1, 2. (а) У какву је ситуацију Јона довео себе и морнаре на броду? (б) Шта сазнајемо из онога што се десило Јони?

ЈОНА би волео да утиша те ужасне звуке. Није то само фијук ветра који удара у бродска једра и ужад, нити језива шкрипа дасака под налетом огромних таласа који се разбијају о странице брода. Не, њему је много страшнија вика морнара, капетана и посаде, који се боре да одрже брод на површини. Јона је сигуран да ће ти људи умрети — и то само због њега!

² Како се Јона нашао у тој безизлазној ситуацији? Донео је погрешну одлуку и озбиљно је нарушио свој однос са Богом. Шта је учинио? Да ли је било наде да се проблем реши? Из одговора на ова питања можемо много научити. На пример, из онога што се десило Јони сазнајемо да чак и неко ко има праву веру може направити погрешан корак — али да може и исправити грешку.

3-5. (а) Чега се људи обично сете када помисле на Јону? (б) Шта знамо о Јонином пореклу? (Видети и фусноту.) (в) Зашто Јонина служба није била нимало лака?

³ Када људи помисле на Јону, обично се сете његових негативних страна, као што је његова непослушност па чак и тврдоглавост. Међутим, то ни у ком случају није потпуна слика о њему. Немојмо заборавити да је сам Јехова Бог изабрао Јону за пророка. Јехова му не би поверио тако велику одговорност да је он био неверан или неправедан.

 ⁴ Из Светог писма сазнајемо нешто о Јонином пореклу. (Прочитати 2. Краљевима 14:25.) Био је из Гат-Ефера, који се налазио само четири километра од Назарета, где је Исус Христ провео детињство око осам векова касније. * Јона је служио као пророк за време краља Јеровоама II, који је владао над десетоплеменским краљевством Израела. Илијино време је давно прошло, а његов наследник Јелисеј умро је током владавине Јеровоамовог оца. Премда је Јехова преко тих људи уклонио обожавање Вала, Израел је својевољно поново застранио. Земља је сада била под утицајем краља који је „чинио оно што је зло у Јеховиним очима“ (2. Краљ. 14:24). Зато Јонина служба сигурно није нимало лака. Па ипак, он је верно извршава.

⁵ Међутим, једног дана се Јонин живот из корена мења. Добија од Јехове задатак који му се чини веома тешким. Шта то Јехова тражи од њега?

6. Који је задатак Јехова дао Јони и зашто је тај задатак изгледао застрашујуће?

⁶ Јехова говори Јони: „Устани, иди у Ниниву, велики град, и објави му осуду, јер се њихова злоћа попела до мене!“ (Јона 1:2). Није тешко разумети зашто је тај задатак изгледао застрашујуће. До Ниниве је требало пешачити око 800 километара на исток, за шта је било потребно око месец дана. Међутим, тешкоће повезане с тим путовањем можда су биле лакши део задатка. Требало је да Јона у Ниниви пренесе Јеховину поруку Асирцима, који су били познати по насиљу, па чак и по бруталности. Ако Јону није слушао ни Божји народ, шта је могао очекивати од тих пагана? Како ће један Јеховин слуга проћи у тој огромној Ниниви, која је била позната као ’крволочни град‘? (Наум 3:1, 7).

7, 8. (а) На шта је Јона био спреман да би побегао од задатка који му је Јехова дао? (б) Зашто Јону не треба да назовемо кукавицом?

⁷ Не знамо да ли су Јону мучиле такве мисли, али то је сасвим могуће. У сваком случају, знамо да је побегао. Јехова га је послао на исток, а он се упутио ка западу, што је даље могао. Отишао је до обале, до лучког града Јопе, где  се укрцао на брод за Тарсис. Неки изучаваоци тврде да је Тарсис био у Шпанији. Ако је тако, Јона је намеравао да оде око 3 500 километара далеко од Ниниве. То путовање на други крај Великог мора могло је потрајати и до годину дана. Јона је и на то био спреман, само да би побегао од задатка који му је Јехова дао! (Прочитати Јону 1:3.)

⁸ Да ли то значи да Јону можемо назвати кукавицом? Не би требало брзо да га осудимо. Као што ћемо видети, Јона је у неким ситуацијама показао изузетну храброст. Међутим, као и сви ми, Јона је био несавршен и борио се с многим слабостима (Пс. 51:5). Ко од нас бар некада није био савладан страхом?

9. Како понекад гледамо на неки задатак од Јехове и које чињенице тада треба да се сетимо?

