1-3. Како су се Вавилонци ругали Јеховиним слугама и зашто су то чинили?

 ЗАМИСЛИ да си богобојазан Јудејац у Вавилону. Твој народ је у изгнанству већ око педесет година. На сабат си по свом обичају пошао да се састанеш са сународницима како бисте заједно хвалили Јехову. Док се пробијаш кроз мноштво људи на улици, у пролазу видиш импресивне храмове и бројна светилишта. Верници се сливају ка тим местима да би приносили жртве и певали хвале Мардуку и другим боговима.

² Далеко од те гужве, састајеш се с малом групом својих сународника. a Пронашли сте мирно место – можда крај једног од многих градских канала – где ћете се молити, певати псалме и размишљати о Божјој Речи. Током заједничке молитве, у позадини чујете тиху шкрипу дрвених чамаца привезаних уз обалу канала. За све вас је олакшање што на том месту имате мало мира. Надате се да вас нико од мештана неће наћи и узнемиравати, као што имају обичај. Али зашто то раде?

³ Вавилон је добио бројне ратове и становници тог града су заслугу за своју надмоћ приписивали лажним боговима.  Сматрали су да је уништење Јерусалима заправо доказ да је њихов бог Мардук моћнији од Јехове! Зато су се ругали правом Богу и његовим слугама, којима су понекад говорили: „Певајте нам неку песму о Сиону“ (Пс. 137:3). У многим псалмима су се величале победе Сиона, то јест Јерусалима, над Јеховиним непријатељима. Можда су Вавилонци посебно волели да се осврну на те псалме кад су се ругали Јудејцима. У неким другим псалмима се чак говорило о ономе што су сами Вавилонци урадили. На пример, у једном псалму пише: „Претворили су Јерусалим у рушевине [...] смеју нам се и ругају сви око нас“ (Пс. 79:1, 3, 4).

4, 5. Коју су наду уливала Језекиљева пророчанства и о чему ће бити речи у овом поглављу? (Видети слику на почетку поглавља.)

⁴ Потешкоће вам стварају и Јудејци који су огрезли у отпадништву и који користе сваку прилику да вас исмевају због тога што верујете Јехови и његовим пророцима. Али без обзира на то, сазнање да служите правом Богу извор је утехе за тебе и твоју породицу. Заједничка молитва и певање духовних песама доноси вам окрепу, а читање Божје Речи је прави мелем за ваше ране (Пс. 94:19; Римљ. 15:4). Замисли да је једног таквог дана неко од твојих сународника донео нешто посебно на ваш скуп – свитак са Језекиљевим пророчанствима. Једва чекаш да чујеш Јеховино обећање о томе како ће помоћи свом народу да се врати у домовину. Срце ти је испуњено надом док слушаш то пророчанство и размишљаш о томе како ћете се ти и твоја породица једног дана вратити у домовину и радосно учествовати у обнови праве религије.

⁵ У Језекиљевим пророчанствима се више пута спомињу Божја обећања о обнови. Хајде да детаљније размотримо ту тему која нам може улити наду. Како су се та обећања испунила на јудејским изгнаницима? Какво значење она имају данас? Поред тога, видећемо да ће се нека од њих у потпуности испунити у будућности.

6. На шта је Бог у више наврата упозорио свој народ?

⁶ Јехова је преко Језекиља јасно упозорио свој народ на то како ће га казнити за непослушност. Рекао је: „Отићи ће у изгнанство, у заробљеништво“ (Језек. 12:11). Као што смо видели у шестом поглављу ове књиге, Језекиљ је то чак сликовито приказао. Међутим, он није био први који је пренео такво упозорење. Јехова је још у Мојсијево време, скоро хиљаду година пре тога, упозорио свој народ да ће бити одведен у ропство ако се и даље буде бунио против њега (Пон. зак. 28:36, 37). Осим тога, пророци попут Исаије и Јеремије на сличан начин су опомињали Израелце (Ис. 39:5-7; Јер. 20:3-6).

