1, 2. (а) Шта би ти желео да питаш Бога? (б) Шта је Мојсије питао Бога?

 МОЖЕШ ли да замислиш како разговараш с Богом? И сама помисао на то улива страх — обраћа ти се Господар свемира! У почетку оклеваш, али онда успеваш да нешто кажеш. Он слуша, одговара и чак ти улива осећај да можеш слободно да га питаш шта год желиш. Шта би га питао?

² Једном се један човек нашао управо у таквој ситуацији. Звао се Мојсије. Међутим, можда ће те изненадити шта је он хтео да пита Бога. Он није питао за себе, своју будућност, па чак ни за лоше стање у коме се налазило човечанство. Уместо тога, питао је које је Божје име. Можда ћеш помислити да је то јако чудно, пошто је Мојсије већ знао како се Бог зове. Зато је његово питање морало имати дубље значење. У ствари, то је било најзначајније питање које је Мојсије могао да постави. Одговор се тиче свих нас. Он ти може помоћи да предузмеш један јако важан корак у приближавању Богу. Како то? Осмотримо тај значајан разговор.

3, 4. Како је дошло до тога да Мојсије разговара с Богом, и која је била суштина тог разговора?

³ Мојсије је имао 80 година. Провео је четири деценије као човек који је протеран из свог народа, из израелског народа који је робовао у Египту. Једног дана док је чувао стада свог таста, угледао је нешто веома чудно. Један трновити жбун је горео, али никако није сагоревао. Једноставно је непрестано горео, светлећи на планинском обронку попут неког светионика. Мојсије је пришао да види шта је то. Сигурно се јако уплашио када му се из самог пламена обратио неки глас! Преко анђела који је  служио као посредник, Бог и Мојсије су дуго разговарали. И, као што ти је можда познато, Бог је неодлучном Мојсију заповедио да остави миран живот и да се врати у Египат како би ослободио Израелце из ропства (Излазак 3:1-12).

⁴ Тада је Мојсије могао било шта да пита Бога. Међутим, запази шта је он изабрао да пита: „Ако дођем код Израелаца и кажем им: ’Бог ваших предака послао ме је к вама‘, а они ме упитају: ’Како му је име?‘, шта да им кажем?“ (Излазак 3:13).

5, 6. (а) Којој нас једноставној, битној истини учи Мојсијево питање? (б) Која је срамотна ствар учињена с Божјим именом? (в) Зашто је толико значајно што је Бог открио своје име људима?

⁵ Ово питање нас пре свега учи да Бог има име. Ту једноставну истину не треба тако олако да узмемо. Међутим, многи управо то раде. Божје име је уклоњено из многих превода Библије и замењено титулама као што су „Господ“ и „Бог“. То је једна од најжалоснијих и најсрамотнијих ствари које су учињене у име религије. На крају крајева, шта прво урадиш кад се упознајеш с неким? Зар не питаш како се зове? Слично је и са упознавањем Бога. Он није неко безимено, далеко биће које не можемо упознати нити разумети. Иако је невидљив, он је особа и има име — Јехова.

⁶ Осим тога, када Бог открива своје име, назире се нешто изузетно и одушевљавајуће. Он нас позива да га упознамо. Он жели да у животу изаберемо нешто најбоље — да му се приближимо. Али Јехова нам није само рекао које је његово име. Он нас је поучио и о особи која носи то име.

7. (а) Шта очигледно значи Божје име? (б) Шта је у ствари Мојсије желео да зна када је питао Бога које је Његово име?

