1-3. (а) Која питања ћемо размотрити? (Видети слику на почетку поглавља.) (б) Која четири услова морамо испунити ако желимо да служимо Богу на исправан начин?

 АВЕЉ је пажљиво посматрао овце из свог стада, о којима је предано бринуо још откако су дошле на свет. Изабрао је неке од њих и принео их као жртву Јехови. Да ли је Јехова прихватио дар једног несавршеног човека?

² Говорећи о Авељу, апостол Павле је под Божјим надахнућем рекао да је „Бог прихватио његове дарове“. Међутим, Јехова није прихватио Каинову жртву. (Прочитати Јеврејима 11:4.) Због тога се постављају нека важна питања: Зашто је Бог прихватио Авељев дар, а Каинов није? Шта можемо научити из примера Каина и Авеља, као и од других који су споменути у 11. поглављу посланице Јеврејима? Одговори на та питања помоћи ће нам да још боље разумемо шта значи служити Богу на исправан начин.

³ Док будемо разматрали догађаје од Авељевог времена до Језекиљевих дана, запазићемо четири важна услова која морамо испунити ако желимо да угодимо Јехови. Наиме, морамо служити само Јехови, давати му најбоље што имамо, чинити  то на начин који он сматра исправним и радити то из чистих мотива.

4, 5. На основу чега је Каин закључио да свој дар треба да принесе Јехови?

⁴ Прочитати Постанак 4:2-5. Каин је знао да свој дар треба да принесе Јехови. Сигурно је доста тога знао о Јехови, будући да је имао довољно времена и бројне прилике да учи о њему. Могуће је да су он и његов брат Авељ имали близу 100 година када су принели дарове Богу. a Одрасли су знајући за оно што се десило у еденском врту. Можда су чак издалека могли да виде тај врт и херувиме који су стајали на његовом улазу (Пост. 3:24). Родитељи су им сигурно причали о томе да је Јехова створио сав живи свет и да није намеравао да људи старе и умиру (Пост. 1:24-28). На основу свега тога, Каин је могао да закључи да свој дар треба да принесе Богу.

⁵ Шта је још можда навело Каина да принесе жртву? Јехова је прорекао да ће се појавити „потомство“ које ће здробити главу „змији“ која је навела Еву да донесе катастрофалну одлуку (Пост. 3:4-6, 14, 15). Каин је као првенац можда мислио да је он то обећано „потомство“ (Пост. 4:1). Поред тога, Јехова није престао да комуницира са грешним људима. Чак и након што је Адам згрешио, Бог му се обраћао, по свему судећи преко анђела (Пост. 3:8-10). Јехова је разговарао и са Каином након што му је принео жртву (Пост. 4:6). Каин је без сумње знао да треба служити само Јехови.

6, 7. Да ли је проблем био у самом дару који је Каин принео Јехови или начину на који је то учинио? Објасни.

⁶ Зашто Јехова није погледао с наклоношћу на Каинов принос? Да ли зато што му Каин није дао најбоље што је имао? Библија не говори о томе. У њој једноставно стоји да је Каин принео Богу „принос од плодова земље“. Из Закона који је касније дат Мојсију може се видети да је Јехова прихватао такву врсту приноса (Бр. 15:8, 9). Поред тога, треба да узмемо у обзир да су људи у то време јели само биље (Пост. 1:29). А пошто је Бог проклео земљу ван еденског врта, Каин је морао напорно да ради да би она донела род (Пост. 3:17-19). Дакле, када је Богу принео плодове земље, он му је заправо дао нешто у шта је уложио огроман труд и што му је било неопходно за живот. Па ипак, Јехова није прихватио Каинов дар.

⁷ Да ли је можда Каин принео дар на неки погрешан начин? По свему судећи, проблем није био у томе. Зашто то можемо рећи? Када је Јехова одбацио Каинов дар, он му није замерио због начина на који му је принео тај дар. Заправо, у Библији се уопште не говори о томе на који су начин Каин и Авељ принели своје дарове. У чему је онда био проблем?

8, 9. (а) Зашто Јехова није с наклоношћу погледао на Каина и његов принос? (б) Шта је занимљиво у вези с тим колико Библија открива о Каину и Авељу?

