1, 2. (а) Које је велике неправде Јосиф доживео? (б) Како је Јехова исправио те неправде?

 БИЛА је то велика неправда. Један леп младић није починио никакав злочин, а ипак је бачен у тамницу под лажном оптужбом за покушај силовања. Али то му није било први пут да се суочио с неправдом. Годинама раније, када је имао 17 година, овог младића, Јосифа, његова рођена браћа су издала и скоро га убила. Затим су га продала у ропство у страној земљи. Тамо је одбио удварања жене свог господара. Пошто је била одбијена, ова жена је смислила лажну оптужбу, и тако се он обрео у затвору. Нажалост, тамо изгледа није било никог ко би се заузео за њега.

² Међутим, то је посматрао Бог који „воли праведност и правду“ (Псалам 33:5). Јехова је реаговао да би исправио ову неправду, тако управљајући догађајима да је Јосиф на крају био ослобођен. И не само то, Јосиф — човек који је био бачен у затвор — на крају је постављен на врло одговорно и изузетно почасно место (Постанак 40:15; 41:41-43; Псалам 105:17, 18). После свега тога Јосиф је био ослобођен оптужбе и свој високи положај је употребио да би унапређивао Божју намеру (Постанак 45:5-8).

3. Зашто не изненађује то што сви желимо да се с нама праведно поступа?

³ Ово је стварно дирљив извештај, зар не? Ко од нас није видео неправду или није био њена жртва? Да, сви ми желимо да се с нама поступа праведно и поштено. То уопште не изненађује, јер нас је Јехова обдарио особинама  које одражавају његову личност, а једна од његових главних особина јесте правда (Постанак 1:27). Да бисмо добро упознали Јехову, треба да разумемо његов осећај за правду. Тако можемо још више ценити његове чудесне путеве и бити потакнути да му се приближимо.

4. Шта људи често подразумевају под правдом?

⁴ Људи често под правдом подразумевају само поштену примену правила закона. Књига Right and Reason — Ethics in Theory and Practice (Право и разум — етика у теорији и пракси) каже да је „правда повезана са законом, обавезом, правима и дужностима и дели своје награде према равноправности или заслузи“. Међутим, у Јеховину правду је укључено више од хладне примене прописа из осећаја дужности или обавезе.

5, 6. (а) Које је значење речи на изворном језику које се преводе са „правда“? (б) Шта значи то што је Бог праведан?

⁵ Ширина и дубина Јеховине правде може се боље разумети ако се осмотре речи на изворном језику које су употребљене у Библији. У Хебрејским списима су употребљене три главне речи. Реч која се најчешће преводи са „правда“ може се превести и као „оно што је право“ (Постанак 18:25). Друге две речи обично се преводе са „праведност“. У Хришћанским грчким списима, реч која се преводи са „праведност“ дефинише се као „особина исправног или праведног“. Дакле, у основи нема разлике између праведности и правде (Амос 5:24).

⁶ Зато када Библија каже да је Бог праведан, она нам говори да он чини оно што је исправно и поштено и да то чини доследно, без пристрасности (Римљанима 2:11). Да, незамисливо је да би он другачије поступао. Верни Елијуј је рекао: „Незамисливо је да прави Бог  икада учини зло, да Свемоћни неправедно поступи!“ (Јов 34:10). Стварно је немогуће да Јехова ’неправедно поступа‘. Зашто? Из два важна разлога.

7, 8. (а) Зашто Јехова не може неправедно поступати? (б) Шта покреће Јехову да буде праведан у својим поступцима?

⁷ Као прво, он је свет. Као што смо приметили у 3. поглављу, Јехова је безгранично чист и праведан. Стога он не може неправедно поступати. Осмотри шта то значи. Светост нашег небеског Оца пружа нам снажан разлог да верујемо да он никада неће лоше поступати са својом децом. Исус је имао такво уверење. Задње ноћи свог земаљског живота, он се овако молио: „Свети Оче, чувај их [ученике] због свог имена“ (Јован 17:11). „Свети Оче“ — тај облик ословљавања у Писму примењује се само на Јехову. То је одговарајуће, јер се по светости ниједан људски отац не може поредити с Њим. Исус је у потпуности веровао у то да ће његови ученици бити сигурни у рукама Оца, који је апсолутно чист и потпуно издвојен од сваког греха (Матеј 23:9).

⁸ Као друго, сама суштина Јеховине личности је несебична љубав. Таква љубав га покреће да буде праведан у свом опхођењу према другима. Али многи облици неправде — укључујући и расизам, дискриминацију и пристрасност — често су производ похлепе и себичности, које су супротне љубави. С обзиром на Бога љубави, Библија нас уверава: „Јехова је праведан и воли праведна дела“ (Псалам 11:7). Јехова сам за себе каже: „Ја, Јехова, волим правду“ (Исаија 61:8). Није ли утешно знати да наш Бог налази задовољство у томе да ради оно што је исправно, то јест праведно? (Јеремија 9:24).

