1, 2. (а) Опиши необично понашање пророка Језекиља. (Видети слику на почетку поглавља.) (б) Шта је тиме било најављено?

 ВЕСТИ о чудном понашању пророка Језекиља брзо су се шириле међу изгнаним Јудејцима у Вавилону. Он је седам дана седео међу изгнаницима нем и запрепашћен, а онда је изненада устао и затворио се у своју кућу. Затим је наочиглед збуњених посматрача изашао из куће, узео једну циглу, ставио је испред себе и урезао нешто на њој. Након тога је, не изговоривши ни једну једину реч, почео да прави минијатурни опсадни зид (Језек. 3:10, 11, 15, 24-26; 4:1, 2).

² Посматрачи, којих је несумњиво бивало све више, сигурно су се питали шта све то значи. Ти изгнаници су тек касније у потпуности разумели да је чудно понашање пророка Језекиља најавило застрашујућ догађај који је био израз Јеховиног праведног гнева. О каквом је догађају реч? Како је он утицао на Израелце? Какво значење има за оне који данас служе правом Богу?

3, 4. (а) Која је три обележја Божје пресуде Језекиљ сликовито приказао? (б) Како је Језекиљ приказао опсаду Јерусалима?

³ Отприлике 613. пре н. е., Јехова је рекао Језекиљу да на сликовит начин прикаже три обележја Божје предстојеће пресуде над Јерусалимом. У питању је била опсада града, патња његових становника и уништење града и народа у њему. a Погледајмо сада детаљније та три обележја.

⁴ Опсада Јерусалима. Јехова је рекао Језекиљу: „Узми једну циглу и стави је пред себе. На њој урежи скицу града Јерусалима. Постави опсаду око њега.“ (Прочитати Језекиља 4:1-3.) Цигла је представљала Јерусалим, а Језекиљ је представљао вавилонску војску којом се Јехова послужио. Јехова је још рекао Језекиљу да око те цигле направи минијатурни опсадни зид и опсадни насип, као и да постави справе за пробијање зидина. Тиме ће се непријатељи Јерусалима служити када буду опколили и напали град. Да би указао на велику снагу непријатељских војника, Језекиљ је поставио „гвоздену тепсију“, то јест плочу, између себе и града. Затим се окренуо лицем према граду. Тај сликовит приказ сукоба био је знак „израелском народу“ да ће се оно што је било незамисливо ускоро десити. Јехова Бог ће навести непријатељску војску да започне опсаду Јерусалима, престонице Божјег народа, града у коме се налазио Божји храм!

5. Како је Језекиљ приказао шта ће се десити становницима Јерусалима?

⁵ Патња становника Јерусалима. Јехова је заповедио Језекиљу: „Узми пшеницу, јечам, боб, сочиво, просо и крупник [врсту пшенице] па све то стави у једну посуду и направи себи од тога хлеб [...] Измерићеш хлеб који ћеш јести и јешћеш 20 сикала [око 230 грама] на дан.“ Јехова му је објаснио зашто то треба да уради рекавши: „Уништићу залихе хране“ (Језек. 4:9-16). Језекиљ у овој сцени више није представљао вавилонску војску већ становнике Јерусалима. Оним што је радио проречено је да ће због предстојеће опсаде становништво остати без залиха хране. Хлеб ће се правити од чудне мешавине зрневља јер ће људи бити приморани да једу шта год нађу. Колико ће страшна бити та глад? Што се тиче становника Јерусалима, Језекиљ је рекао да ће „очеви јести своје синове, а синови своје очеве“. Многе ће погодити „смртоносне стреле глади“ и народ ће на крају пропасти (Језек. 4:17; 5:10, 16).

6. (а) Које је две улоге Језекиљ играо у исто време? (б) Шта је значило то што му је Бог рекао да „измери косу и браду“?