 ⁸ Речи које је апостол Павле под Божјим надахнућем написао у посланици Јеврејима показују да Каинов мотив није био исправан. Он није имао праву веру (Јевр. 11:4; 1. Јов. 3:11, 12). Зато Јехова није с наклоношћу погледао на Каина, па самим тим ни на његов принос (Пост. 4:5-8). Попут брижног Оца, Јехова је покушао да помогне Каину да исправи свој став. Али Каин је то одбио. Његово срце је било затровано делима тела као што су „непријатељства, свађе, љубомора“ (Гал. 5:19, 20). Због његовог злог срца, све друго што је радио за Бога било је безвредно. Из његовог примера учимо да ако желимо да служимо Богу на исправан начин, није довољно само да урадимо оно што знамо да он очекује од нас.

⁹ Библија нам говори доста о Каину. У њој је записано како је Јехова разговарао с њим, шта му је Каин одговорио и чак су забележена имена његових потомака и неке ствари из њиховог живота (Пост. 4:17-24). С друге стране, у Библији не пише ништа о томе да ли је Авељ имао потомке нити је у њој забележена иједна његова реч. Па ипак, његов пример нам и дан-данас много говори. У ком смислу?

10. Шта из Авељевог примера учимо о томе како треба служити правом Богу?

¹⁰ Авељ је свој дар принео Јехови, знајући да једино он то заслужује. Дао му је најбоље што је имао – принео је жртву „од првина свог стада“. Иако се не каже да ли је принео жртву на олтару или није, очигледно је то учинио на исправан начин. Али оно што је посебно значајно код Авеља јесте његов мотив. Зато је његов пример важан за нас и после 6 000 година. Авељ је имао праву веру у Бога и волео је његова праведна мерила. Како то знамо?

11. Зашто је Исус за Авеља рекао да је праведан?

¹¹ Осмотримо најпре шта је Исус рекао о Авељу, човеку кога је добро знао. Исус је био духовно створење на небу у време када је Авељ живео и несумњиво је био веома заинтересован за њега (Посл. 8:22, 30, 31; Јов. 8:58; Кол. 1:15, 16). Дакле, кад је рекао да је Авељ био праведан човек, Исус је говорио о нечему што је знао из прве руке (Мат. 23:35). Праведан човек признаје да Јехова има право да одреди шта је исправно а шта погрешно. Али он иде и корак даље – својим речима и делима показује да се слаже с тим. (Упоредити с Луком 1:5, 6.) Потребно је време да би неко доспео на глас као праведна особа. Дакле, Авељ је и пре него што је принео дар Богу вероватно био познат као човек који живи по Јеховиним мерилима. То сигурно није увек било лако. Његов старији брат Каин, чије је срце било искварено, свакако није био неко на  кога се Авељ могао угледати (1. Јов. 3:12). Његова мајка није послушала јасну Божју заповест, а његов отац се побунио против Бога и желео је да сам одлучује шта је добро, а шта зло (Пост. 2:16, 17; 3:6). Авељ је заиста показао велику храброст тиме што је одлучио да поступа другачије од чланова своје породице.

12. У чему су се Каин и Авељ разликовали?

¹² Запазимо такође како је апостол Павле повезао веру и праведност. Он је написао: „Вером је Авељ принео Богу вреднију жртву него Каин, и због те вере је добио сведочанство да је праведан“ (Јевр. 11:4). Павлове речи показују да је за разлику од Каина, Авеља мотивисала постојана и искрена вера у Јехову и у то да је оно што он чини увек исправно.

13. Шта учимо из Авељевог примера?

¹³ Из Авељевог примера учимо да је неопходно да имамо чисте мотиве ако желимо да на исправан начин служимо Јехови. То значи да морамо имати јаку веру у њега и у потпуности прихватати његова праведна мерила. Поред тога, учимо да није довољно да само у једној ситуацији покажемо колико смо одани Јехови. Морамо му бити верни у свему, током читавог живота.

14. Зашто је Јехова прихва­тио Нојев, Аврахамов и Јаковљев дар?

