Пређи на садржај

Пређи на садржај

17. ПОГЛАВЉЕ

„Нема веће љубави“

„Нема веће љубави“

1-4. (а) Шта се десило када је намесник Пилат извео Исуса пред разјарено мноштво? (б) Како је Исус реаговао на понижење и патњу и која се важна питања јављају?

 „ЕВО човека!“ Овим је речима римски намесник Понтије Пилат представио Исуса Христа разјареном мноштву које се у јутарњим сатима Пасхе 33. н. е. окупило ван његовог двора (Јован 19:5). Само неколико дана раније, то мноштво је поздравило Исуса када је он победнички ушао у Јерусалим као Краљ кога је Бог наименовао. Међутим, овог јутра агресивно мноштво има потпуно другачије мишљење о њему.

2 Исус на себи има пурпурну одору, попут оне коју носе чланови краљевске породице, а на глави венац попут круне. Међутим, они су му обукли ту одору која покрива крваве ране на његовим леђима, а на главу која крвари утиснули венац од трња да би се изругивали његовом краљевском положају. Народ, који су нахушкали свештенички поглавари, одбацује измученог човека који стоји пред њима. Свештеници вичу: „На стуб с њим! На стуб с њим!“ Желећи да Исус буде убијен, народ виче: „Он мора да умре“ (Јован 19:1-7).

3 Достојанствено и храбро, без приговора, Исус подноси понижење и патњу. a Спреман је да умре. Касније тог дана Пасхе, он се добровољно подложио болној смрти на мученичком стубу (Јован 19:17, 18, 30).

4 Тиме што је положио свој живот за своје следбенике показао је да је њихов прави пријатељ. „Нема веће љубави од оне кад неко да свој живот за своје пријатеље“, рекао је (Јован 15:13). Међутим, у вези с тим јављају се нека важна питања. Да ли је Исус заиста морао толико да пати и на крају умре? Зашто је био спреман да све то поднесе? Како га као његови пријатељи и следбеници можемо опонашати?

Зашто је Исус морао да пати и умре

5. Како је Исус знао које га кушње чекају?

5 Као Месија, Исус је знао шта га очекује. Он је знао многа пророчанства из Писма која су детаљно прорекла Месијино страдање и смрт (Исаија 53:3-7, 12; Данило 9:26). Више пута је својим ученицима говорио о кушњама које су га чекале (Марко 8:31; 9:31). На путу за Јерусалим, где ће одржати своју последњу Пасху, отворено им је рекао: „Син човечји биће предат свештеничким поглаварима и познаваоцима Закона. Они ће га осудити на смрт и предаће га људима из других народа, који ће му се ругати, пљувати га, бичевати и убити“ (Марко 10:33, 34). То нису биле само речи. Као што смо видели, Исусу су се заиста ругали, пљували га, бичевали и на крају убили.

6. Зашто је Исус морао да страда и умре?

6 Међутим, зашто је морао да страда и умре? Због неколико веома битних разлога. Као прво, тиме што је остао веран Богу Исус је доказао своју беспрекорност и посветио Јеховино име. Сети се да је Сатана погрешно тврдио да људи служе Богу само из себичних разлога (Јов 2:1-5). Тиме што је остао веран „све до смрти, и то смрти на мученичком стубу“, Исус је на најупечатљивији начин оповргао Сатанину неосновану оптужбу (Филипљанима 2:8; Пословице 27:11). Као друго, Месијино страдање и смрт пружили су темељ за опроштење људских греха (Исаија 53:5, 10; Данило 9:24). Исус је ’дао свој живот као откупнину за многе‘ и тиме нам омогућио добар однос с Богом (Матеј 20:28). Као треће, тиме што је издржао многе кушње и патње Исус је био „попут нас искушан у свему“. Зато је он саосећајан Првосвештеник, који може да „саосећа с нама због тога што смо слаби“ (Јеврејима 2:17, 18; 4:15).

