја који су посматрали да ли ће излечити једног човека на Сабат. Да ли је допустио тим самоправичним противницима да га заплаше? Никако! Одважно је крочио напред и излечио човека — и то усред синагоге! (Марко 3:1-5).

12 Исус се суочио с још нечим што је било за њега искушавајуће — слабостима својих најближих ученика. Као што смо видели у 3. поглављу, увек изнова им се појављивала жеља за истакнутошћу (Матеј 20:20-24; Лука 9:46). Исус им је више пута скренуо пажњу да треба да буду понизни (Матеј 18:1-6; 20:25-28). Па ипак, требало им је доста времена да то прихвате. Замисли само, последње ноћи коју је Исус провео с њима, међу њима је настала препирка о томе ко је од њих највећи! (Лука 22:24). Да ли је Исус дигао руке, сматрајући да за њих нема наде? Не! И даље је био стрпљив, позитиван и пун наде, гледајући њихове добре стране. Знао је да су искрено волели Јехову и заиста желели да врше његову вољу (Лука 22:25-27).

Да ли ћемо допустити да противљење ослаби наш дух, или ћемо наставити да ревно проповедамо?

13. Које кушње можемо и ми попут Исуса доживети?

13 И ми можемо доживети кушње сличне онима које је доживео Исус. Примера ради, можда наилазимо на људе који су равнодушни или чак непријатељски настројени према поруци о Краљевству. Да ли ћемо допустити да такве негативне реакције ослабе наш дух, или ћемо наставити да ревно проповедамо? (Титу 2:14). За нас кушње могу бити и мане наше хришћанске браће. Нека непромишљена реч или безобзиран поступак могу нас повредити (Пословице 12:18). Да ли ћемо допустити да нас мане суверника наведу да дигнемо руке од њих, или ћемо и даље подносити њихове мане и гледати њихове добре стране? (Колошанима 3:13).

Зашто је Исус истрајао

14. Која су два чиниоца помогла Исусу да остане чврст?

14 Шта је Исусу помогло да остане чврст и сачува беспрекорност упркос увредама, разочарањима и патњама? Постоје два битна чиниоца. Као прво, он је помоћ тражио одозго, молећи се ’Богу који даје истрајност‘ (Римљанима 15:5). Као друго, гледао је напред, концентришући се на оно до чега ће истрајност довести. Осмотримо те чиниоце један по један.

15, 16. (а) Шта показује да се Исус није ослањао на своју снагу да би истрајао? (б) Какво је поуздање Исус имао у свог Оца и зашто?

15 Иако је био савршен Божји Син, Исус се није ослањао на своју снагу да би истрајао. Уместо тога, обраћао се свом небеском Оцу и молио га за помоћ. Апостол Павле је написао: „Христ је са силним вапајима и сузама упућивао усрдне молитве и молбе ономе који га је могао спасти од смрти“ (Јеврејима 5:7). Запази да Исус није упућивао само молбе већ и усрдне молитве. Израз „усрдне молитве“ односи се на искрено мољење из дубине срца — на преклињање за помоћ. То што је израз „усрдне молитве“ у множини показује да је Исус више пута упућивао такве молитве Јехови. Заиста, у гетсиманском врту Исус се више пута усрдно молио (Матеј 26:36-44).

16 Исус је имао потпуно поверење да ће Јехова услишити његове усрдне молитве, јер је знао да његов Отац слуша молитве (Псалам 65:2). Током свог предљудског постојања, прворођени Син је видео како се његов Отац одазива на молитве својих верних слугу. На пример, с неба је посматрао како је Јехова послао једног анђела да би услишио жарку молитву пророка Данила — чак и пре него што је Данило завршио своју молитву (Данило 9:20, 21). Како би се онда Отац могао оглушити о молитве свог јединорођеног Сина који му излива своје срце „са силним вапајима и сузама“? Јехова је заиста услишио молитве свог Сина и послао једног анђела да га ојача да би могао издржати тешко искушење које га је чекало (Лука 22:43).

17. Зашто треба да тражимо помоћ од Бога да бисмо издржали и како то можемо чинити?