¹⁴ Авељ је био први несавршени човек који је на исправан начин служио Јехови, али свакако није био последњи. Апостол Павле спомиње и друге, као што су Ноје, Аврахам и Јаков. (Прочитати Јеврејима 11:7, 8, 17-21.) Сва тројица су барем у једној прилици принела жртву Јехови, коју је он прихватио. Зашто је Јехова прихватио њихове дарове? Зато што му нису служили на формалан начин. Сви они су испуњавали четири услова која су неопходна да би неко угодио Богу. Осмотримо какав су нам пример пружили.

15, 16. Како је Ноје испунио четири услова која су неопходна да би Бог прихватио нечију службу?

¹⁵ Ноје се родио 126 година након Адамове смрти, а до тада су се људи већ искварили до крајње мере и удаљили од правог Бога b (Пост. 6:11). Од свих на земљи који су живели пре Потопа, само су Ноје и његова породица служили Јехови онако како он то жели (2. Петр. 2:5). Након што су преживели Потоп, Ноје је из захвалности подигао олтар, први који се спомиње у Библији, и на њему принео жртве Јехови. Тако је својој породици и свим својим будућим потомцима показао да треба служити само Јехови. Од свих животиња које је могао да принесе на жртву, Ноје је изабрао неке од „чистих животиња“ и од „чистих птица“ (Пост. 8:20). Сам Јехова је раније рекао да су те животиње чисте, тако да се може рећи да је Ноје дао Јехови најбоље што је имао (Пост. 7:2).

 ¹⁶ Ноје је принео те жртве паљенице на олтару који је саградио. Да ли је то био исправан начин? Јесте. У Библији се каже да је Јехови био угодан мирис тих приноса и да је након тога благословио Ноја и његове синове (Пост. 8:21; 9:1). Међутим, Јехова је тај принос прихватио првенствено због тога што је Ноје имао исправан мотив. Када је принео те жртве, Ноје је показао да има јаку веру у Јехову и у то да је оно што он чини увек исправно. Пошто је Ноје у свему слушао Јехову и придржавао се његових мерила, Библија каже да је „живео по Божјој вољи“. Зато је остао запамћен као праведан човек (Пост. 6:9; Језек. 14:14; Јевр. 11:7).

17, 18. Како је Аврахам испунио четири услова која су неопходна да би Бог прихватио нечију службу?

¹⁷ Аврахам је био окружен људима који нису служили правом Богу. У Уру, граду у ком је живео, постојао је огроман храм који је био подигнут у част бога месеца, Нане. c Чак је и Аврахамов отац једно време служио лажним боговима (Ис. Нав. 24:2). Међутим, Аврахам је одлучио да служи Јехови. Он је за Јехову вероватно чуо од свог претка Сима, једног од Нојевих синова. Њихов животни век се преклапао 150 година.

¹⁸ Аврахам је током свог живота приносио многе жртве, али увек само Јехови, који то и заслужује (Пост. 12:8; 13:18; 15:8-10). Да ли је био спреман да Јехови принесе најбоље што је имао? У то није било никакве сумње, будући да је био спреман да принесе на жртву свог вољеног сина Исака. Том приликом је Јехова јасно рекао на који начин треба принети жртву (Пост. 22:1, 2). Аврахам је био спреман да следи та упутства до детаља, али му Јехова ипак није дозволио да одузме живот свом сину (Пост. 22:9-12). Јехова је прихватао Аврахамове дарове јер их је он давао из чистих мотива. Апостол Павле је написао: „Аврахам је веровао Јехови и он га је због тога сматрао праведним“ (Римљ. 4:3).

19, 20. Како је Јаков испунио четири услова која су неопходна да би Бог прихватио нечију службу?

¹⁹ Јаков је већи део живота провео у Ханану, земљи коју је Јехова обећао Аврахаму и његовим потомцима (Пост. 17:1, 8). Веровања и обичаји људи у тој земљи били су толико искварени да је Јехова рекао да ће земља „избљувати“ своје становнике (Лев. 18:24, 25). Када је имао 77 година, Јаков је отишао из Ханана, оженио се и касније се вратио тамо с великом породицом (Пост. 28:1, 2; 33:18). Међутим, неки чланови његове породице били су под утицајем религије која се није допадала Јехови. Па ипак, када је Јехова рекао Јакову да иде у Ветиљ и сагради олтар, он је то без оклевања учинио. Пре тога је рекао својој породици: „Уклоните кипове туђих богова  које имате код себе, очистите се.“ Затим је савесно урадио оно што му је Јехова рекао (Пост. 35:1-7).

