1, 2. Шта је апостол Јован написао о последњој вечери коју су апостоли провели с Исусом?

 ЈЕДАН старац умаче своје писарско перо у мастило, док му у мисли навиру многе успомене. Његово име је Јован и један је од последњих живих апостола Исуса Христа. Сада има близу 100 година и присећа се незаборавне вечери пре око седам деценија, последње вечери коју су он и остали апостоли провели са Исусом пре него што ће он бити погубљен. Уз помоћ светог духа, Јован се присећа многих догађаја и записује многе детаље о њима.

² Те вечери Исус је јасно ставио до знања да ће ускоро бити убијен. Међутим, једино Јован наводи разлог зашто је Исус рекао да ће умрети таквом страшном смрћу: „Али да би свет знао да волим Оца, ја чиним управо онако како ми је Отац заповедио. Устаните, идемо одавде“ (Јован 14:31).

3. Како је Исус показао да воли свог Оца?

³ „Волим Оца.“ Исусу ништа није било важније од љубави према његовом Оцу. Он то није показивао тако што је стално понављао те речи. У ствари, Јован 14:31 је једино место у Библији где налазимо тако директну изјаву Исусове љубави према његовом Оцу. Међутим, Исус је показао истинитост тих речи својим начином живота. Његова љубав према Јехови била је очигледна свакодневно. Исусова храброст, послушност и истрајност представљали су доказ његове љубави према Богу. Целокупна његова служба била је прожета том љубављу.

4, 5. На какву љубав нас Библија подстиче и шта се може рећи о Исусовој љубави према Јехови?

⁴ Данас неки мисле да је љубав само за слабиће. Можда  је повезују с љубавним песмама и баладама, можда чак и са занесеношћу која често прати заљубљеност. Библија помиње љубав између мушкарца и жене, мада на много достојанственији начин него што је то данас уобичајено (Пословице 5:15-21). Међутим, Библија много више пажње посвећује једној другачијој врсти љубави. Та љубав није страст, нити неко нестално осећање, а није ни сувопарна, интелектуална филозофија. Она укључује и срце и ум. Таква љубав извире из дубине нашег бића, води се племенитим принципима, не одступа од њих, и на крају, испољава се у добрим делима. Ни у ком случају није површна ни пролазна. „Љубав никада не престаје“, наводи се у Божјој Речи (1. Коринћанима 13:8, фусн.).

⁵ Од свих људи који су икада живели, нико није волео Јехову тако као Исус. Једино се за њега може рећи да је цео његов живот био у складу с највећом Божјом заповешћу коју је лично он цитирао: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом“ (Марко 12:30). Како је Исус развио такву љубав? Како је своју љубав према Богу очувао снажном током свог боравка на земљи? Како га ми можемо опонашати?

6, 7. Како знамо да Пословице 8:22-31 описују Божјег Сина, а не само мудрост?

⁶ Да ли ти је неко постао ближи и бољи пријатељ након заједничке сарадње у неком послу? То лепо искуство може нам помоћи да боље схватимо каква се љубав развијала између Јехове и његовог јединорођеног Сина. Више пута смо поменули Пословице 8:30, али осмотримо сада поближе тај стих у његовом контексту. Од 22. до 31. стиха налази се пророчански опис персонификоване мудрости. Како знамо да се те речи односе на Божјег Сина?

 ⁷ У 22. стиху, мудрост каже: „Јехова ме је створио, ја сам почетак његовог стваралачког пута, најраније од његових давних дела.“ Будући да мудрост никада није била створена, сигурно је у питању нешто друго. Пошто је Јехова одувек постојао и одувек поседовао ту особину, онда мудрост нема почетка (Псалам 90:2). Међутим, Божји Син је био „првенац свега што је створено“. Он је био почетак свих Божјих стваралачких дела (Колошанима 1:15). Као што је у Пословицама наведено, Син је постојао пре земље и неба. Као Реч, то јест Јеховин Заступник, савршено је одражавао Јеховину мудрост (Јован 1:1).

