1, 2. (а) Шта смо у претходном поглављу сазнали о Језекиљевој визији храма? (б) Која два питања ћемо размотрити у овом поглављу?

 У ПРЕТХОДНОМ поглављу смо сазнали да храм који је Језекиљ видео у визији није био велики духовни храм, о ком је вековима касније говорио апостол Павле. Осим тога, видели смо да је сврха те визије била да поучи Божји народ колико су важна мерила која је Бог поставио што се тиче свете службе. Јеховин народ би поново стекао његову наклоност једино ако би се држао тих мерила. Имајући то у виду, можемо разумети зашто је Јехова само у једном стиху двапут истакао ту важну мисао када је рекао: „Ово је закон у вези с храмом“. (Прочитати Језекиља 43:12.)

² Било би добро да размотримо два питања. Прво: Шта су на основу визије храма Јудејци у Језекиљево време могли да науче о Јеховиним мерилима за свету службу? Одговор на то питање ће нам помоћи да дођемо до одговора на следеће питање: Шта та визија значи за нас у овим тешким последњим данима?

3. Зашто су се неки из Божјег народа постидели када су схватили да се у Језекиљевој визији Божји храм налази на једној високој гори?

³ Да бисмо одговорили на прво питање, треба да се усредсредимо на нека јединствена обележја визије храма. Висока гора. Божји народ је вероватно увидео да постоји одређена веза између Језекиљеве визије и Исаијиног охрабрујућег пророчанства о обнови (Ис. 2:2). Шта су могли разумети на основу тога што се у визији Јеховин храм налази на једној високој гори? Разумели су да права религија треба да буде узвишена изнад свега другог. Наравно, она је сама по себи узвишена јер потиче од Бога који је „далеко узвишенији од свих других богова“ (Пс. 97:9). Међутим, Божји народ није чинио оно што се очекивало од њега. Током векова, они су у више наврата запоставили, презрели, па чак и оскрнавили свету службу. Када су схватили да је Божји свети храм узвишен и да поново има славу коју заслужује, они који су били искреног срца сигурно су се постидели због својих преступа.

4, 5. Шта су они који су слушали Језекиљево пророчанство могли да науче из тога што су храмска врата била веома висока?

⁴ Висока врата. На почетку визије, Језекиљ је видео да анђео који га је водио кроз храмско здање мери храмска врата. Она су била висока око 30 метара (Језек. 40:14). Сва врата су имала стражарнице. На шта је све то указивало онима који су проучавали нацрт овог храма? Јехова је рекао Језекиљу: „Добро пази на улаз у храм.“ Зашто је то требало да чини? Зато што је народ у Божји свети храм доводио странце који су били „необрезаног срца и тела“. С каквим исходом? Јехова је рекао: „Они скрнаве мој храм“ (Језек. 44:5, 7).

⁵ Они који су били „необрезаног [...] тела“ нису се обазирали на недвосмислену заповест коју је Бог дао још у Аврахамово време (Пост. 17:9, 10; Лев. 12:1-3). Међутим, људи који су били „необрезаног срца“ имали су још већи проблем. Они су били тврдоглави и бунтовни и нису се обазирали на Јеховине савете и вођство. Таквим људима није требало дозволити да уђу у Јеховин свети храм! Јехова мрзи лицемерство, а његов народ је дозволио да се оно укорени у његовом дому. Врата и стражарнице из визије на упечатљив начин су наглашавале да ће се таквом скрнављењу стати на пут. Они који улазе у Божји храм морају да се држе његових високих мерила. Једино тада могу рачунати на Јеховин благослов.

6, 7. (а) Шта је Јеховин народ могао да научи из тога што је храмско подручје у визији ограђено великим зидом? (б) Како је Јеховин народ раније гледао на храм? (Видети фусноту.)

⁶ Зид око храмског подручја. Још једно упечатљиво обележје храма из Језекиљеве визије био је зид којим је са све четири стране било ограђено храмско подручје. Језекиљ је рекао да је тај зид са сваке стране био дуг 500 трски, то јест 1 555 метара (Језек. 42:15-20). Храм и предворје су формирали квадрат чије су странице биле дуге свега 500 лаката, то јест 259  метара. Дакле, око храма се налазила огромна површина која је била ограђена зидом. a Чему је она служила?