⁶ Уништење Јерусалима и његових становника. У овом делу пророчанског приказа, Језекиљ је у исто време играо две улоге. Најпре је одглумио оно што ће Јехова урадити. Јехова му је рекао: „Узми оштар мач и употреби га као бритву за бријање.“ (Прочитати Језекиља 5:1, 2.) Језекиљева рука у којој  је био мач представљала је Јеховину руку, то јест његову пресуду коју ће извршити посредством вавилонске војске. Затим је Језекиљ одглумио кроз шта ће Јудејци проћи. Јехова му је рекао: „Обриј своју главу и своју браду.“ Језекиљ је тиме сликовито приказао како ће Јудејци бити нападнути и побијени. Његова коса и брада су представљале становнике Јерусалима. Поред тога, Јехова му је рекао да „измери косу и браду“, па да је „раздели на три дела“, што је значило да Јеховина пресуда против Јерусалима неће бити извршена насумично, већ промишљено и темељно.

7. Зашто је Јехова рекао Језекиљу да косу и браду подели на три дела и да са сваким делом уради нешто друго?

 ⁷ Зашто је Јехова рекао Језекиљу да косу и браду подели на три дела и да са сваким делом уради нешто друго? (Прочитати Језекиља 5:7-12.) Језекиљ је тиме показао да ће становници Јерусалима различито проћи. Једну трећину косе и браде је спалио „усред града“ да би онима који су то посматрали показао да ће неки становници Јерусалима погинути у граду. Другу трећину је сасекао мачем „око града“ да би показао да ће неки страдати изван градских зидина. Последњу трећину је распршио у ветар да би показао да ће бити и оних који ће се расути по другим народима, али ће за њима бити послат мач. Дакле, они који преживе неће наћи мир где год да се буду настанили.

8. (а) Који трачак наде пружа Језекиљев пророчански приказ? (б) Како се испунио пророчански приказ о мало косе у наборима Језекиљеве одеће?

⁸ Међутим, у Језекиљевом пророчанском приказу има и трачка наде. Јехова је рекао пророку: „Узми мало длака и стави их у наборе своје одеће“ (Језек. 5:3). Тиме је наговештено да ће нешто мало Јудејаца који буду расејани међу народима опстати. Неки од њих ће бити међу изгнаницима који ће се вратити у Јерусалим након 70-годишњег ропства у Вавилону (Језек. 6:8, 9; 11:17). Да ли се то пророчанство испунило? Јесте. Годинама након што је окончано ропство у Вавилону, пророк Агеј је написао да су се неки од тих расутих Јудејаца заиста вратили у Јерусалим. Биле су то „старешине које су виделе претходни дом“, то јест Соломонов храм (Језд. 3:12; Аг. 2:1-3). Јехова се постарао да права религија опстане, баш као што је и обећао. Више детаља о томе размотрићемо у деветом поглављу ове књиге (Језек. 11:17-20).

9, 10. На које нас значајне догађаје проречене за наше време подсећају Језекиљеви пророчански прикази?

⁹ Језекиљеви пророчански прикази нас подсећају на неке значајне догађаје које је Божја Реч прорекла за наше време. Који су неки од њих? Као што је било у случају древног Јерусалима, Јехова ће навести политичке силе да учине нешто незамисливо – да нападну све лажне религије на земљи  (Откр. 17:16-18). Баш као што је уништење Јерусалима била „невоља какве још није било“, тако ће и „велика невоља“, чији је врхунац Армагедон, бити невоља какве „није било од почетка света“ (Језек. 5:9; 7:5; Мат. 24:21).

¹⁰ Божја Реч указује на то да у предстојећем уништењу верских институција неће страдати сви они који подупиру лажне религије. Они ће у страху заједно са свима осталима тражити неко место где би се могли сакрити (Зах. 13:4-6; Откр. 6:15-17). Ситуација у којој се буду нашли биће слична ономе што се догодило становницима древног Јерусалима који су преживели његово уништење и који су се као на ветру расули по другим народима. Као што смо видели у  седмом одломку, иако су тада успели да сачувају живот, Јехова је послао мач за њима (Језек. 5:2). Слично томе, они који буду преживели напад на лажне религије неће умаћи Јеховином мачу где год да се буду сакрили. У Армагедону ће страдати као и сви они које је Исус упоредио са јарцима (Језек. 7:4; Мат. 25:33, 41, 46; Откр. 19:15, 18).

11, 12. (а) Како објашњење Језекиљевог пророчанства о опсади Јерусалима утиче на наше гледиште о служби проповедања? (б) У ком смислу ће се порука коју проповедамо вероватно променити?