⁷ Јехова је сам себи изабрао име, и то име које је пуно значења. Оно очигледно значи „Он проузрокује да постане“.  Он је јединствен у целом свемиру, будући да је све створио. Поред тога, он остварује сваку своју замисао. Чак може проузроковати да било који несавршени човек који му служи постане шта год он намери. Све то нам улива страхопоштовање. Међутим, да ли је његово име везано само за његову улогу створитеља или постоји још нешто с тим у вези? Мојсије је очигледно желео да сазна нешто више. Божје име заправо није било нешто ново. Људи су га већ вековима користили. У ствари, када је питао Бога за име, Мојсије је питао о особи коју представља то име. Другим речима, он је рекао: ’Шта да кажем израелском народу о теби што ће код њих изградити веру у тебе, што ће их уверити да ћеш их заиста ослободити?‘

8, 9. (а) Како је Јехова одговорио на Мојсијево питање, и шта је погрешно у начину на који се Његов одговор често преводи? (б) Шта значи изјава „Постаћу шта год желим да постанем“?

⁸ Јехова је у одговору открио једну прелепу одлику своје личности, нешто што је повезано са значењем његовог имена. Он је рекао Мојсију: „Постаћу шта год желим да постанем“ (Излазак 3:14). Многи библијски преводи овде кажу: „Ја сам онај који јесам.“ Али прецизнији преводи показују да Бог није једноставно потврдио да постоји. Уместо тога, он је поучио Мојсија — а тиме и све нас — да ће он „постати“ шта год је потребно да би испунио своја обећања. Превод Џ. Б. Ротерама прецизно преводи овај стих на следећи начин: „Ја ћу постати шта год желим.“ Један стручњак за хебрејски језик којим је писана Библија овако објашњава ову фразу: „Каква год да је ситуација или потреба... Бог ће ’постати‘ решење за ту потребу.“

⁹ Шта је то значило за Израелце? Ма шта да им се испречило, ма колико тешка била неприлика у којој би се нашли, Јехова ће постати било шта што је потребно да би их ослободио из ропства и довео у Обећану земљу.  Божје име је сигурно уливало поверење у Њега. Оно то исто може и данас (Псалам 9:10). Зашто?

10, 11. Како нас Јеховино име позива да размишљамо о њему као о најсвестранијем и најбољем Оцу који се може замислити? Илуструј то.

¹⁰ Да то илуструјемо: родитељи знају колико морају бити свестрани и прилагодљиви док се старају око своје деце. Родитељ током једног јединог дана можда мора да буде дадиља, кувар, учитељ, строг васпитач, судија и још много тога. Многи су преоптерећени толиким улогама које се од њих очекују. Они запажају да њихова деца имају потпуно поверење у њих, да она никада не сумњају у то да тата или мама могу да ублаже бол, реше све препирке, поправе сваку поломљену играчку и да одговоре на свако питање које смисли њихов безгранично радознали ум. Неки родитељи се не осећају дораслима, а понекад су и обесхрабрени због својих ограничења. Осећају да су очајно неадекватни за многе од тих улога.

¹¹ Јехова је исто тако брижан родитељ. Међутим, у оквиру његових сопствених савршених мерила, не постоји ништа што он не може постати да би се на најбољи могући начин постарао за своју земаљску децу. Зато нас његово име, Јехова, позива да размишљамо о њему као о најбољем Оцу који се може замислити (Јаковљева 1:17). Мојсије и сви други верни Израелци убрзо су сазнали да је Јехова веран свом имену. Испуњени страхопоштовањем гледали су док је он чинио да постане непобедиви Војни заповедник, Господар свих елемената у природи, неупоредиви Законодавац, Судија, Архитекта, Онај који даје храну и воду, Онај који чува одећу и обућу — и још много тога.

12. Како се фараонов став према Јехови разликовао од Мојсијевог става?

¹² Тако је Бог обзнанио своје име, открио прелепе ствари о себи као оном ко носи то име и чак доказао да је  оно што каже о себи потпуно тачно. Нема сумње у то да Бог жели да га упознамо. А како ми реагујемо? Мојсије је желео да упозна Бога. Та снажна жеља обликовала је његов начин живота и учинила да се он веома приближи свом небеском Оцу (Бројеви 12:6-8; Јеврејима 11:27). Нажалост, мало је Мојсијевих савременика желело то исто. Кад је Мојсије споменуо Јеховино име фараону, тај поносити египатски краљ је одговорио: „Ко је Јехова?“ (Излазак 5:2). Фараон није желео да сазна нешто више о Јехови. Уместо тога, он је цинично одбацио израелског Бога као некога ко није важан или битан. То гледиште је сасвим уобичајено и данас. Тако за људе остаје скривена једна од најважнијих истина — Јехова је Свевишњи Господ.