Зашто је Исус био спреман да положи свој живот?

7. Чега се Исус одрекао када је дошао на земљу?

7 Да би могао у потпуности схватити шта је Исус био спреман да учини, размисли о овоме: Који би човек оставио своју породицу и дом и отишао у неку другу земљу, а да при том зна да ће га већина тамошњих становника одбацити, да ће бити страшно понижаван, да ће патити и на крају бити убијен? А сада размисли шта је Исус учинио. Пре него што је дошао на земљу, имао је почаствован положај, одмах до свог Оца. Па ипак, спремно је напустио свој дом на небу, дошао на земљу и постао човек. Учинио је то иако је знао да ће га већина људи одбацити и да ће бити изложен окрутном понижењу, патњи и болној смрти (Филипљанима 2:5-7). Шта га је мотивисало да учини тако велику жртву?

8, 9. Шта је Исуса навело да положи свој живот?

8 Изнад свега, Исус је био подстакнут дубоком љубављу према свом Оцу. Исусова истрајност је била доказ његове љубави према Јехови. Због те љубави њему је било веома важно посвећење имена и углед његовог Оца (Матеј 6:9; Јован 17:1-6, 26). Више од свега, Исус је желео да види како је име његовог Оца очишћено од сваке љаге која је била бачена на њега. Зато је сматрао да је највећа предност и част да пати због праведности, будући да је знао да ће његова беспрекорност допринети посвећењу Очевог часног и дивног имена (1. Летописа 29:13).

9 Исус је имао још један разлог због чега је положио свој живот, а то је љубав према људима. Та љубав потиче још од самог почетка људске историје. Много пре него што је Исус дошао на земљу, Библија открива каква је осећања имао: „Посебна радост су ми били људи“ (Пословице 8:30, 31). Његова љубав је била очигледна док је био на земљи. Као што смо видели у претходна три поглавља ове књиге, Исус је на многе начине показивао да воли људе, а посебно своје следбенике. Тако је 14. нисана 33. н. е. спремно положио свој живот за нас (Јован 10:11). Заиста, то је био најузвишенији начин на који је показао љубав према нама. Да ли у том погледу треба да га опонашамо? Да. У ствари, он нам је дао заповест да то чинимо.

„Као што сам ја волео вас, тако и ви волите једни друге“

10, 11. Коју је нову заповест Исус дао својим следбеницима, шта она укључује и зашто је важно да је ми испуњавамо?

10 Вече пре него што ће умрети, Исус је рекао својим најближим ученицима: „Дајем вам нову заповест: Волите једни друге. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите једни друге. По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели једни друге“ (Јован 13:34, 35). „Волите једни друге“ — у ком смислу је то била ’нова заповест‘? У Мојсијевом закону је стајала следећа заповест: „Воли свог ближњег као самог себе“ (Левитска 19:18). Али нова заповест је захтевала још већи степен љубави. У питању је љубав која ће особу навести да положи свој живот за друге. Исус је то јасно показао када је рекао: „Ово је моја заповест: Волите једни друге као што сам ја волео вас. Нема веће љубави од оне кад неко да свој живот за своје пријатеље“ (Јован 15:12, 13). Стога, нова заповест заправо гласи: „Волите друге не као себе, већ више од себе.“ Исус је то лично показао својим начином живота и својом смрћу.

11 Зашто је важно да испуњавамо ту нову заповест? Присети се Исусових речи: „По томе [самопожртвованој љубави] ће сви знати да сте моји ученици.“ Да, самопожртвована љубав показује да смо прави хришћани. Ту љубав можемо упоредити с једним беџом на ком се налазе неки подаци о нама. Делегати који присуствују конгресима Јеховиних сведока носе такве беџеве. На том беџу налази се име онога ко га носи и назив скупштине којој припада. Самопожртвована љубав је попут тог „беџа“ који показује ко су прави хришћани. Другим речима, љубав коју осећамо једни према другима треба да буде толико уочљива да служи као знак, то јест беџ, на основу ког други могу видети да смо ми заиста прави Христови следбеници. Добро је да се свако од нас пита: ’Да ли је тај „беџ“ у виду самопожртвоване љубави очигледан у мом животу?‘

Шта обухвата самопожртвована љубав?

