1-3. (а) Које је тешко бреме носио псалмиста Давид, и како је нашао утеху за своје узнемирено срце? (б) Које бреме бисмо могли носити када згрешимо и у шта нас Јехова уверава?

 „МОЈИ преступи [су се] нагомилали над мојом главом“, написао је псалмиста Давид. „Као тешко бреме, претешки су за мене. Обамро сам и сасвим сам сломљен, јаучем због бола у срцу“ (Псалам 38:4, 8). Давид је знао колико оптерећена савест може бити тешко бреме. Али, он је нашао утеху за своје узнемирено срце. Разумео је да иако Јехова мрзи грех, Он не мрзи грешника уколико се он стварно каје и одбацује свој грешан пут. С потпуним уверењем да је Јехова спреман да укаже милосрђе покајницима, Давид је рекао: „Ти си, Јехова, [...] спреман да опростиш“ (Псалам 86:5).

² Када згрешимо, и ми можда носимо тешко бреме узнемирене савести. Тај осећај гриже савести је користан. Може нас подстаћи да предузмемо неопходне кораке да бисмо исправили своје грешке. Међутим, постоји опасност да нас савлада осећај кривице. Наше самокритично срце би могло упорно тврдити да нам Јехова неће опростити, ма колико се ми кајали. Ако нас ’слама превелика жалост‘, Сатана може покушати да нас наведе да се предамо, да осећамо да нисмо вредни у Јеховиним очима, да нисмо подесни да му служимо (2. Коринћанима 2:5-11).

³ Да ли Јехова тако гледа на ствари? Таман посла! Опраштање је један аспект Јеховине велике љубави. Он нас у својој Речи уверава да је спреман да опрости када се истински, искрено кајемо (Пословице 28:13). Да нам Јеховино опраштање не би изгледало недостижно, размотримо зашто и како он опрашта.

4. Шта Јехова памти о нашој природи, и како то утиче на начин на који се он опходи према нама?

⁴ Јехова је свестан наших ограничења. „Он добро познаје нашу грађу, не заборавља да смо прах“, стоји у Псалму 103:14. Он не заборавља да смо ми створења од праха, да због несавршености имамо мане, то јест слабости. Израз да он зна „нашу грађу“ подсећа нас на то да Библија упоређује Јехову с лончарем а нас с глиненим посудама које он обликује (Јеремија 18:2-6). Велики Лончар ублажава своје поступање с нама зависно од наших слабости због тога што смо грешни, и од тога да ли следимо или не следимо његово вођство.

5. Како књига Римљанима описује снажан стисак греха?

⁵ Јехова разуме колико је грех моћан. Његова Реч описује грех као снажну силу која држи човека у свом смртоносном стиску. Колико је у ствари јак стисак греха? Апостол Павле у књизи Римљанима објашњава: ми смо „под грехом“, као што су војници под својим командиром (Римљанима 3:9); грех ’влада‘ над човечанством као краљ (Римљанима 5:21); он „пребива“ у нама (Римљанима 7:17, 20); његов „закон“ непрестано делује у нама, практично настоји да управља нашим животом (Римљанима 7:23, 25). Наше пало тело је у заиста снажном стиску греха! (Римљанима 7:21, 24).

6, 7. (а) Како Јехова гледа на оне који скрушеног срца траже његово милосрђе? (б) Зашто не смемо увек рачунати на Божје милосрђе?

⁶ Јехова дакле зна да нама није могуће да будемо савршено послушни, ма колико ми то искрено желели. Он нас с пуно љубави уверава да ће нам, када скрушена срца тражимо његово милосрђе, опростити. Псалам 51:17 каже: „Жртва која је угодна Богу – то је скрушен дух. Боже, ти нећеш одбацити сломљено и скрхано срце.“ Јехова никада неће одбацити, то јест одгурнути срце које је „сломљено и скрхано“ теретом кривице.