13, 14. (а) Зашто се Јехови дају многе титуле у Библији, и које су неке од њих? (Види  оквир на 14. страни.) (б) Зашто се само Јехова може назвати Свевишњи Господ?

¹³ Јехова је толико свестран, толико прилагодљив, да с пуним правом носи многе титуле у Писму. Оне не могу да се мере с његовим именом; уместо тога, оне нас више уче о томе шта значи његово име. На пример, он је назван Свевишњи Господ Јехова (2. Самуилова 7:22). Та узвишена титула која се појављује на стотинама места у Библији говори нам који положај заузима Јехова. Само он има право да буде Владар над целим свемиром. Осмотри зашто.

¹⁴ Једино је Јехова Створитељ. Откривење 4:11 каже: „Јехова, Боже наш, достојан си да примиш славу, част и моћ, јер си ти све створио и твојом вољом је све постало и створено је.“ Ове величанствене речи не би могле да се односе ни на кога другог. Све у свемиру дугује своје постојање Јехови! Нема сумње, Јехова је достојан части,  моћи и славе које проистичу из тога што је Свевишњи Господ и Створитељ свега.

15. Зашто се Јехова назива „Краљ вечности“?

¹⁵ Још једна титула која се примењује искључиво на Јехову јесте ’Краљ вечности‘ (1. Тимотеју 1:17; Откривење 15:3). Шта то значи? Тешко је да то наш ограничени ум схвати, али Јехова је вечан у оба смера — и у прошлости и у будућности. Псалам 90:2 каже: „Одувек и заувек ти си Бог.“ Дакле, Јехова никада није имао почетак; он одувек постоји. Он је с правом назван „Прадавни“ — јер је постојао бесконачно пре него што је било ко и било шта настало у свемиру! (Данило 7:9, 13, 22). Ко би имао основа да доведе у питање његово право да буде Свевишњи Господ?

16, 17. (а) Зашто не можемо видети Јехову, и зашто то не треба да нас изненади? (б) У ком смислу је Јехова стварнији него било шта што можемо видети или опипати?

¹⁶ Па ипак, неки доводе у питање то право, као што је то урадио и фараон. Проблем је делимично у томе што несавршени људи превише полажу на то шта могу видети својим очима. Ми не можемо видети Свевишњег Господа. Он је духовно биће, невидљиво људским очима (Јован 4:24). Осим тога, ако би човек од крви и меса стао непосредно пред Јехову Бога, он то не би преживео. Сам Јехова је рекао Мојсију: „Нећеш видети моје лице, јер човек не може мене видети и остати жив“ (Излазак 33:20; Јован 1:18).

¹⁷ То не треба да нас изненади. Мојсије је видео само део Јеховине славе, очигледно преко једног анђеоског представника. Која је била последица тога? Мојсијево лице је зрачило светлошћу неко време после тога. Израелци су се бојали чак да га погледају директно у лице (Излазак 33:21-23; 34:5-7, 29, 30). Онда је сигурно да ниједан смртан човек не би могао да погледа лично  у Свевишњег Господа у свој његовој слави! Да ли то значи да је он ишта мање стваран од онога што можемо видети и опипати? Не, ми лако прихватамо реалност многих ствари које не видимо — рецимо ветра, радио-таласа и мисли. Осим тога, Јехова је трајан, на њега не утиче време, чак ни небројене милијарде година! У том смислу, он је стварнији него било шта што можемо опипати или видети, јер је материјални свет подложан старењу и пропадању (Матеј 6:19). Међутим, да ли о њему треба да размишљамо само као о некој апстрактној, безличној сили или о неком магловитом Праузроку? Погледајмо.