7. Како је Јехова казнио свој народ?

 ⁷ Нажалост, народ није обраћао пажњу на сва та упозорења и толико је застранио да је дубоко разочарао Јехову. Под утицајем злих пастира, то јест вођа, народ је постао бунтован и неверан Јехови, све више се кварио и тонуо у идолопоклонство. Зато је он дозволио да их задеси глад – што није била само невоља већ и понижење, будући да су живели у земљи у којој „тече мед и млеко“ (Језек. 20:6, 7). Затим је допустио, као што је давно пре тога и прорекао, да његов својеглави народ буде одведен у изгнанство. Вавилонски краљ Навуходоносор је 607. пре н. е. уништио Јерусалим и храм, чиме им је задао последњи ударац. На хиљаде Јудејаца који су преживели то уништење одведено је у Вавилон. Тамо су били изложени ругању и противљењу, као што је описано на почетку овог поглавља.

8, 9. Како је у првом веку Бог упозоравао хришћане на отпадништво?

⁸ Хришћани у првом веку су доживели нешто што би се могло упоредити са изгнанством Јудејаца у Вавилон. И Христови следбеници су на време били упозорени на опасност. Убрзо након што је започео са својом службом, Исус им је рекао: „Чувајте се лажних пророка који долазе к вама у овчијем руну, а изнутра су грабљиви вукови“ (Мат. 7:15). Годинама након тога, Бог је надахнуо апостола Павла да својим суверницима каже: „Ја знам да ће се после мог одласка међу вас увући окрутни вукови који неће имати обзира према стаду. Чак ће и међу вама бити неких који ће извртати истину да би одвукли ученике за собом“ (Дела 20:29, 30).

⁹ Хришћанима је било речено како могу препознати те злонамерне људе и како се могу сачувати од њих. Од старешина се очекивало да из скупштине уклоне отпаднике (1. Тим. 1:19; 2. Тим. 2:16-19; 2. Петр. 2:1-3; 2. Јов. 10). Па ипак, попут Јудејаца и Израелаца у древно доба, многи хришћани су с временом престали да обраћају пажњу на такве опомене. На крају првог века, отпадништво се већ укоренило у скупштини. Јован, једини апостол који је у то време био жив, видео је да су се исквареност и бунтовништво проширили међу хришћанима. Само је он још стајао на путу том злу које је узимало све више маха (2. Сол. 2:6-8; 1. Јов. 2:18). Шта се догодило после његове смрти?

10, 11. Како је од другог века почело да се испуњава Исусово поређење о пшеници и кукољу?

¹⁰ Након што је апостол Јован умро, почело је да се испуњава Исусово поређење о пшеници и кукољу. (Прочитати Матеја 13:24-30.) Као што је Исус и прорекао, Сатана је у скупштину посејао „кукољ“, то јест лажне хришћане, и она се врло брзо сасвим искварила. Нема сумње да је Јехова био дубоко разочаран када је видео да је скупштина коју је основао његов Син  постала упрљана идолопоклонством, паганским празницима и обичајима, као и доктринама које су потекле од безбожних филозофа и религија које су биле под Сатаниним утицајем. Како је Јехова на то реаговао? Дозволио је да његове слуге, као и Израелци у древно доба, доспеју у заробљеништво. Отприлике од средине другог века н. е., лажних хришћана је било толико да више није било могуће препознати праве хришћане. Права хришћанска скупштина је такорећи пала у заробљеништво Вавилона Великог, који представља све религије које нису по Божјој вољи. С друге стране, лажни хришћани су се стопили с Вавилоном Великим. Како је лажних хришћана било све више, тако су настајале религије које су тврдиле да су хришћанске.