 ⁷ Ипак, да ли то значи да можемо увек рачунати на Божје милосрђе, користећи своју грешност као изговор за грех? Сигурно да не! Јехова се не води пуким осећањима. Његово милосрђе има границе. Он никако неће опростити онима који тврдокорно упражњавају намеран грех, без имало покајања (Јеврејима 10:26). С друге стране, када види скрушено срце, он је спреман да опрости. Размотримо сада неке сликовите изразе који су употребљени у Библији за описивање овог величанственог аспекта Јеховине љубави.

8. Шта Јехова заправо чини када нам опрашта грехе, и у шта можемо на основу тога бити уверени?

⁸ Када се кајао, Давид је рекао: „На крају сам ти признао свој грех, више нисам крио своју кривицу [...] Ти си опростио моју кривицу, моје грехе“ (Псалам 32:5). Израз „опростити“ превод је хебрејске речи која у основи значи „подићи“ или „носити“. Њена употреба на овом месту означава одношење „кривице, греха, преступа“. Дакле, Јехова је такорећи подигао Давидове грехе и однео их. То је несумњиво ублажило осећање кривице које је Давид имао (Псалам 32:3). И ми можемо имати потпуно поуздање у Бога који односи грехе оних који траже његов опроштај на темељу вере у Исусову откупну жртву (Матеј 20:28).

9. Колико далеко од нас Јехова ставља наше грехе?

⁹ Давид је употребио још један сликовит израз да би описао Јеховино опраштање: „Колико је исток далеко од запада, толико он удаљује наше преступе од нас“ (Псалам 103:12). Сунце излази на истоку а залази на западу. Колико је исток далеко од запада? Исток је на неки начин увек на највећој могућој раздаљини од запада; две тачке које се никада неће срести. Један изучавалац примећује да овај израз значи „што год је могуће даље; колико год  можемо замислити“. Давидове надахнуте речи нам говоре да када Јехова опрашта, он удаљује наше грехе колико год ми то можемо замислити.

10. Када нам Јехова опрашта грехе, зашто не треба да се осећамо као да ћемо носити мрљу тих греха до краја живота?

¹⁰ Да ли си икада пробао да уклониш мрљу с неког светлог одела? Можда је мрља, упркос свим твојим напорима, остала видљива. Запази како Јехова описује своју способност да опрости: „Иако су ваши греси као скерлет, постаће бели као снег. Иако су црвени као гримиз, постаће као вуна.“ (Исаија 1:18). Реч „скерлет“ означава јарко црвену боју. a „Гримизна“ је била једна од најјачих боја за фарбање тканина (Наум 2:3). Сопственим напорима никада не бисмо могли да уклонимо мрљу греха. Али  Јехова може узети грехе који су попут скерлета и гримиза и учинити их белим попут снега или вуне која није обојена. Када нам Јехова опрашта грехе, не морамо да се осећамо као да ћемо носити мрљу тих греха до краја живота.

11. На који начин Јехова баца наше грехе иза својих леђа?

¹¹ У једној дирљивој песми захвалности коју је саставио након што је био поштеђен једне смртоносне болести, Језекија је овако рекао Јехови: „Бацио си све моје грехе себи иза леђа“ (Исаија 38:17). Овде је Јехова описан као онај ко узима грехе од преступника који се каје и баца их иза својих леђа тако да их више не види нити обраћа пажњу на њих. Према једном извору, мисао која се овде преноси могла би се овако изразити: „Учинио си [моје грехе] као да их није ни било.“ Зар то није охрабрујуће?

12. Како пророк Михеј показује да Јехова, када опрашта, трајно уклања наше грехе?

¹² У једном обећању о обнови, пророк Михеј је изразио своје уверење да ће Јехова опростити свом народу који се каје: „Ко је Бог као ти, који [...] прелази преко преступа преосталима од оних који му припадају? [...] Све њихове грехе бацићеш у морске дубине“ (Михеј 7:18, 19). Замисли шта су те речи значиле онима који су живели у библијска времена. Да ли је било икакве шансе да се извади нешто што је бачено „у морске дубине“? Тако Михејеве речи показују да Јехова, када опрашта, трајно уклања наше грехе.