¹¹ Како објашњење овог пророчанства утиче на наше гледиште о томе колико је данас важно учествовати у служби проповедања? Оно нас подстиче да учинимо све што можемо да бисмо помогли људима да почну да служе Јехови. Зашто? Зато што време за стварање ученика „од људи из свих народа“ није неограничено (Мат. 28:19, 20; Језек. 33:14-16). Када политичке силе, представљене „прутом“, нападну религије, више нећемо проповедати поруку о спасењу (Језек. 7:10). Што се тиче проповедања добре вести, тада ћемо бити неми, као што је Језекиљ у једном делу своје службе био „нем“, у том смислу што више није објављивао своје поруке (Језек. 3:26, 27; 33:21, 22). Сасвим је могуће да ће након уништења лажних религија људи на неки начин очајнички тражити „визије од пророка“, али неће добити никакве информације које би им могле спасти живот (Језек. 7:26). За такве информације и прилику да постану Христови ученици биће касно.

¹² Међутим, ми нећемо престати да проповедамо. Зашто? Током велике невоље вероватно ћемо објављивати поруку осуде која ће се сручити на људе попут великог гра̏да. Та порука ће бити јасан знак да је дошао крај овог злог света (Откр. 16:21).

13. Зашто је Јехова рекао Језекиљу да лежи на својој левој, а затим на десној страни?

¹³ Поред тога што је прорекао како ће Јерусалим бити уништен, Језекиљ је такође сликовито приказао када ће се то догодити.  Јехова је рекао Језекиљу да на својој левој страни лежи 390 дана, а затим на десној 40 дана. Сваки дан је представљао једну годину. (Прочитати Језекиља 4:4-6; Бр. 14:34.) Језекиљ је тим приказом, који је највероватније трајао по неколико сати сваког дана, прецизно указао на годину када ће Јерусалим бити уништен. Период од 390 година у ком су Израелци грешили по свему судећи почео је 997. пре н. е., када се израелско краљевство од 12 племена поделило на два дела (1. Краљ. 12:12-20). Период од 40 година у ком је народ у Јуди грешио вероватно је почео 647. пре н. е., то јест оне године када је Јеремија постављен за пророка како би јасним и недвосмисленим речима упозорио краљевство Јуде на предстојеће уништење (Јер. 1:1, 2, 17-19; 19:3, 4). Дакле, оба периода су се завршила 607. пре н. е., управо оне године када је Јерусалим освојен и уништен, као што је Јехова и прорекао. b

14. (а) Како је Језекиљ показао да не сумња у то да ће Јехова тачно на време учинити оно што је наумио? (б) Шта је претходило уништењу Јерусалима?

 ¹⁴ У време када је Језекиљ добио пророчанство о 390 дана и 40 дана, вероватно није разумео које ће тачно године Јерусалим бити уништен. Па ипак, током година које су претходиле уништењу града, стално је упозоравао Јудејце да се ближи извршење Јеховине пресуде. Објављивао је: „Сада је дошао ваш крај.“ (Прочитати Језекиља 7:3, 5-10.) Језекиљ нимало није сумњао да ће Јехова тачно на време извршити оно што је наумио (Ис. 46:10). Пророк је такође указао на то какви ће догађаји претходити уништењу Јерусалима рекавши: „Долазиће невоља за невољом.“ Ти догађаји ће водити до слома друштвеног, верског и политичког поретка (Језек. 7:11-13, 25-27).

15. Који део Језекиљевог пророчанства је почео да се испуњава од 609. пре н. е.?

¹⁵ Неколико година након што је Језекиљ објавио уништење Јерусалима, то пророчанство је почело да се испуњава. Године 609. пре н. е., Језекиљ је чуо да је почела опсада Јерусалима. Тада су становници Јерусалима чули звук трубе који их је позивао да крену у одбрану града, али као што је Језекиљ прорекао, нико није кренуо у битку (Језек. 7:14). Становници Јерусалима нису удружили снаге да одбране град од вавилонске војске. Неки Јудејци су можда мислили да ће им Јехова притећи у помоћ. Он је то раније учинио када су Асирци били пред зидинама Јерусалима и када је његов анђео побио већи део њихове војске (2. Краљ. 19:32). Али овог пута није било ни наговештаја да ће учинити тако нешто. Убрзо је у граду под опсадом било као у котлу који је стављен „на ватру“, а његови становници су били попут комада меса који су се у њему кували (Језек. 24:1-10). Након тешке опсаде која је трајала 18 месеци, Јерусалим је био уништен.