⁷ Јехова је рекао: „Сада нека ми више не буду неверни и нека склоне лешеве својих краљева далеко од мене, па ћу довека пребивати међу њима“ (Језек. 43:9). Када је говорио о „лешевима краљева“, Јехова је по свему судећи мислио на беживотне идоле. Дакле, велико подручје око храма је указивало на то да Јехова жели да оно што је нечисто буде што даље од његовог светилишта. Ако му буду служили онако како он то жели, он ће их благословити својим присуством.

8, 9. Шта је народ могао научити из тога што је Јехова оштро укорио оне којима је поверио ауторитет?

⁸ Бог опомиње оне којима је поверио ауторитет. Јехова је оштро, али ипак у духу љубави, укорио људе који су имали велике одговорности у његовом народу. Он је озбиљно опоменуо Левите који су се прилично удаљили од њега када је народ пао у замку идолопоклонства, али је похвалио Садокове потомке „који су бринули о [његовом] светилишту“. Јехова је био праведан и милосрдан и према једнима и према другима, у складу са њиховим поступцима (Језек. 44:10, 12-16). Он је оштро укорио и израелске поглаваре (Језек. 45:9).

⁹ Јехова је тако недвосмислено показао да они којима је поверен ауторитет морају њему да положе рачун за то како испуњавају своје одговорности. И њима су били потребни савет, опомена и укор. Штавише, требало је да спремно прихватају све Јеховине савете и да тако буду пример другима што се тиче поштовања Јеховиних мерила.

10, 11. Шта указује на то да су неки изгнаници који су се вратили у домовину применили поуке из Језекиљеве визије?

¹⁰ Да ли су изгнаници који су се вратили у домовину применили поуке из Језекиљеве визије? Не можемо са сигурношћу рећи шта су богобојазни мушкарци и жене у то време мислили о овој величанственој визији. Међутим, Божја Реч нам ипак много говори о томе шта су радили након повратка у домовину и како су гледали на свету службу Јехови. Да ли су поступали у складу са начелима на која је указивала Језекиљева визија? У извесној мери јесу, посебно ако се узме у обзир како су поступали њихови бунтовни преци пре него што су одведени у Вавилон.

¹¹ Верне Божје слуге попут пророка Агеја и Захарије, свештеника и писара Јездре и намесника Немије вредно су радиле на томе да поуче народ начелима попут оних из Језекиљеве визије храма (Језд. 5:1, 2). Учили су народ да света служба мора бити узвишена и важнија од материјалних ствари и личних циљева (Аг. 1:3, 4). Инсистирали су на томе да се поштују мерила која је прави Бог поставио за оне који му  служе. На пример, Јездра и Немија су оштро укорили људе који су узимали жене из других народа. Рекли су им да се одвоје од њих будући да су оне у духовном погледу представљале лош утицај. (Прочитати Јездру 10:10, 11; Нем. 13:23-27, 30.) Каква је била ситуација што се тиче идолопоклонства? По свему судећи, народ је након изгнанства напокон омрзао тај грех, у чију је замку често упадао током своје историје. Шта се могло рећи за свештенике и за поглаваре, то јест кнезове? Као што Језекиљева визија наговештава, Јехова је и њих укорио (Нем. 13:22, 28). Многи од њих су то понизно прихватили (Језд. 10:7-9, 12-14; Нем. 9:1-3, 38).

12. Како је Јехова благословио свој народ након повратка из изгнанства?