¹¹ Током векова који су били обележени мрачном доминацијом хришћанских цркава, увек је било правих хришћана, то јест „пшенице“ из Исусовог поређења. Попут изгнаних Јудејаца о којима се говори у Језекиљу 6:9, они нису заборавили правог Бога. Неки од њих су храбро разоткривали лажне доктрине упркос ругању и прогонству. Да ли је Јехова намеравао да их трајно остави у оковима лажне религије? Није! Као што  је то било и са Израелцима у древно доба, Јеховина казна је била примерена, јер их он није кажњавао ни више ни дуже него што је требало (Јер. 46:28). Осим тога, он није оставио своје слуге без наде. Погледајмо шта се даље дешавало са јудејским изгнаницима у Вавилону и како им је Јехова улио наду да ће њиховом заробљеништву доћи крај.

12, 13. Зашто се у Језекиљево време Јеховин гнев стишао?

¹² Јехова је отворено рекао својим слугама да је гневан на њих, али их је уједно и уверио у то да његов праведни гнев неће трајати заувек. Запазимо његове речи: „Тада ће се стишати мој гнев, утишаће се моја јарост и ја ћу се смирити. Кад искалим свој гнев на њима, знаће да сам ја, Јехова, тако говорио зато што захтевам потпуну оданост“ (Језек. 5:13). Зашто ће се Јеховин гнев на крају стишати?

¹³ У изгнанство нису били одведени само Јудејци који су преступали Божји закон, већ и они који су верно служили Богу. Поред тога, Бог је преко Језекиља рекао да ће се у изгнанству неки Јудејци покајати. Они ће се присетити  срамотних ствари које су чинили кад су се бунили против Јехове и преклињаће га за опроштај и милосрђе (Језек. 6:8-10; 12:16). Међу изгнаницима који су остали верни Богу био је и Језекиљ, као и пророк Данило и његова три пријатеља. У ствари, пророк Данило је живео толико дуго да је био сведок и почетка и краја изгнанства. Он је у деветом поглављу своје књиге записао своју горљиву молитву у којој је изразио жаљење због греха Израелаца. Нема сумње да су се на хиљаде изгнаника слично осећале и да су чезнуле за тим да им Јехова опрости грехе и да на њих поново излије благослов. Сигурно су им много значила Језекиљева пророчанства о избављењу и повратку у домовину!

14. Зашто је Јехова одлучио да Јудејце врати у домовину?

¹⁴ Међутим, постојало је нешто још важније од избављења Јеховиног народа. Њихово дугогодишње изгнанство ће бити окончано не зато што су заслужили слободу, већ зато што је дошло време да се пред свим народима посвети Јеховино име (Језек. 36:22). Вавилонци ће једном за сва времена видети да су њихови демонски богови попут Мардука ништавни у поређењу са Свевишњим Господом Јеховом! Размотримо пет обећања која је Јехова преко Језекиља дао јудејским изгнаницима. Најпре ћемо видети шта је свако обећање значило за Божје слуге у то време, а затим ћемо размотрити како ће се та обећања испунити у већој мери.

15. До које је промене дошло када су се изгнаници вратили у домовину?

¹⁵ ПРВО ОБЕЋАЊЕ. Више неће бити идолопоклонства и других одвратних обичаја повезаних с лажном религијом. (Прочитати Језекиља 11:18; 12:24.) Као што је наведено у петом поглављу ове књиге, Јерусалим и храм били су онечишћени идолопоклонством и другим обичајима повезаним с лажном религијом. Народ се због тога искварио и отуђио од Бога. Јехова  је преко Језекиља рекао да се изгнаници могу надати времену када ће му поново служити на чист и исправан начин. Сви други благослови које ће Божји народ добити зависиће управо од обнове праве религије.

16. Шта је Јехова обећао својим слугама што се тиче њихове домовине?

¹⁶ ДРУГО ОБЕЋАЊЕ. Божји народ ће се вратити у домовину. Јехова је рекао изгнаницима: „Даћу вам израелску земљу“ (Језек. 11:17). Нема сумње да им је то обећање много значило, будући да им Вавилонци, који су им се ругали, нису давали никакву наду да ће се икада вратити у домовину (Ис. 14:4, 17). Осим тога, Јехова им је обећао да ће њихова земља бити родна и да ће уживати у плодовима свог рада све док му буду верни. Понижење и несрећа коју им је донела глад пашће у заборав. (Прочитати Језекиља 36:30.)