16. Како и ми можемо показати да смо сигурни да ће Јехова своју намеру спровести тачно на време?

¹⁶ Шта можемо научити из овог дела Језекиљевог пророчанства? Да ли се он односи на поруку коју преносимо и реакцију оних којима проповедамо? Јехова је одредио када ће лажне религије бити уништене и он ће своју намеру спровести тачно на време (2. Петр. 3:9, 10; Откр. 7:1-3). Ми не знамо када ће се то догодити. Међутим, попут Језекиља ми и даље у складу са Јеховиним упутствима упозоравамо људе и говоримо им да се крај ближи. Зашто увек изнова то говоримо? Из истог разлога из ког је и Језекиљ то радио. c Већина оних којима је преносио Божје пророчанство о уништењу Јерусалима није веровала да ће се то десити (Језек. 12:27, 28). Али касније су неки јудејски изгнаници у Вавилону  показали спремност да служе Богу онако како он то жели и вратили су се у своју домовину (Ис. 49:8). Слично томе, многи људи данас једноставно не верују да ће овај свет доћи свом крају (2. Петр. 3:3, 4). Па ипак, све док има времена да људи прихвате Божју поруку, ми ћемо се трудити да помажемо онима који воле истину да пронађу пут који води у живот (Мат. 7:13, 14; 2. Кор. 6:2).

17. Шта ће се дешавати током предстојеће велике невоље?

¹⁷ Језекиљево пророчанство указује и на то да током напада на верске организације припадници тих организација неће кренути у неку битку да би бранили религију. Када буду схватили да њихов вапај: „Господе, Господе“ није услишен, руке ће им клонути и обузеће их страх (Језек. 7:3, 14, 17, 18; Мат. 7:21-23). Шта ће још урадити? (Прочитати Језекиља 7:19-21.) Јехова је рекао да ће побацати „своје сребро по улицама“. Те речи које су се односиле на становнике древног  Јерусалима такође упечатљиво описују шта ће се дешавати током велике невоље. У то време људи ће схватити да их новац не може избавити од пропасти која ће их снаћи.

18. Коју поуку о постављању приоритета можемо извући из Језекиљевог пророчанства?

¹⁸ Из овог дела Језекиљевог пророчанства можемо научити колико је важно да исправно поставимо приоритете. Узмимо у обзир следеће: Становници Јерусалима су драстично променили своје приоритете тек након што су схватили да и њима и њиховом граду долази крај и да их материјалне ствари не могу спасти. Побацали су своје драгоцености и почели су да траже „визије од пророка“ – али за то је било прекасно (Језек. 7:26). За разлику од њих, ми смо потпуно свесни да се брзо приближава крај овог злог света. Вера у Божја обећања подстакла нас је да у свом животу исправно поставимо приоритете. Зато смо усредсређени на сакупљање духовног блага, које има трајну вредност и које никада нећемо бацати „по улицама“. (Прочитати Матеја 6:19-21, 24.)

19. Како Језекиљеве пророчанске речи утичу на нас данас?

¹⁹ Имајући у виду све што је претходно речено, који су неки од начина на које Језекиљеве пророчанске речи о уништењу Јерусалима утичу на нас данас? Оне нас подсећају да време које имамо да помогнемо људима да постану Божје слуге није неограничено. Зато је важно да без одлагања проповедамо и стварамо ученике. Веома смо срећни када они који воле истину почну да служе нашем небеском Оцу Јехови. Међутим, чак и када људи не предузму такав корак, ми их и даље упозоравамо као што је и Језекиљ упозоравао своје савременике говорећи: „Сада је дошао ваш крај“ (Језек. 3:19, 21; 7:3). У исто време, чврсто смо решили да се и даље уздамо у Јехову и да нам најважније у животу буде да му служимо онако како он то жели (Пс. 52:7, 8; Посл. 11:28; Мат. 6:33).