1-3. (а) Зашто је визија величанственог храмског здања утешила пророка Језекиља? (Видети слику на почетку поглавља.) (б) О чему ће бити речи у овом поглављу?

 СА СВОЈИХ 50 година, Језекиљ је већ четврт века провео у изгнанству. Храм у Јерусалиму је већ дуго био у рушевинама. Ако се Језекиљ икада надао да ће служити тамо као свештеник, сада су те наде пропале. До краја изгнанства остало је још 56 година, тако да је Језекиљ знао да највероватније неће доживети повратак Јеховиног народа у домовину, а камоли обнову храма (Јер. 25:11). Вероватно је био тужан док је размишљао о томе.

² Како је лепо што је Јехова баш у том тренутку дао Језекиљу једну детаљну визију која га је сигурно веома утешила и улила му наду! Јехова га је у тој визији одвео у домовину и поставио на веома високу гору. Тамо је Језекиљ видео „човека који је изгледао као да је од бакра“. Био је то анђео који га је затим провео кроз једно величанствено храмско здање. (Прочитати Језекиља 40:1-4.) Све је изгледало тако стварно. На Језекиља је ова визија сигурно оставила дубок утисак, ојачала му веру, али га је можда помало и збунила. Иако је храм  из визије имао многа препознатљива обележја, ипак се доста разликовао од храма у Јерусалиму.

³ Ова занимљива визија протеже се кроз последњих девет поглавља Језекиљеве књиге. Размотримо сада какав приступ нам може помоћи да боље разумемо ову визију. Затим ћемо осмотрити да ли је Језекиљ у визији видео велики духовни храм о ком је апостол Павле детаљно говорио вековима касније. На крају ћемо се позабавити тиме шта је ова визија значила Језекиљу и другим изгнаницима.

4. Како смо раније приступали објашњењу визије храма и шта је с временом постало јасно?

⁴ Раније се у нашим публикацијама објашњавало да је храм који је Језекиљ видео у визији заправо Јеховин велики духовни храм, о ком је апостол Павле под Божјим надахнућем говорио у посланици Јеврејима. a Због тога је било логично што смо многим обележјима храма из Језекиљеве визије приписивали симболично значење, водећи се притом оним што је Павле рекао о светом шатору. Међутим, након детаљнијег проучавања под молитвом и дубоког размишљања, постало је јасно да треба имати једноставнији приступ објашњењу храма из Језекиљеве визије.

5, 6. (а) Шта је апостол Павле рекао о неким обележјима светог шатора и како је притом показао понизност? (б) Како и ми у начелу можемо показати исти став када је реч о Језекиљевој визији храма?

⁵ Изгледа да није мудро тражити пророчанско или симболично значење у сваком детаљу Језекиљеве визије храма. Зашто то можемо рећи? Размотримо један занимљив пример. Када је Павле говорио о светом шатору и духовном храму, он је поменуо неке предмете из светог шатора, као што су златна кадионица, поклопац ковчега и златна посуда с маном. Да ли је рекао да они имају неко пророчанско значење? По свему судећи, свети дух га није покренуо да то учини. Напротив, Павле је написао: „Није сада време да се детаљно говори о томе“ (Јевр. 9:4, 5). Био је спреман да се подложи вођству светог духа и да понизно чека на Јехову (Јевр. 9:8).

⁶ Нешто слично се у начелу може рећи и за Језекиљеву визију храма. Она такође садржи много детаља, и изгледа да је најбоље да понизно чекамо на Јехову да нам разјасни њихово значење уколико то буде потребно. (Прочитати Михеја 7:7.) Међутим, то не значи да нам Јехова путем свог духа не помаже да боље разумемо ову визију.

7, 8. (а) До каквог смо закључка дошли у скорије време? (б) Како се храм из Језекиљеве визије разликује од духовног храма који је Павле описао?

⁷ Као што је раније споменуто, у нашим публикацијама се годинама објашњавало да је Језекиљ видео Јеховин велики духовни храм, о ком је касније апостол Павле под Божјим надахнућем писао у посланици Јеврејима. Међутим, детаљно  проучавање нас доводи до закључка да Језекиљ није могао видети велики духовни храм. Зашто то можемо рећи?

⁸ Као прво, храм који је Језекиљ видео не одговара објашњењу које је апостол Павле изнео под Божјим надахнућем. Размотримо следеће: Апостол Павле је јасно рекао да је свети шатор из Мојсијевог времена био само сенка и приказ нечег већег. Свети шатор је, попут Соломоновог а касније и Зоровавељевог храма, који су били изграђени по истом обрасцу, имао просторију која се звала „Светиња над светињама“. Апостол Павле је рекао да је то „свето место које је направљено људским рукама, по узору на оно које је стварно“. На шта је он указао као на стварно место? Он је рекао да је то „само небо“ (Јевр. 9:3, 24). Да ли је Језекиљ у визији видео небо, то јест место где Јехова пребива? Не, јер у самој визији ништа не упућује на тај закључак. (Упоредити с Данилом 7:9, 10, 13, 14.)