²⁰ Јаков је саградио неколико олтара у Обећаној земљи, али сваки од њих био је посвећен само Јехови (Пост. 35:14; 46:1). Нема сумње да је као жртве приносио најбоље што је имао и да је то чинио на исправан начин. Чинио је то из исправних мотива и зато Библија за њега каже да је био „беспрекоран човек“, што значи да је имао Божју наклоност (Пост. 25:27, фусн.). Читавим својим животом Јаков је пружио одличан пример израелском народу, народу који је потекао од њега (Пост. 35:9-12).

21. Шта можемо научити из примера Ноја, Аврахама и Јакова?

²¹ Шта можемо научити из примера Ноја, Аврахама и Јакова? Можда и нама чланови породице или други из нашег окружења отежавају да будемо потпуно одани Јехови. Да не бисмо подлегли таквом притиску, морамо имати јаку веру у Јехову и бити уверени у то да су његова мерила најбоља. Ту веру показујемо тако што смо послушни Јехови и тако што своје време, снагу и средства посвећујемо томе да му служимо (Мат. 22:37-40; 1. Кор. 10:31). Заиста је охрабрујуће знати да нас Јехова сматра праведнима када му служимо најбоље што можемо, на начин на који он жели и из чистих мотива. (Прочитати Јаковљеву 2:18-24.)

22-24. Како је у Закону било истакнуто да Јехова очекује од Израелаца да служе само њему, да му приносе најбоље жртве и да то чине на начин који он прихвата?

²² Јехова је Јаковљевим потомцима дао Закон, на основу ког су могли јасно разумети шта он очекује од њих. Ако би били послушни Јехови, постали би његово „драгоцено власништво“ и „свети народ“ (Изл. 19:5, 6). Погледајмо како су у Закону била наглашена четири услова која су морали да испуне.

²³ Из Закона је било јасно да Израелци треба да служе само Јехови. Он је рекао: „Немој имати других богова осим мене“ (Изл. 20:3-5). Требало је да као жртву дају најбоље што су имали. На пример, животињске жртве су морале бити здраве и без икакве мане (Лев. 1:3; Пон. зак. 15:21; упоредити с Малахијом 1:6-8). Левитима је припадао један део дарова које су остали Израелци наменили Јехови, али и они су давали одређени прилог. Од свих дарова које су добијали давали су као прилог Јехови „оно што је најбоље“ (Бр. 18:29). Што се тиче начина на који је требало да служе Јехови, Израелци су добили конкретне смернице о томе које жртве треба да приносе, где и како то треба да чине. Укупно су добили 600 закона који  су се тицали њиховог понашања и било им је речено: „Савесно поступајте по ономе што вам је заповедио Јехова, ваш Бог. Немојте одступати од тога ни десно ни лево“ (Пон. зак. 5:32).

²⁴ Да ли је заиста било важно где су Израелци приносили жртве? Јесте. Јехова је свом народу рекао да направи шатор састанка и он је био средиште праве религије (Изл. 40:1-3, 29, 34). У то време, ако би Израелци желели да Јехова прихвати њихове дарове, морали би да их донесу у шатор састанка d (Пон. зак. 12:17, 18).

25. Шта је било најважније код приношења жртава? Објасни.

²⁵ Међутим, најважније је било да Израелци приносе жртве из исправних мотива. Требало је да их мотивише искрена љубав према Јехови и његовим мерилима. (Прочитати Поновљене законе 6:4-6.) Када су Израелци само формално служили Јехови, он није прихватао њихове жртве (Ис. 1:10-13). Јехова је преко пророка Исаије рекао да га тиме нису могли заварати: „Овај народ [...] слави ме својим уснама, али срце му је далеко од мене“ (Ис. 29:13).

26. Шта је представљао храм који је Соломон саградио?