8. Шта је Син радио пре него што је постао човек и о чему можемо размишљати када се дивимо Јеховиним делима стварања?

⁸ Шта је Син радио небројено много година пре него што је дошао на земљу? У 30. стиху видимо да је био поред Бога као „вешт градитељ“. Шта то значи? Колошанима 1:16 објашњава: „Преко њега [је] створено све на небу и на земљи [...] Све је створено преко њега и за њега.“ Значи, Створитељ, Јехова, користио је свог Сина, тог вештог градитеља, у стварању свега другог — почев од духовних створења на небу, преко огромног свемира па до земље и њеног чудесног биљног и животињског света и на крају круне стваралачких дела на земљи — човека. Ту сарадњу између Оца и Сина на неки начин можемо упоредити с архитектом и његовим извођачем радова, који се посветио остварењу архитектиних изванредних замисли. Када се дивимо делима стварања, ми у ствари славимо Јехову, Великог Архитекту (Псалам 19:1). Међутим, можемо размишљати и о дугој и срећној сарадњи између Створитеља и ’вештог градитеља‘.

9, 10. (а) Шта је ојачало однос између Јехове и његовог Сина? (б) Шта може ојачати твој однос с небеским Оцем?

⁹ Када две несавршене особе сарађују, понекад може доћи до затегнутих односа. То није случај код Јехове и његовог Сина! Син је радио са својим Оцем безброј година и  ’веселио се пред њим све време‘ (Пословице 8:30). Уживао је у друштву свог Оца и то осећање је било обострано. Сасвим природно, Син је све више личио на свог Оца и учио је да показује особине које и његов Отац има. Није ни чудо што се међу њима развио тако снажан однос! С правом се може рећи да је то најдуговечнија и најснажнија љубав у целом свемиру.

¹⁰ Међутим, шта то значи за нас? Можда размишљаш како ти никада не би могао развити такав однос с Јеховом. Тачно је да нико од нас нема тако почаствован положај као Син. Међутим, ипак имамо изузетну част. Сети се да је Исус развијао блискост са својим Оцем док је с њим сарађивао. Јехова нам с пуно љубави даје прилику да будемо његови сарадници (1. Коринћанима 3:9). Док следимо Исусов пример у служби, увек треба да имамо на уму да смо Божји сарадници. Тако љубав која нас уједињује с Јеховом постаје све снажнија. Има ли веће части од тога?

11-13. (а) Зашто је добро да на љубав гледамо као на нешто живо и како је Исус сачувао снажну љубав према Јехови? (б) Како је Божји Син показао да жели да учи о Јехови и пре него што је дошао на земљу и кад је постао човек?

¹¹ Добро је да на љубав која је у нашем срцу гледамо као на нешто живо. Попут прелепог цвета, љубав треба гајити и неговати да би расла и развијала се. Запостављена и лишена неге, она вене и суши се. Исус није своју љубав према Јехови узимао здраво за готово. Он је пазио да она буде снажна и јака све време свог боравка на земљи. Да видимо како.

¹² Присети се како је без устручавања говорио у храму у Јерусалиму иако је био дечак. Сећаш ли се шта је рекао својим забринутим родитељима: „Зашто сте ме тражили?  Зар нисте знали да морам бити у дому свог Оца?“ (Лука 2:49). Као дечак, он се по свему судећи није сећао свог предљудског постојања. Па ипак, имао је снажну љубав према свом Оцу, Јехови. Он је знао да ако неко има такву љубав према Богу онда је природно да има потребу и да га обожава. Зато није било места на земљи где би Исус радије био него у храму у ком се обожавао његов Отац. Он је чезнуо да буде тамо и било му је тешко да оде одатле. Поред тога, он није био само пасивни посматрач. Он је жарко желео да сазна више о Јехови и да изнесе оно што зна. Таква осећања нису настала тада када је имао 12 година, нити су касније ишчезла.