9, 10. Када је реч о приношењу жртава, како се храм из Језекиљеве визије разликује од великог духовног храма о ком је апостол Павле говорио?

⁹ Још уочљивија разлика између Језекиљеве визије и Павловог описа светог шатора тиче се приношења жртава. Језекиљ је у визији чуо како се народу, поглаварима и свештеницима дају детаљна упутства за приношење жртава. Сви они су морали да приносе жртве за своје грехе. Такође су морали да приносе жртве заједништва, које су по свему судећи заједно јели у храмским трпезаријама (Језек. 43:18, 19; 44:11, 15, 27; 45:15-20, 22-25). Да ли се такве жртве, које су се увек изнова приносиле, такође приносе у великом духовном храму?

¹⁰ Одговор на то питање је јасан и једноставан. Павле је објаснио: „Христ је дошао као првосвештеник и омогућио нам благослове које сада имамо. Кад је постао првосвештеник, ушао је у већи и савршенији шатор, који нису направиле људске руке и који се не налази на земљи. Он је једном заувек ушао у свето место, али не с крвљу јараца и јунаца, него са својом крвљу и тако нам подарио вечно избављење“ (Јевр. 9:11, 12). Дакле, у великом духовном храму принета је само једна жртва – и то једном за сва времена. То је откупна жртва коју је принео узвишенији Првосвештеник, Исус Христ. Јасно је да храм из Језекиљеве визије, у коме су се приносиле бројне животињске жртве, није представљао велики духовни храм.

11. Зашто у Језекиљево време Бог није свом народу открио истину о великом духовном храму?

¹¹ То нас доводи до другог разлога због ког сматрамо да Језекиљ није видео велики духовни храм: Тада није било време да Бог открије истину о том храму. Немојмо заборавити да је Језекиљева визија првенствено била намењена јудејским изгнаницима у Вавилону. Они су били под Мојсијевим законом.  Након изгнанства, требало је да се врате у Јерусалим и да у складу с тим Законом обнове храм и подигну олтар како би служили Јехови на исправан начин. У том храму је требало да приносе жртве и, како се испоставило, то је трајало наредних скоро шест векова. Можемо само да претпоставимо како би на Јудејце утицало да се Језекиљева визија односила на духовни храм – храм у ком би првосвештеник принео свој живот као жртву, након чега би биле укинуте све остале жртве. Да ли би они уопште могли да разумеју ту визију? Да ли би изгубили жељу да се држе Мојсијевог закона? Као и увек, Јехова открива истину у право време и онда када је његов народ у стању да је прихвати.

12-14. Која веза постоји између Језекиљеве визије храма и онога што је апостол Павле говорио о духовном храму? (Видети оквир „Различити храмови, различите поуке“.)

¹² Која онда веза постоји између Језекиљеве визије храма и онога што је апостол Павле говорио о духовном храму? Имајмо на уму да Павле своје разматрање није темељио на храму из Језекиљеве визије, већ на светом шатору из Мојсијевог времена. Тачно је да је споменуо нека обележја храма која су постојала како у Соломоновом, тако и у Зоровавељевом храму, а такође и у храму из Језекиљеве визије. Међутим, Језекиљ и  Павле су се у суштини усредсредили на различите ствари. b Њихови записи нису идентични, већ се међусобно допуњују. У ком смислу?

¹³ Везу између ова два дела Библије можемо себи представити на следећи начин: Апостол Павле нам открива шта је Јехова учинио да би нам омогућио да му служимо на исправан начин, а Језекиљ нам открива каква су Јеховина мерила када је реч о светој служби. Да би нам предочио шта је Јехова учинио како би људи могли да му служе онако како он жели, Павле говори о значењу неких обележја духовног храма, као што су служба првосвештеника, жртве, олтар и Светиња над светињама. С друге стране, у Језекиљевој визији храма добијамо детаљну слику која нам на упечатљив начин помаже да разумемо колико су висока Јеховина мерила што се тиче свете службе.

¹⁴ Да ли ново објашњење Језекиљеве визије значи да она није толико важна за нас данас? Наравно да не значи. Да бисмо видели како нам ова визија може користити, размотримо како је она користила верним Јудејцима у прошлости.

15. (а) Коју пророчанску поруку у суштини преноси Језекиљева визија? (б) Која супротност постоји између онога што је забележено у осмом поглављу књиге пророка Језекиља и у поглављима од 40 до 48?

¹⁵ Да бисмо добили библијски одговор на то питање, осмотримо низ повезаних питања која ће нам помоћи да стекнемо комплетну слику. Као прво, коју пророчанску поруку у суштини преноси Језекиљева визија? Једноставно речено, та порука гласи: права религија ће бити обновљена. Језекиљ је то сигурно добро разумео. До тада је већ записао речи које се данас налазе у осмом поглављу његове књиге, где је Јехова на упечатљив начин приказао страшно стање у храму у Јерусалиму. Нема сумње да је Језекиљу било веома драго што је могао да запише нешто сасвим супротно од тога. Те његове речи су забележене у поглављима од 40 до 48. Он овде не говори о лошем духовном стању народа, већ о томе како треба служити Богу на исправан начин – о савршеном примеру свете службе Јехови у складу с Мојсијевим законом.