12, 13. (а) До које мере морамо бити спремни да показујемо љубав једни према другима? (б) Шта значи бити самопожртвован?

12 Будући да смо Исусови следбеници, треба да волимо једни друге као што је он волео нас. То значи да треба да будемо спремни да се жртвујемо за сувернике. До које мере морамо бити спремни на то? Библија нам пружа одговор: „Разумели смо шта је љубав захваљујући томе што је он дао свој живот за нас. И ми смо дужни да дамо свој живот за своју браћу“ (1. Јованова 3:16). Попут Исуса, морамо бити спремни да, уколико то буде потребно, и умремо једни за друге. Током прогонства, радије ћемо дати свој живот него издати нашу духовну браћу и тиме угрозити њихов живот. У земљама где бесне расни и етнички сукоби, ми ћемо ризиковати свој живот да бисмо заштитили браћу, без обзира на њихово расно или етничко порекло. Када избије неки рат, ми ћемо радије ићи у затвор или се суочити са смрћу него узети оружје и кренути на наше сувернике или било кога другог (Јован 17:14, 16; 1. Јованова 3:10-12).

13 Бити спреман положити живот за браћу није једини начин на који можемо показати самопожртвовану љубав. На крају крајева, редак је случај да морамо учинити тако велику жртву. Међутим, уколико волимо браћу толико да бисмо били спремни да умремо за њих, зар не би требало да будемо спремни на мање жртве и да им већ сада помажемо? Бити самопожртвован значи бити спреман одрећи се неких удобности или нечег доброг у корист других. Зато њихове потребе и добробит стављамо испред својих, чак и када то није тако лако (1. Коринћанима 10:24). На које практичне начине можемо показати самопожртвовану љубав?

У скупштини и породици

14. (а) Које жртве се очекују од старешина? (б) Шта ти осећаш према марљивим старешинама у твојој скупштини?

14 Скупштинске старешине се умногоме жртвују да би ’попут пастира бринули о Божјем стаду‘ (1. Петрова 5:2, 3). Поред тога што брину о својој породици, они можда морају да одвоје време током вечери или викенда за скупштинске обавезе, укључујући и припрему за програмске тачке на састанцима, вршење пастирских посета и решавање правних случајева. Многи чине и додатне жртве, марљиво се залажући на конгресима и покрајинским састанцима, служећи у Одбору за односе с болницама или у Групама за посећивање пацијената. Неки други пак сарађују са Одељењем за пројектовање и градњу. Старешине, никада немојте заборавити да тиме што служите спремног духа — тако што трошите своје време, енергију и средства да бисте водили бригу о стаду — ви показујете самопожртвовану љубав! (2. Коринћанима 12:15). Ваш несебичан труд цени не само Јехова већ и скупштина у којој служите (Филипљанима 2:29; Јеврејима 6:10).

15. (а) Које су неке од жртава које чине супруге старешина? (б) Шта мислиш о супругама старешина из твоје скупштине које деле своје мужеве са скупштином?

15 А шта рећи о женама старешина — зар оне не пружају подршку својим мужевима и зар се не жртвују како би њихови супрузи могли да брину о стаду? Несумњиво је са женине стране жртва када њен супруг мора да одвоји за скупштину време које би иначе посветио својој породици. Такође, размисли и о супругама покрајинских надгледника и жртвама које оне чине док заједно са својим мужевима служе од скупштине до скупштине и од покрајине до покрајине. Оне су се одрекле могућности да имају свој дом и стога можда морају сваке недеље спавати у другом кревету. Супруге које спремно стављају корист скупштине испред својих потреба јесу за сваку похвалу због своје великодушне и самопожртвоване љубави (Филипљанима 2:3, 4).