13. Шта значе Исусове речи „опрости нам наше дугове“?

¹³ Исус је употребио везу између поверилаца и дужника да би илустровао Јеховино опраштање. Он нас је подстакао да се молимо: „Опрости нам наше дугове“ (Матеј 6:12). Тако је Исус упоредио грехе с дуговима (Лука 11:4). Када згрешимо, ми постајемо „дужници“ Јехови. С обзиром на значење грчког глагола преведеног са „опростити“, један приручник каже: „Опростити дуг, одустати од њега и не тражити га.“ У извесном смислу, Јехова када  опрашта брише дуг који би иначе оптерећивао наш рачун. Стога се покајнички грешници могу утешити. Јехова никада неће захтевати исплату дуга који је избрисао! (Псалам 32:1, 2).

14. Која је слика дочарана фразом „да би вам греси били избрисани“?

¹⁴ Јеховино опраштање се даље описује у Делима апостолским 3:19: „Покајте се дакле и вратите се Богу да би вам греси били избрисани.“ Ова последња фраза је превод грчког глагола који значи „обрисати... поништити или уништити“. Према речима неких стручњака, слика која је тиме дочарана представља брисање нечег што је написано. Како је то било могуће? Мастило које се обично користило у древна времена било је мешавина угља, смоле и воде. Убрзо након писања таквим мастилом, особа је могла узети мокар сунђер и обрисати оно што је написала. Тиме је дочарана дивна слика о Јеховином милосрђу. Када нам опрашта грехе, то је као да узима сунђер и брише их.

15. Шта Јехова жели да знамо о њему?

¹⁵ Када размислимо о тим разним илустрацијама, зар није јасно да Јехова жели да знамо да је он стварно спреман да нам опрости грехе докле год види да се искрено кајемо? Не треба да страхујемо да ће нас у будућности осудити због тих грехова. То је показано још нечим што Библија открива о Јеховином великом милосрђу — када опрости, он и заборави.

16, 17. Кад Библија каже да Јехова заборавља наше грехе, шта то значи, и зашто тако одговараш?

¹⁶ Јехова је у вези са онима који су у новом савезу обећао: „Опростићу им њихов преступ и више се нећу сећати њиховог греха“ (Јеремија 31:34). Да ли то значи да када Јехова опрости он више не може да се сети греха? Тешко  да би то могло бити тако. Библија нам говори о гресима многих особа којима је Јехова опростио, укључујући и Давида (2. Самуилова 11:1-17; 12:13). Јехова је још увек свестан грешака које су они починили. Извештај о њиховим гресима, као и о покајању и Божјем опраштању, сачувани су за нашу корист (Римљанима 15:4). Шта онда Библија подразумева под тим када каже да се Јехова ’не сећа‘ грехова оних којима опрашта?

¹⁷ Хебрејски глагол преведен са ’сећати се‘ значи више него једноставно сетити се прошлости. Theological Wordbook of the Old Testament примећује да он обухвата „додатни смисао који укључује предузимање одговарајуће акције“. Зато у том смислу ’сетити се‘ греха подразумева  предузимање акције против грешника (Осија 9:9). Али када Бог каже: „Више се нећу сећати њиховог греха“, он нас уверава да кад једном опрости грешницима који се кају, он неће због тих грехова деловати против њих у неко будуће време (Језекиљ 18:21, 22). Дакле, Јехова заборавља у том смислу што не износи више пута наше грехе да би нас увек изнова оптуживао или кажњавао. Није ли утешно знати да наш Бог опрашта и заборавља?

18. Зашто опроштај не значи да је покајнички грешник ослобођен свих последица свог погрешног пута?

