1-3. (а) Зашто смо ми Јеховини дужници? (б) Шта наш Избавитељ пун љубави тражи од нас?

 ЗАМИСЛИ да си се затекао на броду који тоне. Управо када мислиш да више нема наде, долази један спасилац и избавља те. Колико ти је лакше док те спасилац одводи од места опасности и каже: „Сада сте безбедни“! Зар не би осећао да си дужник тој особи? Дословно би јој дуговао живот.

² То на неки начин показује шта је Јехова учинио за нас. Сигурно смо његови дужници. На крају крајева, он је обезбедио откупнину, омогућујући нам да будемо избављени из канџи греха и смрти. Осећамо се безбедно, знајући да докле год исказујемо веру у ту драгоцену жртву, наши греси су опроштени и засигурана нам је вечна будућност (1. Јованова 1:7; 4:9). Као што смо видели у 14. поглављу, откупнина је највећи израз Јеховине љубави и правде. Шта то онда треба да значи за нас?

³ На месту је да осмотримо оно што наш Избавитељ пун љубави тражи од нас. Јехова преко пророка Михеја каже следеће: „Рекао ти је, човече, шта је добро. Шта Јехова тражи од тебе? Само да поступаш праведно, да цениш верност и да будеш скроман док живиш по вољи свог Бога“ (Михеј 6:8). Запази да је једна од ствари које Јехова захтева од нас да ’поступамо праведно‘. Како то можемо радити?

4. Како знамо да Јехова очекује да живимо у складу с његовим праведним мерилима?

⁴ Јехова очекује да живимо по његовим мерилима за исправно и неисправно. Пошто су његова мерила исправна  и праведна, ми тежимо за правдом и праведности када им се прилагођавамо. „Учите да чините добро, тражите правду“, каже Исаија 1:17. Божја Реч нас подстиче да ’тражимо праведност‘ (Софонија 2:3). Такође нас подстиче да ’обучемо нову личност, која је створена по Божјој вољи и у складу је са истинском праведношћу‘ (Ефешанима 4:24). Истинска праведност — истинска правда — искључује насиље, нечистоћу и неморал, јер се тиме нарушава оно што је свето (Псалам 11:5; Ефешанима 5:3-5).

5, 6. (а) Зашто нам није тешко да се повинујемо Јеховиним мерилима? (б) Како Библија показује да је тежња за праведношћу непрестан процес?

⁵ Да ли нам је тешко да се повинујемо Јеховиним праведним мерилима? Није. Срце које је привучено Јехови не буни се због његових захтева. Пошто волимо нашег Бога и његову личност, желимо да живимо онако како се њему допада (1. Јованова 5:3). Сети се да Јехова „воли праведна дела“ (Псалам 11:7). Ако стварно желимо да опонашамо Божју правду, то јест праведност, морамо заволети оно што Јехова воли и мрзети оно што он мрзи (Псалам 97:10).

⁶ Несавршеним људима није лако да теже за праведношћу. Морамо свући стару личност с њеним грешним навикама и обући нову личност. Библија каже да се нова личност „обнавља“ путем тачног спознања (Колошанима 3:9, 10). Реч „обнавља“ показује да је облачење нове личности непрестан процес, нешто што захтева озбиљан напор. Без обзира колико се трудимо да чинимо оно што је исправно, понекад наша грешна природа доведе до тога да грешимо у мислима, речима или делима (Римљанима 7:14-20; Јаковљева 3:2).

7. На који начин треба да гледамо на неуспехе у нашем настојању да тежимо за праведношћу?

⁷ Како треба да гледамо на неуспехе у нашем настојању да тежимо за праведношћу? Наравно, не бисмо желели  да умањујемо озбиљност греха. У исто време, не смемо се ни предати, осећајући да смо због својих пропуста неподесни за службу Јехови. Наш великодушни Бог је предузео кораке да би особе које се искрено кају поново стекле његову наклоност. Осмотри како је апостол Јован охрабрујуће рекао: „Ово вам пишем да не бисте починили грех.“ Затим је реално додао: „Али ако неко и почини грех [због наслеђене несавршености], код Оца имамо помоћника – Исуса Христа“ (1. Јованова 2:1). Да, Јехова је обезбедио Исусову откупну жртву како бисмо могли да му прихватљиво служимо упркос нашој несавршеној природи. Зар то не буди у нама жељу да дамо све од себе како бисмо угодили Јехови?

8, 9. Како објављивање добре вести показује Јеховину правду?

⁸ Ми можемо исказивати правду — то јест, опонашати Божју правду — тиме да у потпуности учествујемо у проповедању добре вести о Божјем Краљевству. Која веза постоји између Јеховине правде и добре вести?

⁹ Јехова неће окончати овај зли систем док најпре не пружи упозорење. У свом пророчанству о ономе што ће се дешавати током времена краја, Исус је рекао: „Добра вест најпре мора да се проповеда свим народима“ (Марко 13:10; Матеј 24:3). Употреба речи „најпре“ указује да ће други догађаји уследити након што се буде проповедало по целом свету. У те догађаје спада проречена велика невоља, која ће значити уништење злих и која ће утрти пут за један праведан нови свет (Матеј 24:14, 21, 22). Сигурно да нико не може с правом оптужити Јехову да је неправедан према злима. Тиме што пружа упозорење, он им пружа велику шансу да промене своје путеве и тако избегну уништење (Јона 3:1-10).

