1-3. (а) На који начин је Исус напустио своје апостоле и зашто то није био неки жалостан растанак? (б) Зашто треба да се упознамо с Исусовим животом након повратка на небо?

 ЈЕДАНАЕСТОРИЦА апостола су се окупили на једној гори. С великом љубављу и дивљењем гледају у Исуса који има људско обличје, али је у ствари ускрснуо и сада је поново Јеховин најмоћнији духовни син. Он је окупио своје апостоле и последњи пут се састаје с њима на Маслинској гори.

² Та гора, која је део једног кречњачког планинског венца и коју од Јерусалима одваја долина Кедрон, сигурно у Исусу буди многа сећања. На њеним обронцима налази се Витанија, град у ком је ускрснуо Лазара. Само неколико недеља раније, Исус је из оближње Витфаге победоносно на магарету ушао у Јерусалим. На Маслинској гори се вероватно налазио и гетсимански врт, где је Исус провео мучне сате пре хапшења. А сада на тој истој гори Исус се спрема да напусти своје најближе пријатеље и сараднике. Он им упућује срдачне опроштајне речи. А онда се одједном подиже са земље! Апостоли непомично стоје и нетремице гледају свог вољеног Учитеља како се подиже у небо. На крају га облак заклања од њихових погледа и више га не виде (Дела апостолска 1:6-12).

³ Да ли тај призор у теби изазива тугу, као да је у питању неки жалостан растанак? Али, није тако. У ствари, као што два анђела подсећају апостоле, Исусова животна прича никако није завршена (Дела апостолска 1:10, 11). Његов одлазак на небо је у многим погледима тек почетак. Божја Реч нас не оставља у незнању што  се тиче тога шта је после било с Исусом. Важно је да се упознамо са Исусовим животом након што је отишао са земље. Зашто? Сети се Исусових речи упућених Петру: „Ти ме и даље следи“ (Јован 21:19, 22). Сви треба да га следимо не само неко време већ цео свој живот. Да бисмо то чинили, морамо знати шта наш Учитељ сада ради и која су његова задужења на небу.

4. Како је Библија унапред открила шта ће се догодити након Исусовог повратка на небо?

⁴ Писмо не говори ништа о Исусовом доласку на небо, добродошлици која му је указана и радосном сусрету са Оцем. Међутим, Писмо је унапред открило шта ће се на небу догодити убрзо након Исусовог повратка. Више од 15 векова, Јевреји су редовно присуствовали једној светој свечаности. Један дан у години, првосвештеник би улазио у Светињу над светињама у храму да би пошкропио крвљу жртве које су се на Дан очишћења приносиле пред ковчегом савеза. Првосвештеник је тог дана предочавао Месију. Након што се вратио на небо, Исус је испунио пророчанско значење те свечаности једном заувек. Он је ушао у Јеховино величанствено пребивалиште на небу — најсветије место у свемиру — и предао свом Оцу живот који је жртвовао на земљи за човечанство (Јеврејима 9:11, 12, 24). Да ли је Јехова то прихватио?

5, 6. (а) Који доказ имамо да је Јехова прихватио Христову откупну жртву? (б) Коме откупнина користи и како?

⁵ Одговор налазимо када размислимо шта се десило неколико дана после Исусовог одласка на небо. Мала група од 120 хришћана окупила се у једној горњој соби у Јерусалиму када је собу одједном испунила хука као код налета јаког ветра. Изнад њихових глава појавило се нешто попут пламених језика и хришћани су се испунили  светим духом и почели да говоре разним језицима (Дела апостолска 2:1-4). Овај догађај је означио рођење новог народа, духовног Израела, који је постао Божји нови „изабрани род“ и „краљевско свештенство“ које ће Бог користити у остварењу своје воље на земљи (1. Петрова 2:9). Очигледно, Јехова Бог је прихватио и признао Христову откупну жртву. То изливање светог духа јесте међу првим благословима које је омогућила откупнина.