⁹ Понекад нам се можда чини да Бог тражи од нас нешто тешко, готово немогуће. Можда је некима застрашујућа и сама помисао на проповедање добре вести о Божјем Краљевству, што се очекује од свих хришћана (Мат. 24:14). Веома је лако превидети важну чињеницу коју је Исус изговорио: „Богу је све могуће“ (Мар. 10:27). Ако се и нама дешава да то заборавимо, онда можемо разумети Јонин страх. Међутим, до чега је довео његов бег?

10, 11. (а) Чему се можда Јона надао док је теретни брод напуштао луку? (б) У каквој се опасности нашао брод са својом посадом?

¹⁰ Можемо замислити Јону како се смешта на феничански теретни брод. Посматра капетана и посаду који се ужурбано припремају да исплове из луке. Док се обала полако губи из вида и затим нестаје, Јона се можда нада да је успео да умакне опасности које се толико плашио. А онда се, изненада, време мења.

¹¹ Море због снажног ветра почиње да бесни, подижући таласе који би могли прогутати чак и данашње бродове. Колико дуго ће издржати дрвени бродић који је изгледао тако сићушно и крхко, заробљен у бесу огромних таласа који су се поигравали с њим? Да ли је Јона тада знао оно што је касније записао — да је ’Јехова подигао јак ветар на мору‘? Тешко је рећи. Међутим, видео је како морнари вапе за помоћ свако своме богу и знао је да им они не могу помоћи (Лев. 19:4). У запису стоји: „Изгледало [је] да ће се брод разбити“ (Јона 1:4). Али како је Јона могао да се моли Богу од кога је бежао?

12. (а) Зашто не треба пребрзо да осудимо Јону за то што је спавао док је олуја беснела? (Видети и фусноту.) (б) Како је Јехова открио узрок олује?

 ¹² Осећајући се беспомоћно, Јона силази у потпалубље и проналази место где би могао да легне. Затим брзо тоне у сан. * Капетан га проналази, буди и каже му да се моли свом богу, као и сви остали. Уверени да постоји натприродан узрок те олује, морнари бацају жреб како би утврдили који је од путника крив за ову невољу. Док полако постаје јасно да ниједан од морнара није крив, Јона сигурно осећа све већу зебњу. Ускоро истина излази на видело. Јехова је подигао олују и усмерио жреб на једног човека — на Јону! (Прочитати Јону 1:5-7.)

13. (а) Шта је Јона признао морнарима? (б) Шта је Јона рекао морнарима да ураде и зашто?

¹³ Јона тада морнарима признаје све. Он је слуга свемоћног Бога Јехове. То је Бог од кога сада бежи и кога је увредио, због чега их је све довео у велику опасност. Људи су запрепашћени; Јона у њиховим очима види страх. Питају га шта да ураде с њим како би спасли брод и своје животе. Шта им Јона одговара? Можда се сав најежио при помисли како тоне у хладно, разбеснело море. Али како би могао све њих послати у ужасну смрт када је знао да их може спасти? Зато им каже: „Узмите ме и баците ме у море, и море ће се смирити! Јер знам да се због мене ова велика олуја подигла на вас“ (Јона 1:12).

14, 15. (а) Како можемо опонашати Јонину изузетну веру? (б) Како су морнари реаговали на Јонин захтев?

¹⁴ То нису речи кукавице, зар не? Јехови је сигурно било веома драго када је видео Јонину храброст и самопожртвованост у том критичном тренутку. Овде Јонина вера долази до изражаја. Можемо га опонашати тако што ћемо добробит других стављати испред своје (Јов. 13:34, 35). Када видимо да је некоме потребна помоћ, било у физичком, емоционалном или духовном погледу, да ли смо спремни да се жртвујемо како бисмо помогли? Јехови је заиста драго када то чинимо!

¹⁵ Вероватно су и морнари дирнути пошто испрва не желе да баце Јону у море! Најпре чине све како би се  изборили са олујом, али без успеха. Олуја је све јача. На крају увиђају да немају избора. Призивајући Јониног Бога Јехову и тражећи милост, узимају Јону и бацају га у море (Јона 1:13-15).

16, 17. Опиши шта се десило с Јоном када су га бацили с брода. (Видети и слике.)

¹⁶ Јона тоне у разбеснело море. Док се бори да остане на површини, кроз морску пену која му запљускује лице на тренутак види како се брод лагано удаљава. Тада га моћни таласи савладавају и море га гута. Тоне све дубље и дубље, мислећи да је свака нада изгубљена.