¹⁸ Да ли то што је Јехова спреман да опрости значи да је грешник који се каје ослобођен свих последица свог погрешног пута? Ни у ком случају. Не можемо некажњено грешити. Павле је писао: „Шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Можда се суочавамо са извесним последицама наших поступака. То не значи да Јехова, након што је опростио, узрокује да нас задеси несрећа. Кад искрсну невоље, хришћанин не треба да мисли: ’Можда ме Јехова кажњава за прошле грехе‘ (Јаковљева 1:13.) С друге стране, Јехова нас неће заштитити од свих последица наших неисправних поступака. Развод, нежељена трудноћа, сексуално преносива болест, губитак поверења или поштовања — све то могу бити жалосне, неизбежне последице греха. Сети се да Јехова, чак и након што је Давиду опростио грехе у вези с Витсавејом и Уријом, није заштитио Давида од катастрофалних последица које су уследиле (2. Самуилова 12:9-12).

19-21. (а) Како је закон записан у Левитској 6:1-7 користио и жртви и кривцу? (б) Шта би Јехови било драго да урадимо ако су други повређени нашим гресима?

¹⁹ Наши греси могу имати још неке последице, нарочито ако су други повређени нашим поступцима. На пример,  размисли о извештају из 6. поглавља Левитске. Овде се Мојсијев закон усредсређује на ситуацију у којој особа озбиљно греши тиме што отима другом Израелцу добра путем пљачкања, изнуђивања или преваре. Грешник затим пориче да је крив, чак је толико дрзак да се лажно куне. То је случај у ком једна особа тврди једно, а друга сасвим супротно. Међутим, кривца касније гризе савест и он признаје свој грех. Да би добио Божји опроштај, он мора да уради још три ствари: да врати што је узео, да плати оштећеној особи казну од 20 процената вредности украдених ствари и да принесе овна као жртву за преступ. Затим, закон каже: „Нека свештеник за њега изврши обред очишћења пред Јеховом, па ће му бити опроштено“ (Левитска 6:1-7).

²⁰ Овај закон је био милосрдна припрема од Бога. Користио је оштећеној особи, чија је имовина била враћена и која је несумњиво осећала велико олакшање када је кривац коначно признао свој грех. У исто време, закон је користио и особи коју је савест најзад подстакла да призна своју кривицу и исправи грешку. Заиста, када то не би урадила, Бог јој не би опростио.

²¹ Иако ми нисмо под Мојсијевим законом, он нам пружа увид у Јеховине мисли, као и у његово размишљање о опраштању (Колошанима 2:13, 14). Ако су други повређени нашим гресима, Богу је драго кад ми урадимо оно што стоји до нас да бисмо исправили ствари (Матеј 5:23, 24). У то може спадати да признамо грех, прихватимо кривицу и чак да се извинимо жртви. Затим се можемо обратити Јехови на темељу Исусове жртве и имати засигурање да нам је Бог опростио (Јеврејима 10:21, 22).

22. Чиме Јеховино опраштање може бити пропраћено?

²² Попут сваког родитеља пуног љубави, Јехова може пружити опроштај уз извесну меру дисциплине (Пословице 3:11, 12). Можда се хришћанин који се каје мора  одрећи своје предности да служи као старешина, слуга помоћник или пионир. Можда ће за њега бити болно да за неко време изгуби предности које су му биле драгоцене. Међутим, такво дисциплиновање не значи да је Јехова ускратио опроштај. Морамо запамтити да је дисциплина од Јехове доказ његове љубави према нама. За нас је најбоље да прихватимо и применимо дисциплину (Јеврејима 12:5-11).

23. Зашто никада не треба да мислимо да смо ван домашаја Јеховиног милосрђа, и зашто треба да по угледу на њега и ми опраштамо другима?

²³ Колико је само окрепљујуће знати да је Бог ’спреман да опрости‘! Упркос грешкама које смо можда направили, никада не треба да закључимо да Јехова неће бити милосрдан према нама. Ако се заиста покајемо, предузимамо кораке да исправимо грешке и горљиво се молимо за опроштај на основу Исусове проливене крви, можемо бити потпуно сигурни да ће нам Јехова опростити (1. Јованова 1:9). Угледајмо се на Јехову и опраштајмо једни другима. На крају крајева, ако Јехова, који не греши, може с толико љубави опраштати нама, зар не би требало да ми грешни људи дамо све од себе да опраштамо једни другима?