17 Да бисмо истрајали, и ми морамо тражити помоћ од Бога ’који даје снагу‘ (Филипљанима 4:13). Уколико је савршени Божји Син имао потребу да Јехови упућује усрдне молитве за помоћ, колико више ми то морамо! Попут Исуса, можда морамо преклињати Јехову више пута (Матеј 7:7). Премда знамо да нас неће посетити неки анђео, ипак знамо да ће се наш Отац пун љубави одазвати на молитве верних хришћана који ’истрајавају у усрдним молитвама и молбама дан и ноћ‘ (1. Тимотеју 5:5). Без обзира на кушње с којима се можемо суочити — било да је у питању лоше здравље, смрт вољене особе или прогонство — Јехова ће услишити наше усрдне молитве за мудрост, храброст и снагу да издржимо (2. Коринћанима 4:7-11; Јаковљева 1:5).

Јехова ће услишити наше усрдне молитве да истрајемо

18. У ком смислу је Исус гледао иза своје патње на оно што га чека?

18 Друга ствар која је помогла Исусу да истраје јесте то што је он гледао напред, иза патње, на оно што га је чекало. Библија о њему каже: „Због радости која је стајала пред њим поднео је смрт на мученичком стубу“ (Јеврејима 12:2). Исусов пример показује како су нада, радост и истрајност међусобно повезане. Кратко речено: нада проузрокује радост, а радост води до истрајности (Римљанима 15:13; Колошанима 1:11). Исуса је очекивала предивна будућност. Знао је да ће ако остане веран допринети посвећењу Очевог имена и откупити човечанство од греха и смрти. Такође је имао наду да ће владати као Краљ и служити као Првосвештеник, и тако излити додатне благослове на послушне људе (Матеј 20:28; Јеврејима 7:23-26). Тиме што је поглед усмерио на будућност и на оно што га је очекивало, Исус је сачувао велику радост, а та му је радост за узврат помогла да истраје.

19. Како можемо допустити да нада, радост и истрајност делују у нашу корист када смо у кушњи?

19 Попут Исуса, и ми треба да допустимо да нада, радост и истрајност заједно делују у нашу корист. „Радујте се због своје наде,“ рекао је апостол Павле. Затим је додао: „Истрајте у молитви“ (Римљанима 12:12). Да ли тренутно доживљаваш нешто што може представљати озбиљан испит за твоју веру? Тада се снажно потруди да гледаш напред. Немој изгубити из вида да ће твоја истрајност донети хвалу Јеховином имену. Не допусти да ишта замагли твоју драгоцену наду у Краљевство. Замишљај себе у Божјем новом свету како уживаш у благословима раја. Ако размишљаш о испуњењу предивних ствари које је Јехова обећао — укључујући и посвећење његовог имена, уништење злих људи на земљи и уклањање болести и смрти — срце ће ти бити испуњено радошћу, а та радост ће ти помоћи да издржиш сваку кушњу која те може снаћи. Свака патња коју можемо доживети у овом свету заиста је „тренутна и незнатна“ у поређењу с испуњењем наде у Краљевство (2. Коринћанима 4:17).

’У свему идите његовим стопама‘

20, 21. Шта Јехова очекује од нас када је реч о истрајности и на шта треба да будемо одлучни?

20 Исус је знао да ће они који желе да иду његовим стопама имати потешкоћа, и да ће им зато бити потребна истрајност (Јован 15:20). Он је био спреман да пружи пример, знајући да ће то ојачати друге (Јован 16:33). Истини за вољу, Исус је пружио савршен пример истрајности, а ми смо далеко од савршенства. Шта онда Јехова очекује од нас? Петар то овако објашњава: „Христ [је] пропатио за вас и оставио вам пример како да у свему идете његовим стопама“ (1. Петрова 2:21). Начином на који се изборио с кушњама, Исус нам је пружио пример, то јест образац понашања који треба да следимо. a Запис о његовој истрајности може се упоредити са стопама, то јест отисцима стопала. Ми те стопе не можемо савршено следити, али се можемо трудити у томе.

21 Стога, будимо одлучни да следимо Исусов пример најбоље што можемо. Немојмо сметнути с ума да што се више трудимо да у свему следимо Исусове стопе, тиме ћемо бити спремнији да истрајемо „до краја“ — то јест до завршетка овог старог света или завршетка нашег садашњег живота. Ми не знамо шта ће од тога прво доћи, али знамо следеће: Јехова ће нас у сву вечност благосиљати због наше истрајности (Матеј 24:13).

a Грчка реч која је код нас преведена са „пример“ може значити „узорак за преписивање“. Апостол Петар је једини писац грчког дела Библије који је употребио ову реч, за коју се каже да значи „’узорак‘ у ђачкој свесци, савршено написан текст који дете мора својеручно што сличније преписати“.