1-3. Због чега се променило расположење међу Јудејцима у Вавилону? (Видети слику на почетку поглавља.)

 РАСПОЛОЖЕЊЕ међу Јудејцима у Вавилону драстично се променило. Језекиљ је отприлике пет година настојао да им допре до срца, али испоставило се да су њихове лажне наде биле попут непробојног бедема. Он је изгнаницима сликовито приказивао шта ће се догодити, говорио им је у поређењима и објављивао Божје поруке, али они упркос свему томе нису хтели да поверују да ће Јехова дозволити да Јерусалим буде уништен. Чак и када су сазнали да су Вавилонци поставили опсаду око града, и даље су били уверени да се његовим становницима ништа не може догодити.

² Међутим, две године након почетка опсаде, један човек који је побегао из Јерусалима стигао је у Вавилон са следећом вешћу: „Град је пао!“ То је била поражавајућа вест за изгнанике. Нису могли да верују да је разорен њихов вољени град, да је уништен свети храм и да је опустошена земља за коју су били толико везани. Наду коју су дуго гајили сада је заменио очај (Језек. 21:7; 33:21).

 ³ Међутим, у том безнадежном тренутку, Језекиљ је добио упечатљиву визију која улива наду. Коју је поруку она преносила изгнаницима? Како се та визија односи на данашњи Божји народ и како нам може користити? Да бисмо то сазнали, осмотримо шта је Јехова открио Језекиљу.

4. Шта је Језекиљ посебно запазио у визији коју је добио?

⁴ Прочитати Језекиља 37:1-10. Језекиљ се у визији нашао усред долине која је била пуна костију. Јехова га је провео „свуда унаоколо“, као да је желео да визија на њега остави дубок утисак. Док је Језекиљ ходао по тој долини, запазио је да је костију „било веома много“ и да су „биле веома суве“.

5. Које је две заповести Јехова дао Језекиљу и шта се десило након што их је он извршио?

⁵ Тада је Јехова дао Језекиљу две заповести које ће довести до тога да се те кости постепено врате у живот. Најпре му је заповедио да пророкује тим костима и да им каже да ће оживети (Језек. 37:4-6). Када је почео да пророкује, „зачуо се неки звук, попут лупкања, и кости су почеле да се примичу једна другој“. Након тога су се на њима „појавиле тетиве и месо“, а затим их је „прекрила кожа“ (Језек. 37:7, 8). Јехова је после тога заповедио Језекиљу да пророкује ветру и да му каже да дуне на те „побијене људе“. Након што је он пророковао, „у њих [је] ушао дах, па су оживели и стали на своје ноге“ и постали „изузетно велика војска“ (Језек. 37:9, 10).

6. Како је Јехова објаснио Језекиљу значење визије?

⁶ Јехова је затим Језекиљу објаснио значење визије рекавши: „Ове кости су цео израелски народ.“ Заиста, када су изгнаници сазнали да је Јерусалим уништен, осећали су се као да више нису живи. Зато су јадиковали: „Кости су нам се осушиле, пропала нам је нада. Одвојени смо од свега“ (Језек. 37:11; Јер. 34:20). Јехова је на то одговорио тако што им је открио да се у овој суморној визији заправо крије и порука наде за израелски народ.

7. Шта је, према Језекиљу 37:12-14, Јехова открио свом пророку и како је то утицало на изгнанике?

⁷ Прочитати Језекиља 37:12-14. Јехова је овом визијом уверио изгнанике да ће их вратити у живот, одвести у домовину и дати им да се тамо настане. Штавише, Јехова им се поново обратио речима: „Народе мој.“ Те речи су сигурно много значиле изгнаницима који су изгубили сваку наду. Зашто су могли бити сигурни да ће се обећање о обнови испунити? Зато што је сам Јехова стајао иза њега. Он је рекао: „Ја, Јехова, тако [сам] рекао и тако учинио.“

8. (а) Како је „цео израелски народ“ био симболично говорећи мртав? (б) Како се у Језекиљу 37:9 открива узрок симболичне смрти Израелаца? (Видети фусноту.)