17. Шта је Јехова обећао што се тиче жртава?

¹⁷ ТРЕЋЕ ОБЕЋАЊЕ. На Јеховином олтару поново ће се приносити жртве. Као што је речено у другом поглављу ове књиге, жртве и приноси су под Мојсијевим законом били важно обележје праве религије. Након што се изгнаници буду вратили у домовину, њихове жртве ће бити угодне Јехови под условом да му они буду послушни и остану чисти у духовном погледу. На тај начин су могли да се очисте од својих греха и да се приближе свом Богу. Јехова је обећао: „У тој земљи, служиће ми цео израелски народ, колико год их буде. Тамо ћу их радо примити и тамо ћу тражити ваше прилоге и првине ваших дарова, све ваше свете ствари“ (Језек. 20:40). Права религија ће заиста бити обновљена и биће извор благослова за Божји народ.

18. Како ће Јехова бринути о свом народу?

¹⁸ ЧЕТВРТО ОБЕЋАЊЕ. Бог ће уклонити зле пастире. Зле и покварене вође су у великој мери биле одговорне за то што је Божји народ застранио. Међутим, Јехова је обећао да они  више неће моћи да лоше утичу на његов народ. Он је рекао: „Нећу им више дати да брину о мојим овцама [...] Избавићу своје овце из њихових уста.“ С друге стране, Јехова је рекао својим верним слугама: „Бринућу о својим овцама“ (Језек. 34:10, 12). Како ће Јехова то учинити? Поставиће за пастире људе који му верно служе.

19. Шта је Јехова обећао што се тиче јединства свог народа?

¹⁹ ПЕТО ОБЕЋАЊЕ. Јеховине слуге ће бити уједињене. Сигурно можемо замислити колико је богобојазним људима било тешко када су видели како је у периоду пре изгнанства у Божјем народу завладала неслога. Под утицајем лажних пророка и искварених вођа, народ се побунио против пророка који су говорили у Јеховино име и чак се поделио на међусобно супротстављене таборе. Зато је јединство Божјег народа једно од најдивнијих обележја обнове. На то јединство се указује у следећем обећању датом преко Језекиља: „Ујединићу их и ставићу у њих нов дух“ (Језек. 11:19). Све док повратници из изгнанства буду у јединству с Јеховом Богом и једни с другима, ниједан противник неће моћи да им науди.  Они као народ више неће наносити срамоту Јеховином имену, већ ће га славити, као што су то некада чинили.

20, 21. Како су се испунила обећања која је Бог дао јудејским изгнаницима?

²⁰ Да ли су се сва ова обећања испунила када су се Јудејци вратили из изгнанства? Запазимо оно што је у древно доба рекао Исус Навин: „Од свих добрих обећања која вам је дао Јехова, ваш Бог, ниједно није остало неиспуњено, сва су се испунила. Ниједна реч није остала неиспуњена“ (Ис. Нав. 23:14). Тако је било у време Исуса Навина, а сигурно је тако било и након што су се Јудејци вратили у домовину.

²¹ Јудејци су престали са идолопоклонством и другим одвратним обичајима који су потицали из лажне религије и који су их удаљили од Јехове. Премда је то деловало немогуће, они су се вратили у домовину, где су обрађивали своју земљу и водили испуњен живот. Прво што су учинили било је да у Јерусалиму подигну олтар Јехови и да на њему принесу жртве које су му угодне (Језд. 3:2-6). Јехова их је благословио духовно зрелим пастирима, као што су били свештеник и писар Јездра, намесници Немија и Зоровавељ, првосвештеник Исус и  неустрашиви пророци Агеј, Захарија и Малахија. Све док су Јудејци прихватали вођство које су им ти људи пружали у духовном погледу, радовали су се јединству које толико дуго нису имали (Ис. 61:1-4; прочитати Јеремију 3:15).