¹² Јехова је због тога благословио свој народ. Били су блиски с њим и уживали су у добром здрављу, а у земљи је након много година поново владао мир (Језд. 6:19-22; Нем. 8:9-12; 12:27-30, 43). Зашто су се њихове околности промениле набоље? Зато што су напокон почели да се држе мерила која је Јехова поставио за оне који му служе. Поуке из визије храма допрле су до срца многих људи. Дакле, може се рећи да је Језекиљева визија храма користила изгнаницима на два начина. (1) Нагласила је практичне поуке о томе како су се могли држати мерила која је Бог поставио за своје слуге.  (2) Имала је и пророчанско значење које је било извор утехе. Језекиљева визија је указивала на то да ће права религија бити обновљена и да ће Јехова благосиљати свој народ све док му он буде служио на исправан начин. Међутим, све нас сигурно интересује да ли се ова визија испуњава и у наше време.

13, 14. (а) На основу чега знамо да се Језекиљева визија храма односи на наше време? (б) На која нам два начина данас користи та визија? (Видети и оквир 13А, „Различити храмови, различите поуке“.)

¹³ Можемо ли са сигурношћу рећи да се Језекиљева визија односи на наше време? Свакако. Немојмо заборавити на сличност која постоји између Језекиљеве визије која говори о Божјем светом храму на веома високој гори и Исаијиног пророчанства које каже да ће „гора на којој је Јеховин дом“ бити „утврђена изнад горских врхова“. Исаија је рекао да ће се његово пророчанство испунити у „последњим данима“ (Језек. 40:2; Ис. 2:2-4; видети и Михеја 4:1-4). Ова пророчанства се односе на последње дане, и то на време од 1919, када је права религија узвишена и обновљена, као да је постављена на неку високу гору. b

¹⁴ Дакле, нема сумње да се Језекиљева визија односи на праву религију у наше време. Као што је користила јудејским изгнаницима у Језекиљево доба, она и нама данас користи на два начина. (1) Истиче практичне поуке о томе како се можемо држати мерила која је Бог поставио за своје слуге. (2) Уверава нас да ће права религија бити обновљена и да ће Јехова благословити свој народ.

15. Шта не смемо заборавити док размишљамо о поукама из Језекиљеве визије храма?

¹⁵ Размотримо сада нека специфична обележја Језекиљеве визије. Замислимо да смо са Језекиљем док обилази величанствени храм из визије. Немојмо заборавити да оно што видимо не представља велики духовни храм већ само указује на поуке које се тичу свете службе у наше време. Које су неке од тих поука?

16. Шта можемо научити на основу детаљног мерења храма? (Видети слику на почетку поглавља.)

¹⁶ Детаљно мерење храма. Језекиљ је посматрао како анђео који је изгледао као да је од бакра детаљно мери храм, укључујући и зидове, врата, стражарнице, двориште и олтар. Наведено је толико детаља да читаоцу може бити тешко да све то испрати (Језек. 40:1–42:20; 43:13, 14). Међутим, размислимо о вредним поукама до којих можемо доћи на основу тих детаља. Јехова је помоћу њих нагласио важност својих мерила. Он их је поставио, а не људи. Они који тврде да није важно како служимо Богу у великој су заблуди. Осим тога, Јехова нам детаљним мерењем храма гарантује да је обнова  праве религије апсолутно сигурна. Као што су те мере прецизне, тако је и испуњење Божјег обећања поуздано. Дакле, Јехова нам је преко Језекиља потврдио да ће у последњим данима права религија несумњиво бити обновљена.

17. На шта нас може подсетити зид који се налази око храмског подручја?

¹⁷ Зид око храмског подручја. Као што је било речено, Језекиљ је видео да је читаво храмско подручје ограђено једним зидом. Био је то упечатљив подсетник да Божји народ треба да све што је у духовном погледу нечисто држи што даље од праве религије и да ничим не упрља Божји храм. (Прочитати Језекиља 43:7-9.) Та поука је важна и за нас данас. Након што су Божје слуге ослобођене из вековног духовног заробљеништва у Вавилону Великом, Христ је 1919. поставио верног и разборитог роба. Божји народ се посебно од тада труди да се ослободи лажних доктрина и нечистих поступака који су повезани са идолопоклонством и паганским обичајима. Желимо да будемо што даље од свега што је у духовном погледу нечисто. Надаље, на Дворане Краљевства не гледамо као на места где можемо промовисати посао којим се бавимо, већ настојимо да такве ствари не мешамо с нашом службом Богу (Мар. 11:15, 16).