²⁶ Вековима након што су се Израелци настанили у Обећаној земљи, краљ Соломон је саградио храм који је био много већи од шатора састанка и који је такође служио као средиште праве религије (1. Краљ. 7:51; 2. Лет. 3:1, 6, 7). У почетку су се жртве у храму приносиле само Јехови. Соломон и народ су принели много жртава, дајући најбоље што су имали на начин који је прописан Божјим Законом (1. Краљ. 8:63). Међутим, Јехови није била најважнија материјална вредност храмског здања нити мноштво принетих жртава. Њему је био важан мотив оних који су приносили те жртве. Соломон је то истакао приликом посвећења храма, када је рекао: „Свим својим срцем будите одани Јехови, нашем Богу, тако што ћете живети по његовим прописима и извршавати његове заповести као данас“ (1. Краљ. 8:57-61).

27. Шта су израелски краљеви и њихови поданици дозволили да се деси и како је Јехова реаговао на то?

²⁷ Нажалост, Израелци нису применили тај мудар савет краља Соломона. Нису испуњавали услове који су били неопходни да би угодили Јехови. Израелски краљеви и њихови поданици су дозволили да им се срце исквари, изгубили су веру у Јехову и престали да се држе његових праведних мерила. Јехова је увек изнова слао пророке да их опомињу и упозоравају на последице њихових поступака (Јер. 7:13-15, 23-26). Међу тим пророцима истицао се Језекиљ, верни Божји слуга. Он је живео у време које је било веома тешко за оне који су служили правом Богу.

28, 29. Шта знамо о Језекиљу? (Видети оквир „Језекиљ – његов живот и време“.)

²⁸ Језекиљ је био добро упознат са службом у Соломоновом храму. Његов отац је био свештеник и по свему судећи је служио у храму када је био његов ред (Језек. 1:3). Језекиљ је вероватно имао срећно детињство. Отац га је сигурно учио о Јехови и о Закону. Заправо, у време кад се Језекиљ родио, књига Закона је пронађена у храму. e На краља Јосију, који је тада владао, толико је утицало оно што је писало у тој књизи да се још више трудио да помогне народу да служи Богу на исправан начин (2. Краљ. 22:8-13).

²⁹ Попут верних Божјих слугу пре њега, и Језекиљ је испуњавао четири услова која су била неопходна да би угодио Богу. Док проучавамо књигу пророка Језекиља, можемо видети да је служио само Јехови, да је увек давао своје најбоље и да је послушно радио оно што је Јехова очекивао од њега на начин који је био по његовој вољи. У свему томе, мотивисала га је права вера која долази из срца. Али то се не  би могло рећи за већину његових савременика. Док је Језекиљ одрастао, имао је прилику да чује пророчанства која је објављивао пророк Јеремија, који је своју службу започео 647. пре н. е. и који је ревно упозоравао на предстојеће извршење Јеховине пресуде.

30. (а) Шта нам откривају пророчанства која је записао Језекиљ? (б) Шта је пророчанство и како треба разумети Језекиљева пророчанства? (Видети оквир „Нека обележја Језекиљевих пророчанстава“.)

³⁰ Оно што је Језекиљ под Божјим надахнућем записао у својој књизи открива нам колико је Божји народ застранио. (Прочитати Језекиља 8:6.) Када је дошло време да Јехова казни свој народ у Јуди, Језекиљ је био међу онима који су одведени у заробљеништво у Вавилон (2. Краљ. 24:11-17). Јехова је дозволио да Језекиљ буде одведен у Вавилон, али не зато да би га казнио. Он му је поверио важну службу међу јудејским изгнаницима. Упечатљиве визије и пророчанства која је Језекиљ записао указивали су на то како ће се у Јерусалиму поново служити Богу на исправан начин. Али она указују и на нешто од још већег значаја – како ће у будућности сви на земљи служити само Јехови.

31. У чему ће нам помоћи ова књига?

³¹ Ова књига је подељена на неколико делова. У првом делу ћемо стећи увид у духовно подручје, где Јехова пребива. Затим ћемо видети како је Јеховин народ у духовном погледу застранио. После ће бити речи о томе како је Јехова помагао свом народу да му поново служи на исправан начин и како га је бранио. Такође ћемо завирити у будућност, када ће сваки човек на земљи служити Јехови. У наредном поглављу ћемо осмотрити прву визију коју је Језекиљ записао. Та визија на упечатљив начин приказује Јехову и небески део његове организације, и тиме наглашава да је само он достојан тога да му одајемо част и да му служимо.