9-11. (а) Која веза постоји између Јеховине правде и његовог милосрђа? (б) Како су Јеховина правда, као и његово милосрђе, очигледни у начину на који поступа с грешним људима?

⁹ Јеховина правда, као и свака друга фасета његове неупоредиве личности, савршена је, ништа јој не недостаје. Величајући Јехову, Мојсије је рекао: „Он је Стена, његова дела су савршена, сви његови путеви су праведни. Он је веран Бог, никад не чини неправду, праведан је и воли истину“ (Поновљени закони 32:3, 4). Сваки израз Јеховине правде је беспрекоран — никад преблаг, никад прегруб.

¹⁰ Постоји тесна веза између Јеховине правде и његовог милосрђа. Псалам 116:5 каже: „Јехова је самилостан и праведан, наш Бог је милосрдан.“ Да, Јехова је и праведан и милосрдан. Ове две особине се међусобно не косе. Када показује милосрђе, то није разводњавање његове правде, као да би она у противном била престрога. Не, он често ове две особине испољава истовремено, чак и у току исте ситуације. Осмотри један пример.

¹¹ Сви људи су наследили грешност, те стога заслужују казну за грех — смрт (Римљанима 5:12). Али Јехови није драго да грешници умру. Он је „Бог који радо опрашта, самилостан и милосрдан“ (Немија 9:17). Па ипак, због тога што је свет, он не може прећи преко неправде. Како би онда могао показати милосрђе према људима који су наследили грех? Одговор се налази у једној од најзначајнијих истина из Божје Речи — у Јеховиној откупнини за спасење човечанства. У 14. поглављу ћемо сазнати нешто више о овом чину пуном љубави. Она је у исто време и јако праведна и неупоредиво милосрдна. Јехова преко ње може испољити нежно  милосрђе према покајничким грешницима док се и даље држи својих мерила савршене правде (Римљанима 3:21-26).

12, 13. (а) Зашто нас Јеховина правда приближава њему? (б) До ког закључка је дошао Давид с обзиром на Јеховину правду, и како то може нас утешити?

¹² Јеховина правда није нека одбојна, хладна особина, већ је једна пријатна особина која нас приближава њему. Библија јасно описује самилосну природу Јеховине правде, то јест праведности. Осмотримо неке дирљиве начине на које Јехова испољава своју правду.

¹³ Јехову његова савршена правда покреће да показује верност и лојалност према својим слугама. Псалмиста Давид је из прве руке упознао ову фасету Јеховине правде. До којих је закључака Давид могао доћи из личног искуства и из проучавања тога како Бог поступа? Он је изјавио: „Јехова воли правду и неће напустити своје верне слуге“ (Псалам 37:28). Какво утешно засигурање! Наш Бог неће ниједног тренутка оставити оне који су му лојални. Зато можемо рачунати на његову блискост и бригу пуну љубави. То нам гарантује његова правда! (Пословице 2:7, 8).

14. Како је Јеховина брига за сиромашне видљива из Закона који је он дао Израелу?

¹⁴ Бог је у својој правди осетљив на потребе оних који подносе неку бол. Јеховина брига за сиромашне очигледна је из Закона који је он дао Израелу. На пример, Закон је имао посебне одредбе како би се засигурало да су сирочад и удовице збринути (Поновљени закони 24:17-21). Схватајући колико би живот за такве породице био тежак, сам Јехова је постао њихов очински Судија и Заштитник, онај који „даје правду сирочади  и удовицама“ a (Поновљени закони 10:18; Псалам 68:5). Јехова је упозорио Израелце да ће, уколико злостављају беспомоћне жене и децу, он сигурно чути вапаје тих особа. Он је рекао: „Жестоко ћу се разгневити“ (Излазак 22:22-24). Премда гнев није једна од Јеховиних доминантних особина, намерни неправедни поступци изазивају код њега оправдану љутњу, нарочито када су жртве незнатне и беспомоћне особе (Псалам 103:6).

15, 16. Шта је стварно изванредан доказ Јеховине непристрасности?

¹⁵ Јехова нас уверава и у то да он „није пристрастан и не прима мито“ (Поновљени закони 10:17). За разлику од многих моћних или утицајних људи, на Јехову не утиче материјално богатство или спољашњи изглед. Он је у потпуности без предрасуда или пристрасности. Осмотри један стварно диван доказ Јеховине непристрасности. Могућност да се постане његов прави обожавалац, са изгледом на бескрајан живот, није ограничена само на неку малобројну елиту. Уместо тога, он „у сваком народу прихвата све који га се боје и чине оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Овај величанствени изглед имају сви, без обзира на њихов социјални статус, боју коже или земљу у којој живе. Није ли то стварна правда највишег степена?