22. Зашто можемо рећи да је првобитно испуњење пророчанстава о обнови представљало само наговештај нечег далеко већег?

²² Нема сумње да је првобитно испуњење Јеховиних обећања о обнови било и те како охрабрујуће. Па ипак, оно је представљало само наговештај нечег далеко већег. Зашто то можемо рећи? Јеховина обећања су нечим била условљена. Наиме, испуњење тих обећања зависило је од тога колико ће народ бити послушан Јехови и колико ће бити спреман да прихвати његово вођство. Јудејци су с временом поново постали непослушни и почели су да се буне против Бога. Међутим, као што је Исус Навин рекао, Јеховина реч се увек испуњава. Зато ће и његова обећања имати једно далеко веће и трајније испуњење. У наставку ће бити речи о томе.

23, 24. Када су и како почела „времена обнове свега“?

²³ Захваљујући проучавању Библије, разумели смо да су 1914. почели последњи дани овог злог света. Наравно, као Јеховине слуге ми нисмо жалосни због тога. У ствари, Библија указује да је те године почео један посебан период – „времена обнове свега“ (Дела 3:21). На основу чега то знамо? Размислимо на тренутак о ономе што се догодило 1914. Тада је Исус Христ постављен за краља Месијанског Краљевства. У ком смислу је тај догађај представљао почетак обнове? Узмимо у обзир да је Јехова обећао краљу Давиду да ће краљевска власт у оквиру његове лозе трајати заувек (1. Лет. 17:11-14). Међутим, та власт је била прекинута 607. пре н. е., када су Вавилонци уништили Јерусалим и окончали владавину краљева из Давидове лозе.

 ²⁴ Исус, „Син човечји“, био је Давидов потомак и зато је имао законско право да наследи Давидову краљевску власт (Мат. 1:1; 16:13-16; Лука 1:32, 33). Јехова је 1914. поставио Исуса на небески престо и тада су почела „времена обнове свега“. Јехова је тако отворио пут да преко тог савршеног Краља настави са обновом.

25, 26. (а) Када је окончано ропство Вавилону Великом и на основу чега то знамо? (Видети и оквир „Зашто 1919?“) (б) Шта је почело да се испуњава од 1919. године?

²⁵ Убрзо након што је почео да влада као Краљ, Христ је заједно са својим Оцем испитао како му његов народ на земљи служи (Мал. 3:1-5). Као што је Исус прорекао у поређењу о пшеници и кукољу, дуго није било могуће разликовати пшеницу од кукоља, то јест праве помазане хришћане од лажних хришћана. b Међутим, 1914. дошло је време за жетву и та разлика је постала очигледна. Током деценија које су претходиле тој години, Истраживачи Библије су разоткривали велике лажи и грехе хришћанских цркава и почели су да се одвајају од њих. Дошло је време које је Јехова одредио да у потпуности обнови праву религију. Дакле, почетком 1919, само неколико година након што је почело „време жетве“, Божје слуге су биле ослобођене ропства Вавилону Великом (Мат. 13:30). Њихово изгнанство је било окончано!

²⁶ Тада су Језекиљева пророчанства о обнови почела да се испуњавају у далеко већој мери него у древно доба. Погледајмо како се у већој мери испунило пет обећања о којима је било речи.

27. Како је Бог очистио свој народ од идолопоклонства?

²⁷ ПРВО ОБЕЋАЊЕ. Више неће бити идолопоклонства и других одвратних обичаја повезаних с лажном религијом. Крајем 19. и почетком 20. века, прави хришћани су почели да се састају у малим групама и да одбацују неисправна веровања и обичаје. Одбацили су доктрине о троједном Богу, о бесмртности  људске душе и о паклу, будући да оне немају темеља у Библији и да потичу из лажне религије. Постало им је јасно и да је клањање сликама и киповима равно идолопоклонству. Божје слуге су с временом разумеле и да је коришћење крста један облик идолопоклонства (Језек. 14:6).

28. У ком смислу се Јеховин народ вратио у своју земљу?