18, 19. (а) Шта можемо научити из тога што храм у Језекиљевој визији има висока врата? (б) Како треба да реагујемо ако неко омаловажава Јеховина висока мерила? Наведи пример.

¹⁸ Висока врата. Шта можемо научити из тога што храм у Језекиљевој визији има висока врата? Јудејски изгнаници су на основу тог детаља схватили да Јехова има веома висока морална мерила. Ако је тако било у Језекиљево доба, шта можемо рећи за наше време? Ми служимо Јехови у великом духовном храму. Слободно можемо рећи да је честито и нелицемерно понашање данас још важније (Римљ. 12:9; 1. Петр. 1:14, 15). У овим последњим данима Јехова помаже свом народу да се све чвршће држи његових моралних мерила. c На пример, они који се не покају за своје грехе морају бити искључени из скупштине (1. Кор. 5:11-13). Надаље, стражарнице које се налазе поред врата указују на то да нико ко нема Божје признање не може ући у духовни храм да би служио Богу. Рецимо, неко ко води двоструки живот може ући у Дворану Краљевства, али ако не почне да ради оно што Јехова очекује од њега не може имати његову наклоност и самим тим не може ући у његов духовни храм (Јак. 4:8). Јехова заиста штити праву религију у овим временима која су обележена исквареношћу и неморалом.

¹⁹ Библија је прорекла да ће се овај свет сасвим искварити пре него што му дође крај. У њој пише: „Зли људи и варалице напредоваће од зла на горе. Заводиће друге, а и сами ће бити заведени“ (2. Тим. 3:13). Данас је већина људи заведена  размишљањем да су Јеховина висока мерила претерано строга, застарела или напросто погрешна. Да ли ћемо и ми упасти у ту замку? На пример, ако неко буде покушао да нас увери да су Божја мерила о хомосексуалности погрешна, да ли ћемо се сложити с тим? Или ћемо заступати гледиште Јехове Бога, чија Реч јасно показује да они који тако поступају „чине оно што је бесрамно“? Бог нас упозорава на то да можемо упасти у замку да одобравамо неморалне поступке (Римљ. 1:24-27, 32). Уколико се нађемо у таквој ситуацији, добро је да се присетимо Језекиљеве визије храма с високим вратима и да не заборавимо следећу чињеницу: Јехова не снижава своја праведна мерила без обзира на оно што се дешава у овом злом свету. Да ли делимо гледиште нашег небеског Оца и заступамо оно што је исправно?

20. Које охрабрујуће смернице у Језекиљевој визији могу наћи припадници великог мноштва?

²⁰ Храмско двориште. Када је Језекиљ угледао пространо спољашње двориште храма, можда се обрадовао помисливши да се на том простору може окупити мноштво срећних Јеховиних слугу. Хришћани данас служе Богу на много узвишенијем месту. Они који чине „велико мноштво“ Божјих слугу, које се налази у спољашњем дворишту Јеховиног духовног храма, могу наћи охрабрујуће смернице у Језекиљевој визији (Откр. 7:9, 10, 14, 15). Он је видео да се у дворишту налазе  трпезарије у којима су Божје слуге могле јести део жртве заједништва коју су принеле (Језек. 40:17). У извесном смислу, они су делили тај оброк с Јеховом Богом, што је предочавало мир и пријатељство с њим. Ми данас не приносимо жртве као што су то чинили Јудејци под Мојсијевим законом, већ приносимо „жртву хвале“ када дајемо коментаре на састанцима, када говоримо о својој вери у служби проповедања или учествујемо у неком другом виду свете службе (Јевр. 13:15). Осим тога, узимамо духовну храну коју нам он обезбеђује. Сасвим је разумљиво што делимо осећања Корејевих потомака који су у песми рекли Јехови: „Један дан у двориштима твог дома бољи је него хиљаду дана на другом месту“ (Пс. 84:10).