16. Које жртве родитељи чине за своју децу?

16 Како можемо показивати самопожртвовану љубав у породици? Родитељи, ви се жртвујете на многе начине да бисте се бринули о својој деци и васпитавали их тако да „усвоје Јеховин начин размишљања“ (Ефешанима 6:4, фусн.). Можда много радите и исцрпљујете се на послу само да бисте деци обезбедили храну, одећу и кров над главом. Спремни сте на многе личне жртве да бисте збринули своју децу. Такође много труда улажете да бисте с њима проучавали, водили их на хришћанске састанке и са њима ишли у службу проповедања (Поновљени закони 6:6, 7). Ваша самопожртвована љубав радује Оснивача породице и може вашој деци донети вечни живот (Пословице 22:6; Ефешанима 3:14, 15).

17. Како супрузи могу опонашати Исусов несебичан став?

17 Мужеви, како ви можете опонашати Исуса у показивању самопожртвоване љубави? Библија пружа одговор: „Мужеви, волите своје жене, као што је и Христ волео скупштину и дао свој живот за њу“ (Ефешанима 5:25). Као што смо видели, Исус је волео своје ученике до те мере да је дао свој живот за њих. Супруг који иде Христовим стопама опонаша његов несебичан став и ’не угађа себи‘ (Римљанима 15:3). Такав супруг спремно ставља добробит и потребе своје супруге испред својих. Он не инсистира да буде по његовом, већ показује спремност да попусти када није у питању неко библијско начело. Супруг који показује самопожртвовану љубав задобија Јеховину наклоност, и љубав и поштовање своје супруге и деце.

Шта ћеш учинити?

18. Шта нас мотивише да живимо по новој заповести?

18 Није лако живети по новој заповести у погледу љубави према нашој браћи. Међутим, једна снажна мотивациона сила покреће нас да то чинимо. Павле је написао: „Христова љубав нас покреће, јер смо закључили да је [...] један човек умро за све. Он је умро за све, да они који живе не живе више за себе, него за њега који је умро за њих и био ускрснут“ (2. Коринћанима 5:14, 15). Пошто је Исус умро за нас, зар не би требало да онда ми будемо наведени да живимо за њега? То можемо чинити уколико опонашамо његов пример самопожртвоване љубави.

19, 20. Који нам је драгоцен дар Јехова дао и како можемо показати да га прихватамо?

19 Исус није претеривао када је рекао: „Нема веће љубави од оне кад неко да свој живот за своје пријатеље“ (Јован 15:13). То што је Исус предао свој живот за нас представља најснажнији израз његове љубави. Међутим, неко је показао још снажнију љубав. Исус је то објаснио: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко верује у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16). Бог нас толико воли да је свог Сина дао као откупнину и тиме нам омогућио избављење од греха и смрти (Ефешанима 1:7). Та откупнина је драгоцени дар од Јехове, али нас он не приморава да га прихватимо.

20 Од нас зависи да ли ћемо прихватити тај Јеховин дар. Како показујемо да га прихватамо? Тако што верујемо у његовог Сина. Међутим, није довољно само рећи да имамо веру. Она се показује делима, нашим начином живота (Јаковљева 2:26). Ми показујемо да имамо веру у Исуса Христа тиме што га из дана у дан следимо. То ће нам донети велике благослове не само сада већ и у будућности, као што ће бити објашњено у последњем поглављу ове књиге.

a Тог дана су Исуса двапут пљували, прво верске вође, а затим римски војници (Матеј 26:59-68; 27:27-30). Чак и такво понижење он је поднео без притужби, испуњавајући следеће пророчанске речи: „Нисам заклонио лице од понижења и пљувања“ (Исаија 50:6).