 ⁸ Како се на израелском народу у древно доба испунио суморни део ове Језекиљеве визије? Израелци су у симболичном смислу почели да умиру још 740. пре н. е. с падом десетоплеменског краљевства, чији су становници одведени у изгнанство. Око 130 година касније, када је и Јудин народ одведен у изгнанство, могло се рећи да је „цео израелски народ“ био у ропству (Језек. 37:11). Симболично говорећи, сви изгнаници су били мртви попут костију из Језекиљеве визије. a Такође је вредно запазити да су кости које је Језекиљ видео биле „веома суве“, чиме се указује на то да су изгнаници у духовном погледу већ дуго били мртви. И заиста, Израел и Јуда су у изгнанству били укупно више од 200 година, од 740. до 537. пре н. е. (Јер. 50:33).

9. Које сличности постоје између онога што су доживели Израелци у древно доба и онога што је задесило „Израел Божји“?

⁹ Пророчанства о обнови Израела, попут оних која је преносио Језекиљ, имају и веће испуњење (Дела 3:21). Као што су Израелци у древно доба били „побијени“ и у симболичном смислу мртви током дужег периода, тако је и „Израел Божји“, то јест скупштина помазаних хришћана у симболичном смислу била убијена и један дужи период провела је у духовном ропству, то јест стању налик смрти (Гал. 6:16). Штавише, помазани хришћани су толико дуго били у ропству да се њихово духовно стање могло упоредити с костима које су „биле веома суве“ (Језек. 37:2). Као што је објашњено  у претходном поглављу, то ропство је започело у другом веку н. е. и трајало је много векова, на шта је Исус и указао у поређењу о пшеници и кукољу (Мат. 13:24-30).

10. (а) Шта је у Језекиљу 37:7, 8 проречено што се тиче Божјег народа? (б) Шта је све помогло богобојазним изгнаницима да обнове веру?

¹⁰ Јехова је прорекао да ће се његов народ постепено вратити у живот (Језек. 37:7, 8). Шта је све помогло богобојазним изгнаницима да с временом обнове веру у то да ће се вратити у своју земљу? Сигурно су им много значиле пророчанске речи које су раније записали Божји пророци. На пример, Исаија је прорекао да ће се остатак Божјег народа, то јест „свето семе“, вратити у земљу (Ис. 6:13; Јов 14:7-9). Такође, многа пророчанства о обнови која је Језекиљ записао несумњиво су им помогла да сачувају наду. Поред тога, њихову наду да ће се вратити у домовину сигурно је ојачало и то што су се у Вавилону налазиле верне Божје слуге попут Данила, а исто тако и сам пад Вавилона 539. пре н. е., који је био раван чуду.

11, 12. (а) Како је у случају „Израела Божјег“ дошло до постепене обнове? (Видети и оквир „Права религија – постепено обновљена“.) (б) Које питање се поставља у вези са Језекиљем 37:10?

¹¹ Како је и у случају „Израела Божјег“, то јест помазаних хришћана, дошло до постепене обнове? Вековима након што је почело духовно ропство, зачуо се „неки звук, попут лупкања“ када су неки богобојазни појединци почели да трагају за истином. На пример, Вилијам Тиндејл је у 16. веку превео Библију на енглески језик. Чињеница да су сада обични  људи могли да читају Библију на свом језику изазвала је гнев католичког свештенства. Тиндејл је био убијен. Па ипак, други храбри појединци наставили су да преводе Библију на друге језике и духовно светло је почело да се шири мрачним светом.

¹² Касније су Чарлс Расел и његови сарадници марљиво настојали да открију библијску истину. Тако се испунио детаљ из визије у ком „тетиве и месо“ почињу да прекривају кости. Сионска стражарска кула и друге публикације помогле су искреним особама да разумеју библијску истину и то их је навело да се придруже Божјим помазаним слугама. Почетком 20. века, Божје помазане слуге су још више биле ојачане помоћу „Фото-драме стварања“ и књиге Свршена тајна. Убрзо након тога, дошло је време да Бог помогне свом народу да стане „на своје ноге“ (Језек. 37:10). Када и како се то десило? Догађаји који су се одиграли у древном Вавилону помажу нам да добијемо одговор на то питање.