¹³ И пре него што је дошао на земљу, Исус је имао жарку жељу да учи од свог Оца. Пророчанство из Исаије 50:4-6 открива да је Јехова свом Сину пружао посебну поуку у вези с његовом улогом Месије. Иако је при том сазнао за невоље кроз које ће он као Јеховин Помазаник проћи, ипак је упијао Очеву поуку. Касније, када је дошао на земљу и постао одрастао човек, и даље је с пуно жара одлазио у дом свог Оца, Јехове, да би га тамо обожавао и учествовао у поуци која се тамо износила. Стога, Библија говори да је Исус редовно одлазио у храм и синагогу (Лука 4:16; 19:47). Уколико желимо да наша љубав према Јехови расте и буде све снажнија, треба да ревно посећујемо наше хришћанске састанке на којима обожавамо Јехову и продубљујемо своје знање и поштовање према њему.

14, 15. (а) Зашто је Исус тражио прилике да буде сам? (б) Како Исусове молитве упућене његовом Оцу откривају присност и поштовање?

¹⁴ Исус је сачувао снажну љубав према Јехови тиме што се редовно молио. Иако је био приступачан и друштвен, вредно је запазити да је уживао у самоћи. На пример, у Луки 5:16 стоји: „Исус је често одлазио на пуста места да би се молио.“ Слично стоји и у Матеју 14:23: „Кад се народ  разишао, попео се на гору да буде сам и да се моли. Пала је ноћ, а он је тамо још увек био сам.“ Исус је тражио прилике да буде сам, не зато што је био неки пустињак или зато што није волео друштво већ зато што је желео да буде сам са својим Оцем, Јеховом, и да слободно разговара с њим.

¹⁵ Када се молио, Исус се каткад обраћао Јехови са: „Ава, Оче“ (Марко 14:36). У Исусово време „Ава“ је била реч за оца која се од миља користила у породичном кругу. Често је била међу првим речима које би дете научило. Али је такође одавала и поштовање. Значи, иако је та реч указивала на присност која је постојала између Сина и његовог вољеног Оца, такође је одражавала и дубоко поштовање према Јехови и његовом ауторитету. Тај спој присности и поштовања очигледан је у свим Исусовим молитвама. На пример, у 17. поглављу свог јеванђеља, апостол Јован је записао дугачку и усрдну молитву коју је Исус изрекао током своје последње ноћи. Бићемо дубоко дирнути ако ту молитву проучимо и узмемо је као узор, наравно, не тако што ћемо понављати Исусове речи већ тако што ћемо се што чешће од срца обраћати нашем небеском Оцу. То ће нам помоћи да сачувамо своју љубав према њему живом и снажном.

16, 17. (а) Како је Исус своју љубав према Оцу преточио у речи? (б) Како је Исус на сликовит начин приказао великодушност свог Оца?

¹⁶ Као што смо већ рекли, Исус није стално понављао: „Волим Оца.“ Међутим, у више наврата он је своју љубав према Оцу преточио у речи. Како то? Једном приликом је рекао: „Славим те, Оче, Господару неба и земље“ (Матеј 11:25). Када смо проучавали 2. део ове књиге, видели смо да је Исус радо славио свог Оца на тај начин што је људима помагао да га упознају. На пример, упоредио је Јехову  са оцем који је био толико спреман да опрости свом непослушном сину да је тог покајничког младића чекао да се врати, а кад га је издалека угледао потрчао му је у сусрет и загрлио га (Лука 15:20). Ко може да чита о томе, а да не буде дирнут сликом коју је Исус пружио о Јеховиној љубави и опраштању?