16. Како је Језекиљевом визијом потврђено оно што је Исаија прорекао сто година раније?

¹⁶ Да би права религија била на месту које јој с правом припада, морала је бити узвишена. Више од сто година пре него што је Језекиљ забележио своју визију, пророк Исаија је под Божјим надахнућем написао: „У последњим данима гора на којој је Јеховин дом биће утврђена изнад горских врхова, уздизаће се изнад брегова“ (Ис. 2:2). Исаија је прорекао да ће права религија бити обновљена и узвишена, као да је постављена на неку веома високу гору. А где се налазио Јеховин дом у Језекиљевој визији? Налазио се на веома високој гори (Језек. 40:2). Тако је Језекиљевом визијом потврђено да ће права религија бити обновљена.

17. О чему Језекиљ говори у поглављима од 40 до 48?

¹⁷ Погледајмо укратко шта је Језекиљ видео и чуо, према ономе што је забележено у поглављима од 40 до 48. Посматрао је како анђео мери врата, зид, дворишта и светилиште храма (Језек. 40–42). Затим је видео нешто величанствено: Јеховин славни долазак у храм! Јехова је опоменуо свој бунтовни народ, свештенике и поглаваре и рекао им шта очекује од њих (Језек. 43:1-12; 44:10-31; 45:9-12). Језекиљ је видео реку која извире из светилишта и доноси живот и благослове док тече према Мртвом мору у које се улива (Језек. 47:1-12). Такође је видео како је земља прецизно подељена на делове, као и светилиште које се налазило у средини (Језек. 45:1-8; 47:13–48:35). Какву је поруку све то преносило? Јехова је уверио свој народ да ће права религија бити обновљена и узвишена. Он ће благословити храм својим присуством и учиниће да из храма потеку благослови који доносе излечење, живот и мир обновљеној земљи.

18. Да ли је визију храма требало дословно схватити? Објасни.

 ¹⁸ Као друго, да ли је ову визију требало схватити дословно? Не. Језекиљ и други изгнаници којима је испричао шта је видео у визији вероватно су одмах разумели да је не треба схватити дословно. Зашто? Сетимо се да је Језекиљ видео храм на веома високој гори. Премда је то било у складу са Исаијиним пророчанством, дослован храм се није налазио на некој високој гори. Соломонов храм се налазио на брду Морији у Јерусалиму и на истом месту је требало и да се обнови. Да ли је Морија могла бити та веома висока гора? Није. Заправо, око брда Морије налазила су се друга узвишења која су била исте висине или чак и виша. Поред тога, храмско здање које је Језекиљ видео било је огромно. Цело његово подручје ограђено зидинама било је превелико да би могло да стане на брдо Морију. Било је веће чак и од Јерусалима у Соломоново време. Такође, изгнаници сигурно нису очекивали да ће дословна река потећи из храмског светилишта, улити се у Мртво море и учинити да морска вода постане здрава и да врви животом. И на крају, пошто је Обећана земља била брдовита, није било могуће да границе међу племенима буду у виду паралелних и правих линија, као што је описано у визији. Из свега тога је јасно да визију није требало схватити дословно.

19-21. На шта је Јехова желео да наведе народ путем Језекиљеве визије и како је то постигао?

 ¹⁹ Као треће, како је требало да ова визија утиче на Језекиљев народ? Размишљање о високим мерилима за свету службу Јехови требало је да наведе народ да се постиди због својих дела. Јехова је рекао Језекиљу: „Опиши израелском народу храм.“ Требало је да Језекиљ Израелцима опише храм толико детаљно да они практично могу да „проуче његов нацрт“. Зашто је било важно да народ размишља о том храму? Као што смо видели, не зато да би га саградили, већ као што је Јехова рекао, да би се постидели „због својих преступа“. (Прочитати Језекиља 43:10-12.)

²⁰ Зашто је, по свему судећи, ова визија утицала на савест оних који су били искреног срца и навела их да се постиде због својих дела? Запазимо шта је Језекиљу било речено: „Сине човечји, обрати пажњу, гледај и пажљиво слушај све што ћу ти рећи о одредбама и законима Јеховиног храма“ (Језек. 44:5). Језекиљ је у визији више пута чуо да се говори о законима и одредбама (Језек. 43:11, 12; 44:24; 46:14). Такође му је у више наврата скренута пажња на Јеховина мерила – чак му је било речено колико треба да износи лакат, као и мере за тежину (Језек. 40:5; 45:10-12; упоредити с Пословицама 16:11). Језекиљ у овој визији више од 50 пута користи изворне речи за „мере“ и „мерење“.

²¹ Мере, закони, одредбе – шта је Јехова тиме хтео да поручи свом народу? По свему судећи их је на сликовит начин подсећао на једну важну истину: Само Јехова поставља мерила за свету службу. Требало је да се они који се нису придржавали тих мерила постиде због тога. Међутим, како је ова визија Јудејцима пренела те поуке? У наредном поглављу ћемо детаљније говорити о томе. То ће нам помоћи да јасније видимо шта ова изузетна визија значи за нас данас.