13. (а) Како су од 537. пре н. е. почеле да се испуњавају речи из Језекиља 37:10, 14? (б) Који стихови показују да су се неки припадници десетоплеменског краљевства вратили у Израел?

¹³ Ова визија је почела да се испуњава 537. пре н. е. Јехова је Јудејце у Вавилону вратио у живот и помогао им да стану  „на своје ноге“ тиме што их је избавио из ропства и дозволио им да се врате у Израел. Из Вавилона је кренуло 42 360 Јудејаца и око 7 000 људи из других народа с намером да поново изграде Јерусалим и храм и да се настане у Израелу (Језд. 1:1-4; 2:64, 65; Језек. 37:14). Затим се отприлике 70 година касније, око 1 750 изгнаника заједно са Јездром вратило у Јерусалим (Језд. 8:1-20). Дакле, вратило се укупно више од 44 000 Јудејаца – заиста „велика војска“ (Језек. 37:10). Поред тога, Божја Реч показује да су се припадници десетоплеменског краљевства, чије су претке Асирци одвели у изгнанство током осмог века пре н. е., такође вратили у Израел како би учествовали у обнови храма (1. Лет. 9:3; Језд. 6:17; Јер. 33:7; Језек. 36:10).

14. (а) Како нам речи из Језекиља 37:24 помажу да утврдимо када се ово пророчанство испунило у већој мери? (б) Шта се десило 1919? (Видети и оквир „’Суве кости‘ и ’два сведока‘ – у каквој су вези?“)

¹⁴ Како се овај део Језекиљевог пророчанства испунио у већој мери? Као што је Јехова открио Језекиљу у једном другом пророчанству, то се догодило у време када је Исус Христ, о ком је Јехова говорио као о свом слуги Давиду, почео да влада као Краљ b (Језек. 37:24). И заиста, Јехова је 1919. ставио свој дух у свој народ и они су „оживели“ и били ослобођени ропства Вавилону Великом (Ис. 66:8). Након тога им  је Јехова дозволио да се настане у својој „земљи“, то јест духовном рају. Међутим, како је Јеховин савремени народ постао „велика војска“?

15, 16. (а) Како су Јеховине слуге у савремено доба постале попут „велике војске“? (б) Како нам ово Језекиљево пророчанство помаже да се суочимо с тешким околностима у животу? (Видети оквир „Бог ће нам помоћи да станемо на ноге“.)

¹⁵ Недуго након што је Христ поставио верног роба 1919, Божје слуге су доживеле оно што је прорекао Захарија, који је служио као пророк међу изгнаницима. Он је рекао: „Долазиће многа племена и моћни народи да траже Јехову.“ Они су сликовито описани као „десет људи из свих народа који говоре разним језицима“. За њих се каже да ће чврсто ухватити једног Јудејца, то јест духовни Израел, „за огртач“ и рећи: „Желимо да идемо с вама, јер смо чули да је Бог с вама“ (Зах. 8:20-23).

¹⁶ Данас духовни Израел (помазани остатак) и у ширем смислу „десет људи“ (друге овце) заједно чине велику војску која броји више милиона људи (Језек. 37:10). Као Христови војници у овој војсци која је све бројнија, ми у свему следимо нашег Краља Исуса и надамо се будућим благословима (Пс. 37:29; Језек. 37:24; Фил. 2:25; 1. Сол. 4:16, 17).

17. О чему ће бити речи у наредном поглављу?

¹⁷ Са обновом праве религије, Божји народ ће добити и једну важну одговорност. Која је то одговорност? Да бисмо то сазнали, мораћемо да размотримо задатак који је Језекиљ добио од Јехове пре него што је Јерусалим уништен. О томе ће бити речи у наредном поглављу.