⁶ Од тада па све до данас, Христови следбеници широм света имају користи од његове откупнине. Било да смо међу ’малим стадом‘, које ће владати с Христом на небу, или смо припадници ’других оваца‘, које ће под његовом владавином живети на земљи, његова жртва нам доноси многе благослове (Лука 12:32; Јован 10:16). Она представља темељ за нашу наду и опроштење греха. Док год ’исказујемо веру‘ у ту жртву, следећи Исуса сваки дан, можемо имати чисту савест и светлу наду у будућност (Јован 3:16, фусн.).

7. Коју је власт Исус примио када се вратио на небо и како га можеш подупирати?

⁷ Шта Исус ради откако се вратио на небо? Он је добио велику власт (Матеј 28:18). Јехова га је наименовао да влада над хришћанском скупштином, и он тај задатак обавља праведно и с пуно љубави (Колошанима 1:13). Као што је проречено, Исус је поставио зреле мушкарце који ће се бринути о потребама његовог стада (Ефешанима 4:8). На пример, изабрао је Павла да буде „апостол послат другим народима“ и послао га да проповеда добру вест у далеке земље (Римљанима 11:13; 1. Тимотеју 2:7). При крају првог века, Исус је упутио похвалу, савет и укор у седам скупштина у римској покрајини Азији (Откривење, 2. и 3. поглавље). Да ли признајеш Исуса као поглавара хришћанске скупштине? (Ефешанима 5:23). Да би и даље следио Исуса, треба да у својој  скупштини унапређујеш дух послушности и спремности на сарадњу.

8, 9. Коју је власт Исус примио 1914. и како то треба да утиче на одлуке које доносимо?

⁸ Исус је примио још већу власт 1914. године. Те године је наименован за Краља Јеховиног Месијанског Краљевства. Када је његово владање започело, „на небу је избио рат“. Који је био исход? Сатана и његови демони су збачени на земљу и то је означило почетак једног изузетно тешког периода за земљу. Ратови широких размера, криминал, застрашујући догађаји, болести, земљотреси и глад потресају савремено друштво и подсећају нас да Христ сада влада на небу. „Владар овог света“ је и даље Сатана, али „има мало времена“ (Откривење 12:7-12; Јован 12:31; Матеј 24:3-7; Лука 21:11). У међувремену, Исус нуди прилику људима широм света да прихвате његову власт.

⁹ За нас је важно да будемо на страни Месијанског Краља. У свим нашим свакодневним одлукама, морамо тежити за његовим признањем, а не за одобравањем овог поквареног света. Док тај „Краљ над краљевима и Господар над господарима“ испитује човечанство, његово срце је пуно радости, али и гнева (Откривење 19:16). Како то?

10. Какав је наш Учитељ Исус и шта га с правом испуњава гневом?

¹⁰ Као и његов Отац, наш Учитељ је срећан (1. Тимотеју 1:11). Док је био на земљи, он није био ни критичан нити захтеван. Међутим, на земљи данас има толико тога што га наводи да с правом буде гневан. Сигурно осећа гнев према свим религиозним организацијама које тврде да га представљају, а у ствари то не чине. Он је прорекао следеће: „Неће свако ко ми говори: ’Господе, Господе‘,  ући у небеско Краљевство, него само онај ко чини оно што је по вољи мог Оца који је на небесима. Многи ће ми оног дана рећи: ’Господе, Господе, зар нисмо [...] чинили многа чуда у твоје име?‘ Тада ћу им рећи: ’Никад вас нисам познавао! Одлазите од мене, ви који чините безакоње‘“ (Матеј 7:21-23).

11-13. Зашто Исусове речи упућене онима који чине „многа чуда“ могу деловати збуњујуће и зашто је он гневан? Објасни на примеру.

¹¹ Многима који се у данашње време изјашњавају као хришћани ове речи звуче збуњујуће. Зашто би Исус упутио тако оштре речи онима који у његово име чине „многа чуда“? Цркве хришћанског света су биле покровитељи многих добротворних акција, помагале су сиромашнима, градиле болнице и школе и учиниле много тога. Да би разумео зашто је Исус с правом гневан на њих, размисли о следећем поређењу.