10, 11. Како наше учешће у проповедању добре вести одражава Божју правду?

 ¹⁰ Како наше проповедање добре вести одражава Божју правду? Пре свега, сасвим је исправно што радимо оно што можемо да бисмо помогли другима да буду спасени. Осмотри још једном поређење о спасавању с брода који тоне. Кад би се нашао на сигурном у чамцу за спасавање, свакако би желео да помогнеш другима који су још увек у води. Слично томе и ми имамо обавезу према другима који се још увек батргају у „водама“ овог злог света. Истина, многи одбијају нашу поруку. Али све док је Јехова и даље стрпљив, ми смо одговорни да им пружамо прилику да се покају и да тако имају изглед на спасење (2. Петрова 3:9).

¹¹ Тиме што проповедамо добру вест свима на које наиђемо ми показујемо правду на још један важан начин — показујемо непристрасност. Сети се да „Бог није пристрастан, него у сваком народу прихвата све који га се боје и чине оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Ако желимо да опонашамо Његову правду, не смемо имати предрасуде према људима. Уместо тога, треба да преносимо добру вест другима без обзира на њихову расу, социјални статус или материјално стање. Тако свима који желе да слушају пружамо прилику да чују добру вест и да се одазову на њу (Римљанима 10:11-13).

12, 13. (а) Зашто не треба да будемо брзи у томе да судимо другима? (б) Које је значење Исусовог савета да престанемо да судимо другима и да их не осуђујемо? (Види и фусноту.)

¹² Правду можемо исказивати и тако што се према другима опходимо на начин на који се Јехова опходи према нама. Лако је судити другима, критиковати њихове грешке и доводити у питање њихове потицаје. Али ко би од нас желео да Јехова немилосрдно испитује наше потицаје и мане? Јехова не поступа тако с нама. Псалмиста  је приметио следеће: „Јах, ако би ти гледао на преступе, ко би могао да опстане, Јехова?“ (Псалам 130:3). Зар нисмо захвални што наш праведни и милосрдни Бог не жели да се задржава на нашим пропустима? (Псалам 103:8-10). Како онда ми треба да се опходимо према другима?

¹³ Ако схватамо милосрдну природу Божје правде, нећемо бити брзи да судимо другима у стварима које нас се не тичу или које су мање важне. Исус је у својој Проповеди на гори упозорио: „Престаните да судите, да вам се не би судило“ (Матеј 7:1, фуснота). Према Лукином извештају, Исус је још рекао: „Немојте осуђивати па нећете бити осуђени“ a (Лука 6:37). Исус је показао да је свестан да су несавршени људи склони да суде другима. Сваки његов слушалац који је имао навику да оштро суди другима требало је да престане с тиме.

14. Из којих разлога морамо ’престати да судимо‘ другима?

¹⁴ Зашто морамо ’престати да судимо‘ другима? Као прво, наш ауторитет је ограничен. Ученик Јаков нас подсећа: „Постоји само један Законодавац и Судија“ — Јехова. Зато Јаков конкретно пита: „Ко си ти да осуђујеш свог ближњег?“ (Јаковљева 4:12; Римљанима 14:1-4). Осим тога, наша просуђивања лако могу због наше грешне природе бити непоштена. Многи ставови и потицаји — укључујући и предрасуде, повређен понос, љубомору и самоправичност — могу утицати тако да друге видимо у погрешном светлу. Имамо и друга ограничења, и треба да размишљамо о њима како не бисмо брзо налазили мане код других. Ми не можемо читати срца; нити можемо знати све личне околности других.  Ко смо онда ми да приписујемо погрешне потицаје суверницима или да критикујемо њихове напоре у Божјој служби? Колико је боље да опонашамо Јехову тако што ћемо тражити добро у нашој браћи и сестрама уместо да се усредсређујемо на њихове пропусте!

15. За какве речи и какво опхођење нема места међу обожаваоцима Бога, и зашто?

¹⁵ А како стоје ствари с члановима наше породице? Нажалост, у данашњем свету се неке од најокрутнијих пресуда изрекну тамо где се очекује да буде мирна лука — у дому. Ништа није необично чути за насилне мужеве, жене или децу који „осуђују“ чланове своје породице на непрестану паљбу вербалног или физичког злостављања. Али међу обожаваоцима Бога нема места за пакосне речи, заједљив сарказам и грубости (Ефешанима 4:29, 31;  5:33; 6:4). Исусов савет да ’престанемо судити‘ не престаје да важи ни када смо код куће. Сети се да исказивање правде подразумева опхођење према другима на начин на који се Јехова опходи према нама. А наш Бог никада није груб нити окрутан према нама. Уместо тога, он је „веома самилостан и милосрдан“ према онима који га воле (Јаковљева 5:11). Он је изврстан пример који треба да опонашамо!