21. Шта помазани хришћани могу научити из онога што се у Језекиљевој визији каже о свештенству?

²¹ Свештенство. Језекиљ је видео да су свештеници и Левити имали приступ унутрашњем дворишту кроз врата која су била истих димензија као и она кроз која су несвештеничка племена улазила у спољашње двориште. Био је то упечатљив подсетник свештеницима и Левитима да и они морају удовољавати Јеховиним мерилима. Шта се може рећи за наше време? У Божјем народу данас не постоји свештеничко племе, али помазаним хришћанима је речено: „Ви сте ’изабрани род, краљевско свештенство‘“ (1. Петр. 2:9). У древном Израелу, свештеници су служили Богу у посебном дворишту. Данас помазани хришћани нису физички одвојени од других Божјих слугу, али ипак имају посебан однос с Јеховом као његова усвојена деца (Гал. 4:4-6). С друге стране, они могу научити нешто веома важно из Језекиљеве визије. Попут свештеника из древног доба, помазани хришћани нису изузети од савета и укора. Немојмо заборавити да смо сви ми „једно стадо“ које служи под „једним пастиром“. (Прочитати Јована 10:16.)

22, 23. (а) Шта данашње старешине могу научити из онога што се у Језекиљевој визији каже о поглавару? (б) Шта можемо очекивати у будућности?

²² Поглавар. У Језекиљевој визији поглавар представља истакнуту личност у Божјем народу. Он не долази из свештеничког племена и зато се од њега очекује да у храму буде подложан свештеницима. Међутим, очигледно је да служи као надгледник и да је задужен за неке жртве које се приносе у корист народа (Језек. 44:2, 3; 45:16, 17; 46:2). Дакле, он представља пример за мушкарце којима су у оквиру скупштине поверене одређене одговорности. У ствари, од свих старешина, укључујући и путујуће надгледнике, очекује се да буду подложни верном робу (Јевр. 13:17). Старешине се труде да помажу другим Божјим слугама да приносе жртву хвале на састанцима и у служби проповедања (Еф. 4:11, 12). Они такође имају на уму да је Јехова укоравао израелске поглаваре када су злоупотребљавали свој ауторитет (Језек. 45:9). Слично томе,  старешине не мисле да њима нису потребни савет и укор. Напротив, они цене све што Јехова чини да би их прочистио и тиме им помогао да буду још бољи пастири и надгледници. (Прочитати 1. Петрову 5:1-3.)

²³ Јехова ће се и у рају на земљи постарати да имамо зреле и брижне надгледнике. Заправо, старешине већ данас примају поуку захваљујући којој ће многи од њих у рају моћи да служе као пастири (Пс. 45:16). Заиста је лепо размишљати о томе колико ће нам служба тих људи значити у новом свету. Наравно, сасвим је могуће да ће нам у право време Јехова помоћи да још боље разумемо ову Језекиљеву визију, као и друга пророчанства о обнови. Можда ће се нека обележја ове визије испунити онако како не можемо ни замислити. Време ће показати.

24, 25. Како је у Језекиљевој визији приказано да ће Јехова благосиљати своје слуге све док се буду држале његових мерила?

²⁴ На крају можемо размотрити један величанствен догађај о ком се говори у Језекиљевој визији. Јехова долази у свој храм и обећава својим слугама да ће тамо и остати све док се они буду држали његових мерила (Језек. 43:4-9). Како ће Јеховина присутност утицати на његове слуге и њихову земљу?

²⁵ Језекиљева визија описује Божје благослове помоћу две охрабрујуће пророчанске слике: (1) Једна река извире из храмског светилишта и доноси живот и плодност земљи и (2) земља је подељена на уредан и прецизан начин, а у њеном средишту се налазе храм и храмско подручје. Како то треба разумети данас? На крају крајева, ми живимо у времену када је Јехова ушао у један много узвишенији храм – свој велики духовни храм – и прочистио га како би у потпуности одговарао његовим мерилима (Мал. 3:1-4). Те две пророчанске слике разматраћемо од 19. до 21. поглавља ове књиге.