¹⁶ Постоји још један аспект Јеховине савршене правде који заслужује нашу пажњу и поштовање — начин на који он поступа са онима који прекрше његова праведна мерила.

17. Објасни зашто неправде у овом свету никако не оспоравају Јеховину правду.

¹⁷ Неки се можда питају: ’Пошто Јехова не прелази преко неправде, како можемо објаснити неправедну патњу и лоше поступке који су толико уобичајени у данашњем свету?‘ Такве неправде никако не оспоравају Јеховину правду. Многе неправде у овом злом свету последица су греха који су људи наследили од Адама. У свету у којем су несавршени људи изабрали да иду својим грешним путевима, неправде има у изобиљу — али не још задуго (Поновљени закони 32:5).

18, 19. Шта показује да Јехова неће вечито толерисати оне који намерно крше његове праведне законе?

¹⁸ Иако Јехова показује велико милосрђе према онима који му се искрено приближавају, он неће вечито толерисати ситуацију која срамоти његово свето име (Псалам 74:10, 22, 23). Бог правде се не може исмејавати; он неће штитити намерне грешнике од неповољне пресуде коју заслужују својим понашањем. Јехова је „Бог милосрдан и самилостан, стрпљив, пун верне љубави и истине [...] али кривце не оставља некажњене“ (Излазак 34:6, 7). У складу с овим речима, Јехова је понекад нашао за сходно да изврши пресуду над онима који су намерно кршили његове праведне законе.

¹⁹ Осмотри рецимо начин на који је Бог поступао с древним Израелом. Чак и када су се населили у Обећаној земљи, Израелци су му увек изнова били неверни. Иако су му због својих искварених путева наносили бол, он их није одмах одбацио (Псалам 78:38-41). Уместо тога, милосрдно им је пружао прилике да промене свој пут. Говорио им је: „Мени није драго да онај ко је зао умре. Више бих волео да престане да чини зло и остане жив. Престаните, престаните да чините зло!  Зашто да умрете, израелски народе?“ (Језекиљ 33:11). Пошто живот сматра драгоценим, Јехова је увек изнова слао своје пророке не би ли се Израелци вратили са својих лоших путева. Али тај тврдокорни народ је у целини одбио да послуша и покаје се. На крају их је Јехова, ради свог светог имена и свега што оно представља, предао у руке непријатеља (Немија 9:26-30).

20. (а) Шта учимо о Јехови из његовог поступања са Израелом? (б) Зашто је одговарајуће што се лав доводи у везу с Јеховиним присуством и престољем?

²⁰ Пуно учимо о Јехови из његовог поступања са Израелом. Учимо да његове очи које све виде примећују неправду и да на њега дубоко утиче оно што види (Пословице 15:3). Такође је охрабрујуће знати да он гледа да покаже милосрђе ако постоји основа за то. Поред тога, учимо да његова правда никада није пренагљена. Многи због Јеховиног стрпљења, погрешно закључују да он никада неће извршити пресуду над злима. Али то уопште није тачно, јер нас Божје поступање са Израелом учи и томе да Божје стрпљење има границе. Јехова је непоколебљив што се тиче праведности. За разлику од људи, који често устукну када треба показати правду, њему никада не недостаје храбрости да се заузме за оно што  је исправно. Одговарајуће томе се лав као симбол храброг показивања правде доводи у везу с Божјим присуством и престољем b (Језекиљ 1:10; Откривење 4:7). Зато можемо бити сигурни да ће он испунити своје обећање да очисти Земљу од неправде. Да, његов начин суђења може се овако сажети: непоколебљивост где је потребно, милосрђе где год је могуће (2. Петрова 3:9).

21. Шта треба да закључимо о Јехови када размишљамо о томе како он испољава правду, и зашто?

²¹ Када размишљамо о томе како Јехова испољава правду, не треба да закључимо да је он неки крут, неумољив судија који је заинтересован само за то да пресуди преступницима. Уместо тога, о њему треба да размишљамо као о љубазном, али чврстом Оцу који са својом децом увек поступа на најбољи могући начин. Као праведан Отац, Јехова уравнотежује своју одлучност за оно што је исправно са својим нежним саосећањем према својој земаљској деци, којој су потребни помоћ и опроштај од њега (Псалам 103:10, 13).

22. С обзиром да је Јехова вођен својом правдом, шта нам је омогућио, и зашто тако поступа с нама?

²² Колико само можемо бити захвални што Божја правда укључује много више од доношења пресуде преступницима! Вођен својом правдом, Јехова нам је омогућио да имамо стварно узбудљив изглед — савршен, бескрајан живот у свету у којем ће „владати праведност“ (2. Петрова 3:13). Наш Бог поступа тако с нама зато што у својој правди гледа да поштеди, уместо да осуди. Боље разумевање величине Јеховине правде заиста нас приближава њему! У наредним поглављима ћемо детаљније осмотрити како Јехова испољава ову изузетну особину.