¹⁷ Исус је често славио свог Оца због великодушности. Користио је пример несавршених родитеља како би показао да ће нам наш небески Отац дати потребан свети дух (Лука 11:13). Такође је говорио о нади коју његов Отац тако великодушно пружа. Исус је објаснио колико жељно чека да буде поново на небу поред свог Оца (Јован 14:28; 17:5). Говорио је својим следбеницима о оном што Јехова припрема за „мало стадо“, а то је да ће живети на небу и владати с њим као Месијанским Краљем (Лука 12:32; Јован 14:2). Такође је злочинца осуђеног на смрт утешио надом у живот у рају (Лука 23:43). То што је говорио о великој Очевој великодушности сигурно је Исусу помогло да сачува снажну љубав према њему. Многи Христови следбеници су установили да њихову љубав према Јехови и веру ништа толико не јача као говорење о њему и ономе што он припрема за оне који га воле.

18. Шта је најважније у чему треба да опонашамо Исуса и зашто?

¹⁸ Најважније од свега у чему треба да опонашамо Исуса јесте да волимо Јехову свим својим срцем, душом, умом и снагом (Лука 10:27). Јачина те љубави не мери се само јачином наших осећања, већ и тиме у којој мери поступамо у складу с оним што осећамо. Исусова љубав није била очигледна само у његовим осећањима према Јехови, нити у његовим речима: „Волим Оца.“ Запази његове речи: „Да би свет знао да волим Оца, ја чиним управо онако како  ми је Отац заповедио“ (Јован 14:31). Сатана је тврдио да ниједан човек неће служити Јехови из несебичне љубави (Јов 2:4, 5). Да би одговорио на Сатанину злобну клевету, Исус је храбро предузео акцију и показао свету колико воли свог Оца. Он је био послушан чак до те мере да је дао свој живот. Да ли ћеш опонашати Исуса у његовом ставу? Да ли ћеш показати свету да заиста волиш Јехову Бога?

19, 20. (а) Из којих важних разлога треба да будемо редовни на нашим састанцима? (б) Како можемо гледати на лични студиј, дубоко размишљање и молитву?

¹⁹ Показивање такве љубави је важна ствар у задовољавању наших духовних потреба. Зато нам је наш Отац, Јехова, омогућио да га обожавамо на начин који ће нам помоћи да негујемо и јачамо своју љубав према њему. Када си на хришћанским састанцима, труди се да увек имаш на уму да си тамо да би обожавао Бога. Неки начини на које то можеш показати су искрена заједничка молитва, певање хвалоспева, пажљиво слушање и учествовање. Ти састанци ти такође пружају прилике да охрабриш сухришћане (Јеврејима 10:24, 25). Редовно обожавање Јехове на таквим састанцима помоћи ће ти да продубиш своју љубав према њему.

²⁰ Исто се може рећи и за лични студиј, дубоко размишљање и молитву. Размишљај о томе као о приликама да будеш сам с Јеховом. Када проучаваш Божју писану Реч и дубоко размишљаш о прочитаном, Јехова ти преноси своје мисли. Док се молиш, ти му отвараш своје срце. Запамти да молитва није само прилика да тражиш нешто од Бога. Молитва ти такође пружа могућност да захвалиш Јехови за благослове које примаш и да га хвалиш за његова дивна дела (Псалам 146:1). Поред тога, то што радосно и одушевљено хвалиш Јехову у служби проповедања јесте најбољи начин да му захвалиш и да покажеш да га волиш.

21. Колико је важна љубав према Јехови и о чему ће бити речи у поглављима која следе?

 ²¹ Љубав према Јехови је кључ за непролазну срећу. Да су је Адам и Ева имали, остали би послушни Богу. Међутим, они је нису развили. Та љубав је најважнији чинилац који ти може помоћи да издржиш било шта што може испитати твоју веру, да одолиш било каквој кушњи и истрајеш у свим невољама. Она представља саму суштину слеђења Христа. Наравно, љубав према Богу је повезана с нашом љубављу према ближњима (1. Јованова 4:20). У поглављима која следе видећемо како је Исус показао да воли људе. У следећем поглављу испитаћемо због чега је Исус био тако приступачан за друге.