16, 17. (а) Шта Јехова очекује од старешина? (б) Шта се мора урадити када грешник не показује истинско покајање, и зашто?

¹⁶ Сви имамо одговорност да исказујемо правду, али ту одговорност посебно имају старешине у хришћанској скупштини. Запази како се у Исаији пророчански описују „кнезови“, то јест старешине: „Краљ ће владати праведно и кнезови ће владати по правди“ (Исаија 32:1). Да, Јехова очекује да старешине служе у интересу правде. Како они то могу чинити?

¹⁷ Ови духовно способни људи су и те како свесни да правда, то јест праведност, захтева да се чува чистоћа скупштине. Они су понекад приморани да суде у случајевима озбиљног неисправног поступања. Када то раде, старешине имају на уму да Божја правда значи показати милосрђе ако је икако могуће. Зато они настоје да доведу грешника до покајања. Али шта ако грешник не показује истинско покајање упркос напорима да му се помогне? Јеховина Реч савршено праведно каже да се мора предузети одлучан корак: „Уклоните грешника из своје средине.“ То значи да он треба да буде избачен из скупштине (1. Коринћанима 5:11-13; 2. Јованова 9-11). Старешинама је жао када морају предузети такав корак, али они схватају да је то неопходно како би се заштитила морална и духовна чистоћа скупштине. Чак и тада, они се надају да ће се грешник једног дана дозвати памети и вратити се скупштини (Лука 15:17, 18).

18. Шта старешине задржавају на уму када дају другима савет темељен на Библији?

 ¹⁸ Служење у интересу правде укључује и пружање на Библији темељеног савета када је то потребно. Наравно, старешине не траже грешке код других. Нити јуре сваку прилику да би исправљали. Али суверник можда „крене погрешним путем, а да тога није свестан“. Сазнање да Божја правда није ни окрутна ни безосећајна покренуће старешине да покушају да му ’помогну у духу благости‘ (Галатима 6:1). Дакле, старешине неће изгрдити особу која греши нити ће користити грубе речи. Уместо тога, савет који је дат у љубави охрабрује особу која га прима. Чак и када дају конкретан укор — отворено излажући које су последице неког немудрог поступања — старешине имају на уму да је суобожавалац који је погрешио овца из Јеховиног стада b (Лука 15:7). Када је савет или укор очигледно мотивисан љубављу и дат у љубави, већа је вероватноћа да ће се онај који греши променити.

19. Које одлуке морају доносити старешине, и на чему морају темељити такве одлуке?

¹⁹ Старешине често морају доносити одлуке које утичу на сувернике. На пример, старешине се повремено састају да би размотрили да ли друга браћа из скупштине испуњавају услове да буду препоручена за старешине или слуге помоћнике. Старешине знају колико је важно бити непристрастан. Они пуштају да их у доношењу одлука за таква наименовања воде Божји захтеви, а не да се ослањају на лична осећања. Тако они поступају „без икаквих предрасуда и пристрасности“ (1. Тимотеју 5:21).

20, 21. (а) Шта старешине настоје да буду, и зашто? (б) Шта старешине могу радити да би помогли потиштенима?

 ²⁰ Старешине заступају Божју правду и на друге начине. Након што је прорекао да ће старешине служити „по правди“, Исаија је наставио: „Сваки ће бити као заклон од ветра и уточиште од олује, као потоци воде у безводној земљи, као сенка велике стене у сасушеној земљи“ (Исаија 32:1, 2). Дакле, старешине настоје да буду извор утехе и окрепе за суобожаваоце.

²¹ Данас, поред свих проблема који могу да обесхрабре, многима треба охрабрење. Старешине, шта можете учинити да бисте утешили потиштене? (1. Солуњанима 5:14). Слушајте их саосећајно (Јаковљева 1:19). Можда имају потребу да поделе ’бригу‘ у свом срцу с неким у кога имају поверења (Пословице 12:25). Уверите  их да су потребни, драгоцени и вољени — да, како у Јеховиним очима тако и у очима њихове браће и сестара (1. Петрова 1:22; 5:6, 7). Осим тога, можете се молити с њима и за њих. Када чују како се старешина искрено моли у њихову корист, то може бити највећа утеха (Јаковљева 5:14, 15). Ваши љубазни напори да помогнете потиштенима неће проћи незапажено код Бога правде.

22. Како све можемо опонашати Јеховину правду, и с којим резултатом?

²² Да, још више се приближавамо Јехови када опонашамо његову правду! Када подупиремо његова праведна мерила, када преносимо животоспасавајућу добру вест другима и када се трудимо да се усредсредимо на добро код других уместо да им тражимо пропусте, ми показујемо Божју правду. Старешине, када чувате чистоћу скупштине, када дајете изграђујућ библијски савет, када доносите непристрасне одлуке и када охрабрујете потиштене, ви одражавате Божју правду. Колико се Јехова само радује када он погледа с неба и види како његове слуге дају све од себе да би поступале праведно док живе по вољи свог Бога!