¹² Један отац и мајка треба негде да отпутују. Не могу да поведу децу са собом, па стога унајмљују једну жену да их причува. Они јој једноставно кажу шта треба да чини: „Чувајте нашу децу. Храните их, пазите да буду чиста и да се не повреде.“ Међутим, по повратку су родитељи шокирани јер су њихова деца гладна, прљава, болесна и у веома јадном стању. Она вапе за пажњом жене која их чува, али их она не примећује. Зашто? Зато што се налази на мердевинама и пере прозоре. Родитељи су бесни и захтевају од ње објашњење. Она каже: „Видите шта сам све урадила! И прозоре сам опрала! Чак сам и неке ситне поправке по кући извршила, само за вас!“ Да ли ће родитељима због тога бити лакше? Тешко! Они то од ње никада нису тражили. Само су желели да њихова деца буду добро збринута. То што није послушала оно што су тражили од ње веома их је разљутило.

¹³ Хришћанске цркве поступају попут малочас поменуте  жене. Исус је онима који ће га заступати јасно рекао да треба духовно да брину о народу тако што ће га поучавати истини из Божје Речи и помагати му да остане у духовно чистом стању (Јован 21:15-17). Па ипак, хришћанске цркве су се потпуно оглушиле о Исусове смернице. Због њих су људи духовно изгладнели, збуњени лажима и неуки у погледу основних библијских учења (Исаија 65:13; Амос 8:11). Чак ни покушаји таквих цркава да побољшају овај свет не могу бити изговор за тако директну непослушност Исусу. На крају крајева, овај свет је попут куће одређене за рушење! Божја Реч јасно говори о томе да ће Сатанин светски поредак ускоро бити уништен (1. Јованова 2:15-17).

14. Шта данас радује Исуса и зашто?

¹⁴ С друге стране, Исус је сигурно веома срећан када погледа с неба и види да милиони учествују у стварању ученика, што је задатак који је он оставио својим следбеницима пре него што је отишао са земље (Матеј 28:19, 20). Заиста је велика част што можемо обрадовати нашег Месијанског Краља! Будимо одлучни да никада не ускратимо своју подршку ’верном и разборитом робу‘ (Матеј 24:45). За разлику од свештеника хришћанства, та мала група помазаних хришћана верно предводи проповедање и савесно храни Христове овце.

15, 16. (а) Како на Исуса делује то што у данашњем свету има тако мало љубави и на основу чега то знамо? (б) Зашто је Исус с правом гневан на хришћанске цркве?

¹⁵ Можемо бити сигурни да је наш Краљ гневан када види да на земљи има тако мало љубави. Присетимо се како су фарисеји критиковали Исуса за излечења која је извршио на Сабат. Они су били толико безосећајни и тврдоглави да нису могли видети иза својих ограничених тумачења Мојсијевог и усменог закона. Исусова чуда су толико помогла људима! Али фарисејима ништа  није значило што су та чуда ојачала веру људима и што су им донела велику радост и олакшање. Шта је Исус осећао према тим фарисејима? „С гневом их је погледао све унаоколо, дубоко ражалошћен због неосетљивости њиховог срца“ (Марко 3:5).

¹⁶ Данас Исус види много више ствари због којих може бити „дубоко ражалошћен“. Вође хришћанских цркава су заслепљене својом приврженошћу црквеним предањима и учењима која се не темеље на Писму. Надаље, они су разјарени због проповедања добре вести о Божјем Краљевству. У многим деловима света, свештеници су покренули жестоко прогонство хришћана који се искрено напрежу да другима преносе вест коју је и Исус преносио (Јован 16:2; Откривење 18:4, 24). Поред тога, такви свештеници често подстичу своје следбенике да иду у рат и убијају — очекујући при том да ће имати Исусово одобравање!

17. Због чега Исусови прави следбеници радују његово срце?

¹⁷ За разлику од њих, Исусови прави следбеници показују љубав према ближњима. Упркос противљењу, они се напрежу да би ’свим врстама људи‘ пренели добру вест, као што је то и Исус чинио (1. Тимотеју 2:4). Љубав коју показују једни према другима јесте нешто изузетно, то је главно обележје по ком се препознају (Јован 13:34, 35). Они се према својим суверницима опходе с љубављу, поштовањем и достојанством и тиме показују да заиста следе свог Месијанског Краља, Исуса, и радују његово срце!