¹⁷ Јона је касније описао како се тада осећао. Кроз мисли су му пролетале слике. Обузела га је туга због тога што никада више неће видети дивни Јеховин храм у Јерусалиму. Осећао је како тоне у велике морске дубине, до самих темеља гора, где га је обавила морска трава. Изгледало је да ће то бити његова јама, његов гроб. (Прочитати Јону 2:2-6.)

18, 19. Шта се догодило Јони у дубини мора, какво створење се појавило и ко је био иза тих догађаја? (Видети и фусноту.)

 ¹⁸ Али гле! Нешто се приближава — огромна, мрачна прилика, неко живо биће. Примакавши се сасвим близу, устремљује се на Јону. Велике чељусти се разјапљују и гутају га!

¹⁹ Јона сигурно мисли да је то крај. Међутим, дешава се нешто необично. Схвата да је још увек жив! Није смрвљен, нити се угушио. Не, дах живота је још увек у њему, премда се такорећи налази у свом гробу. Све више га испуњава страхопоштовање. Без сумње, његов Бог Јехова је „послао велику рибу да [га] прогута“ * (Јона 1:17).

20. Шта нам о Јони открива молитва коју је упутио у утроби велике рибе?

²⁰ Пролазе минути, а затим и сати. Тамо у најдубљој тами, Јона сабира мисли и моли се Јехови Богу. Његова молитва, која је у целости записана у другом поглављу књиге, открива нам много тога. Показује нам да је Јона веома добро познавао свете списе, пошто се често освртао на Псалме. Такође нам открива једну његову лепу особину — захвалност. Јона је закључио: „А ја ћу ти захваљивати и жртве приносити. Што сам се заветовао, испунићу. Спасење је од Јехове“ (Јона 2:9).

21. Шта је Јона научио о избављењу и шта ми не треба да заборавимо?

²¹ Тамо где се најмање надао — „у утроби рибе“ — Јона је научио да Јехова може донети спасење било коме, било где и било кад. Чак и на таквом месту, Јехова је пронашао и спасао свог слугу у невољи (Јона 1:17). Само Јехова може одржати човека у животу три дана и три ноћи у утроби рибе. Не треба да заборавимо да је Јехова ’Бог у чијој је руци наш дах‘ (Дан. 5:23). Њему дугујемо свој дах, само  своје постојање. Да ли смо му захвални за то? Зар му онда не дугујемо и своју послушност?

22, 23. (а) Какву је прилику Јона имао да покаже захвалност? (б) Шта од Јоне можемо научити када је реч о нашим грешкама?

²² А како је било с Јоном? Да ли је научио да своју захвалност Јехови покаже послушношћу? Јесте. Након три дана и три ноћи, риба је донела Јону право до обале и ’избљувала га на копно‘ (Јона 2:10). Замисли само — Јона чак није морао ни да плива до обале! Наравно, морао је да се потруди да пронађе пут до свог одредишта. Међутим, убрзо ће имати прилику да покаже колико је заиста захвалан Јехови. У Јони 3:1, 2 стоји: „Јеховина реч дошла је Јони и други пут: ’Устани, иди у Ниниву, велики град, и објави му оно што ти говорим да му објавиш!‘“ Шта ће Јона урадити?

²³ Овог пута не оклева. Читамо: „Јона је устао и отишао у Ниниву по Јеховиној речи“ (Јона 3:3). Послушао је Јехову. Очигледно је научио нешто из својих грешака. И у томе треба да опонашамо Јонину веру. Сви грешимо (Римљ. 3:23). Али да ли се предајемо или учимо из својих грешака и трудимо се да убудуће будемо послушни Богу?

24, 25. (а) Како је Јехова наградио Јону? (б) Које награде очекују Јону у будућности?

²⁴ Да ли је Јехова наградио Јону за његову послушност? Јесте. Изгледа да је Јона касније сазнао да су морнари преживели. Одмах након Јониног самопожртвованог чина, олуја се стишала и морнаре је „обузео велики страх од Јехове“ па су принели жртву њему, а не својим лажним боговима (Јона 1:15, 16).

²⁵ Још већа награда уследила је много касније. Исус је рекао да оно што је Јона доживео у утроби велике рибе предочава време које ће он сам провести у гробу. (Прочитати Матеја 12:38-40.) Јони ће сигурно бити веома драго кад сазна за тај благослов након што ускрсне на земљи! (Јов. 5:28, 29). Јехова жели и тебе да благослови. Да ли ћеш попут Јоне учити из својих грешака и бити послушан и несебичан?