²⁸ ДРУГО ОБЕЋАЊЕ. Божји народ се враћа у фигуративну земљу. Након што су окренули леђа лажним религијама Вавилона Великог, прави хришћани су се у фигуративном смислу вратили у земљу коју им је Бог наменио, то јест у духовно стање или окружење у ком су имали његов благослов и у ком више нису трпели глад у духовном погледу. (Прочитати Језекиља 34:13, 14.) Као што ћемо видети у 19. поглављу ове књиге, Јехова је ту „земљу“ благословио обиљем духовне хране (Језек. 11:17).

29. Зашто можемо рећи да је од 1919. служба проповедања још више добила на значају?

 ²⁹ ТРЕЋЕ ОБЕЋАЊЕ. На Јеховином олтару поново ће се приносити жртве. Хришћани у првом веку су били поучени да Јехови не треба да приносе животињске жртве, већ нешто много вредније – „жртву хвале“, то јест речи којима га славе и другима говоре о њему (Јевр. 13:15). Током њиховог вековног изгнанства, они то нису радили на организован начин. Међутим, пред крај изгнанства Божје слуге су већ приносиле жртве хвале. Прави хришћани су ревно проповедали и хвалили Бога на својим састанцима. Од 1919. године, „верни и разборити роб“ ставља велики нагласак на важност проповедања и још боље га организује (Мат. 24:45-47). Од тада се на Јеховин олтар приносе бројне жртве оних који хвале његово свето име и којих сваким даном има све више.

30. Шта је Исус учинио да би његов народ имао добре пастире?

³⁰ ЧЕТВРТО ОБЕЋАЊЕ. Бог ће уклонити зле пастире. Христ је избавио Божје слуге од искварених и себичних пастира лажног хришћанства. Он је одузео пастирску службу онима који су у његовом стаду поступали попут тих лажних пастира (Језек. 20:38). Као Добри Пастир, Исус се постарао за то да његово стадо буде збринуто. Године 1919. поставио је верног и разборитог роба, то јест малу групу помазаних хришћана који су предводили у пружању духовне хране, тако да је Божји народ имао све што му је било потребно. С временом је и старешинама пружена поука о томе како могу бринути о „Божјем стаду“ (1. Петр. 5:1, 2). Надахнуте речи из Језекиља 34:15, 16 често се користе када је потребно нагласити колико је важно да се пастири у скупштини држе мерила која су поставили Јехова Бог и Исус Христ.

31. Како је Јехова испунио пророчанство из Језекиља 11:19?

³¹ ПЕТО ОБЕЋАЊЕ. Јеховине слуге ће бити уједињене. Лажно хришћанство се током векова исцепкало на десетине хиљада деноминација, укључујући и безбројне покрете и секте међу којима нема слагања. С друге стране, Јехова је учинио нешто чудесно за свој народ. Он је на изванредан начин испунио обећање које је дао преко Језекиља да ће ујединити своје слуге (Језек. 11:19). Христ има милионе следбеника широм света из различитих народа и различитог економског и друштвеног статуса. Па ипак, они сложно сарађују јер добијају исту поуку и обављају исти задатак. Последње ноћи свог живота на земљи, Исус се усрдно молио да његови следбеници буду уједињени. (Прочитати Јована 17:11, 20-23.) Јехова је у наше време на изванредан начин услишио ту молитву.

32. Како на тебе утиче испуњење пророчанстава о обнови? (Видети и оквир „Пророчанства о ропству и обнови“.)

³² Сигурно смо одушевљени што живимо у веома занимљивом времену обнове. Данас видимо испуњење Језекиљевих пророчанстава у сваком обележју наше службе Богу. Можемо  бити сигурни да Јехова у наше време прихвата своје слуге, као што је и прорекао преко Језекиља када је рекао: „Радо ћу вас примити“ (Језек. 20:41). Нема сумње да свако од нас цени то што има част да буде део уједињеног народа који има обиље духовне хране и који широм света хвали Јехову – народа који је избављен из духовног ропства које је трајало вековима. Међутим, нека Језекиљева пророчанства о обнови тек треба да се испуне у већој мери.