18. Шта жалости нашег Учитеља, а шта га радује?

¹⁸ Међутим, немојмо сметнути с ума да је наш Учитељ ражалошћен када неки од његових следбеника посустану и допусте да њихова љубав према Јехови ослаби па престану да му служе (Откривење 2:4, 5). С друге стране, радује се због оних који истрајавају све до краја (Матеј 24:13). Зато се снажно напрежимо да никада не  сметнемо с ума Христову заповест да га следимо (Јован 21:19). Осмотримо неке од благослова које ће Месијански Краљ излити на оне који издрже до краја.

19, 20. (а) До којих благослова већ сада доводи слеђење Исуса? (б) Како нам слеђење Исуса помаже да задовољимо своју потребу за Оцем?

¹⁹ Слеђење Исуса умногоме обогаћује наш живот. Ако прихватимо Христа као свог Учитеља и следимо његово вођство допуштајући да нас води својим примером, пронаћи ћемо благо које људи у свету безуспешно траже. Бићемо благословљени активношћу која нашем животу даје смисао, породицом суверника која је уједињена правом љубављу, чистом савешћу и душевним миром. Кратко речено, имаћемо срећан и испуњен живот. Али, то није све.

²⁰ Јехова је омогућио да Исус буде „Вечни Отац“ онима који се надају да ће заувек живети на земљи. Исус је надоместио људског праоца Адама, који је издао све своје потомство (Исаија 9:6, 7). Ако прихватамо Исуса као свог ’Вечног Оца‘ и исказујемо веру у њега, имамо сигурну наду у вечни живот. Осим тога, све смо ближе Јехови Богу. Као што смо већ сазнали, настојање да се из дана у дан и из године у годину опонаша Исусов пример јесте најбољи начин да будемо послушни следећој надахнутој заповести: „Угледајте [се] на Бога, као његова вољена деца“ (Ефешанима 5:1).

21. Како Христови следбеници рефлектују светлост у овом мрачном свету?

²¹ Док опонашамо Исуса и његовог Оца, Јехову, ми имамо једну велику предност, а то је да ширимо блиставу светлост. У овом свету обавијеном тамом, у ком је Сатана завео милијарде људи који испољавају његове особине, ми који следимо Христа рефлектујемо најблиставију  светлост — светлост библијске истине, лепих хришћанских особина, истинске радости, правог мира и искрене љубави. У исто време, приближавамо се Јехови, а то је највећи циљ, најузвишенија сврха сваког разумом обдареног бића.

22, 23. (а) Који благослови у будућности очекују оне који верно следе Исуса? (б) На шта треба да будемо одлучни?

²² Размисли и о томе шта Јехова преко тог Месијанског Краља жели да учини за тебе у будућности. Ускоро ће тај Краљ кренути у праведан рат против Сатаниног злог поретка. Исусова победа је засигурана! (Откривење 19:11-15). Након тога, Христ ће започети своју Хиљадугодишњу  владавину над земљом. Његова небеска владавина помоћи ће сваком богобојазном појединцу да извуче користи од откупнине и достигне савршенство. Замисли како си здрав, увек млад и јак, и како срећно и уједињено радиш са другима на претварању наше планете у рај! На крају те Хиљадугодишње владавине, Исус ће вратити власт свом Оцу (1. Коринћанима 15:24). Ако наставиш да верно следиш Христа, бићеш благословљен нечим што је толико дивно да је тешко и замислити — ’славном слободом Божје деце‘! (Римљанима 8:21). Примићемо све оне благослове које су Адам и Ева изгубили. Као Јеховини синови и кћери заувек ћемо бити ослобођени од Адамовог греха. Тада заиста „више неће бити смрти“ (Откривење 21:4).

²³ Осврнимо се на богатог младог поглавара о ком је било речи у 1. поглављу. Он је одбио Исусов позив: „Пођи за мном“ (Марко 10:17-22). Никада немој направити такву грешку! Уместо тога, радосно и одушевљено прихвати тај позив и следи га. Буди одлучан да из дана у дан и из године у годину истрајно следиш Доброг Пастира и тако будеш међу онима који ће видети како ће он на крају испунити Јеховину величанствену намеру!