18. Која је визија била дата Језекиљу, и шта представљају четири лица бића која се налазе у Јеховиној близини?

¹⁸ Иако Бога не можемо видети, постоје узбудљиви делови Библије који нам пружају могућност да завиримо у само небо. Један пример тога је прво поглавље књиге Језекиља. Језекиљу је била дата визија Јеховине небеске организације, коју је он видео као једну огромну небеску кочију. Нарочито је импресиван опис моћних духовних створења која окружују Јехову (Језекиљ 1:4-10). Та бића су блиско повезана с Јеховом, и њихов изглед нам говори нешто важно о Богу којем служе. Свако од њих има по четири лица — лице бика, лава, орла и човека. Она очигледно представљају четири особине које представљају суштину Јеховине изузетне личности (Откривење 4:6-8, 10).

19. Која је особина представљена лицем (а) бика? (б) лава? (в) орла? (г) човека?

¹⁹ Бик често у Библији представља моћ, и то је одговарајуће, јер је то изузетно снажна животиња. С друге стране, лав често представља правду, јер је за праву правду потребна храброст, што је особина по којој су лавови  познати. Орлови су добро познати по свом оштром виду, јер виде чак и ситне предмете који су стотинама метара далеко. Зато би орлово лице добро осликавало Божју далековиду мудрост. А човеково лице? Па, човек, који је створен по Божјем обличју, јединствен је по својој способности да одражава Божју доминантну особину — љубав (Постанак 1:26). Те фасете Јеховине личности — моћ, правда, мудрост и љубав — толико се често наглашавају у Писму да се на њих може указивати као на Божје главне особине.

20. Да ли треба да бринемо да се Јеховина личност можда променила, и зашто тако одговараш?

²⁰ Да ли треба да страхујемо да се Бог можда променио током хиљада година откако је описан у Библији? Не, Божја личност се не мења. Он нам каже: „Ја сам Јехова и ја се не мењам“ (Малахија 3:6). Уместо да се произвољно мења, Јехова се показује као идеалан Отац на тај начин што реагује на сваку ситуацију. Он показује оне стране своје личности које највише одговарају датој ситуацији. Од свих његових особина, најизраженија је љубав. Њоме је прожето све што Бог ради. Он своју моћ, правду и мудрост  испољава с пуно љубави. У ствари, Библија каже нешто изванредно у погледу Бога и ове особине. Она каже: „Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8). Запази да она не каже да Бог има љубав или да је Бог пун љубави. Уместо тога, она каже да је сам Бог љубав. Љубав, сама његова природа, покреће га у свему што ради.

21. Шта ћемо осећати док будемо све боље упознавали Јеховине особине?

²¹ Да ли си икада видео како мало дете показује другарима на свог оца и затим с нескривеном радошћу и диком каже: „То је мој тата“? Они који обожавају Бога имају све разлоге да слично осећају према Јехови. Библија прориче време када ће верни људи рећи: „Ево, то је наш Бог!“ (Исаија 25:8, 9). Што будеш дубље разумео Јеховине особине, то ћеш више осећати да имаш најбољег Оца који се може замислити.

22, 23. Како Библија приказује нашег небеског Оца, и како знамо да он жели да будемо блиски с њим?

²² Тај Отац није хладан нити далек — ма како то неки строги религионисти и филозофи мислили. Тешко да бисмо били привучени неком хладном Богу, а ни Библија не приказује тако нашег небеског Оца. Насупрот томе, она за њега каже да је ’срећан Бог‘ (1. Тимотеју 1:11). Он има и снажна и нежна осећања. Њега боли када његова интелигентна створења крше смернице које он пружа за њихово добро (Постанак 6:6; Псалам 78:41). Али када поступамо мудро према његовој Речи, тада му ’радујемо срце‘ (Пословице 27:11).

²³ Наш Отац жели да будемо блиски с њим. Његова Реч нас охрабрује да га тражимо јер он није далеко ни од једног од нас (Дела апостолска 17:27). Међутим, како је могуће да се смртни људи приближе Господару свемира?