33-35. (а) Шта је пророчанство из Језекиља 36:35 значило за јудејске изгнанике? (б) Шта то пророчанство значи за нас данас? (Видети и оквир „Времена обнове свега“.)

³³ Као што смо видели, „времена обнове свега“ започела су обновом Давидове краљевске лозе када је Исус постављен за Краља 1914. године (Језек. 37:24). Јехова је након тога поверио Христу да његовим слугама које су биле у вековном ропству лажној религији помогне да му поново служе на исправан начин. Међутим, да ли је то био крај обнове? Наравно да није. Христ ће на величанствен начин наставити са обновом и у будућности, а Језекиљева пророчанства нам откривају неке веома занимљиве детаље о томе.

³⁴ На пример, размотримо следеће надахнуте речи: „Људи ће говорити: ’Та пуста земља је постала попут еденског врта‘“ (Језек. 36:35). Шта је то обећање значило за Језекиља и друге изгнанике? Они сигурно нису очекивали да се те речи у потпуности и дословно обистине и да њихова земља заиста постане попут еденског врта, то јест раја који је уредио сам Јехова (Пост. 2:8). Несумњиво су схватили да их Јехова уверава да ће обновити њихову земљу и да ће она бити предивна и плодна.

³⁵ Шта то обећање значи за нас данас? Ми не очекујемо да се оно дословно испуни сада, усред овог злог света којим влада Сатана Ђаво. Јасно нам је да се те речи обистињују у духовном смислу. Као Јеховине слуге, налазимо се у обновљеној симболичној земљи, то јест у духовном рају, у ком водимо испуњен живот у чијем је средишту света служба Јехови. Ова фигуративна земља је сваким даном све лепша. Међутим, шта можемо очекивати у будућности?

36, 37. Које обећање ће се испунити кад земља буде претворена у рај?

³⁶ Након Армагедона, Исус ће обновити и нашу планету. Током своје Хиљадугодишње владавине, он ће помагати људима да целу земљу претворе у рај, као што је Јехова у почетку и намеравао (Лука 23:43). Тада ће људи живети у миру једни с другима и стараће се о земљи. Ниоткуда им неће претити никаква опасност. Замислимо време када ће се испунити следеће обећање: „Склопићу с њима савез мира и уклонићу из земље све опасне звери. Они ће без страха живети у пустињи и спаваће по шумама“ (Језек. 34:25).

 ³⁷ Да ли можемо то представити себи? Моћи ћемо без имало страха да завиримо у сваки кутак наше планете. Ниједна животиња нам неће наудити. Ништа неће угрожавати наш мир. Моћи ћемо да сами шетамо кроз најгушћу шуму, да се дивимо њеној лепоти и чак да у њој преспавамо потпуно сигурни да ћемо се пробудити одморни и неозлеђени.

38. Како на тебе утиче то што ћеш видети испуњење обећања из Језекиља 28:26?

³⁸ Доживећемо и испуњење следећег обећања: „Живеће у [земљи] без страха, градиће куће и садиће винограде. Живеће без страха кад извршим пресуду над свима око њих који их презиру. Тада ће морати да признају да сам ја Јехова, њихов Бог“ (Језек. 28:26). Након што Јехова уклони све своје непријатеље, широм света ће владати мир и сигурност. Док земљу будемо претварали у рај, градићемо куће за себе и своје вољене и садићемо винограде.

39. Зашто можемо бити сигурни да ће се Језекиљева пророчанства о рају испунити?

³⁹ Можда нам ова обећања звуче исувише лепо да би била истинита. Али размислимо о ономе што смо већ доживели током овог времена „обнове свега“. Упркос Сатанином жестоком противљењу, Исус је добио власт да обнови праву религију током најсуморнијег периода овог света. То је необорив доказ да ће се испунити све што је Бог обећао преко Језекиља!