Храм из Језекиљеве визије налази се на веома високој гори (1). Да ли на праву религију гледамо као на нешто што је узвишено и што треба да нам буде најважније у животу?

Зид око храмског подручја (2), којим је ограђен огроман простор (3) у чијем је средишту храмско здање, подсећа нас на то колико је важно да ничему не дозволимо да негативно утиче на нашу службу Јехови. У Језекиљу 42:20 пише да је тај зид одвајао „оно што је свето“ од „оног што није свето“. Изразом „оно што није свето“ указује се на ствари које нису повезане са службом Богу већ са свакодневним активностима. Ако чак и такве ствари морамо држати што даље од свете службе, колико то тек важи за нечисте и искварене поступке.

Од речице која извире из храмског светилишта настаје набујала река која доноси живот и плодност земљи (4). О тим благословима ће бити речи у 19. поглављу ове књиге.

Висока спољашња врата (5) и унутрашња врата (9) указују на то да Јехова има висока мерила понашања за све који желе да му служе. Вредно је пажње да су спољашња и унутрашња врата идентичних димензија. То је сасвим на месту, будући да Јеховина праведна мерила важе за све његове слуге, без обзира на то у ком својству служе.

Трпезарије (8) нас подсећају на то да је у древно доба народ могао јести део неких жртава које је приносио у храму и да је на тај начин такорећи делио оброк с Јеховом. То је разлика у односу на духовни храм у коме прави хришћани данас служе Богу, будући да је Христ „једну жртву“ принео „за сва времена“ (Јевр. 10:12). Па ипак, ми данас приносимо жртву хвале (Јевр. 13:15).

Можда нам је тешко да испратимо све детаље мерења храма у визији. Међутим, они указују на једну веома важну поуку: Јеховина намера да обнови праву религију апсолутно је сигурна и непроменљива, као што су прецизне и непроменљиве све мере у овој визији. Премда Језекиљ није рекао да је у визији видео неке људе, забележио је да је Јехова оштро укорио свештенике, поглаваре и народ. Све Божје слуге морају да се држе његових праведних мерила.