ГОДИНЕ 1919, испунила су се два међусобно повезана пророчанства – о „сувим костима“ и о „два сведока“. Путем визије о „сувим костима“ био је проречен један веома дуг период, за који се испоставило да је трајао вековима. Тај период се завршио када је велика група Божјих слугу у симболичном смислу враћена у живот (Језек. 37:2-4; Откр. 11:1-3, 7-13). Пророчанство о „два сведока“ указује на кратак период (од краја 1914. до почетка 1919) који се завршио враћањем у живот мале групе Божјих слугу. Оба пророчанства говоре о симболичном ускрсењу и оба су се у савремено доба испунила 1919, када је Јехова помогао помазаним хришћанима да стану „на своје ноге“, ослободио их ропства Вавилону Великом и сакупио у обновљену скупштину (Језек. 37:10).

Међутим, када је реч о испуњењу ова два пророчанства, треба запазити да се она разликују у једном важном детаљу. Пророчанство о „сувим костима“ говори о враћању у живот свих преосталих помазаника. Међутим, пророчанство о „два сведока“ говори о враћању у живот неких помазаника – оних који су предводили у организацији и били постављени за „верног и разборитог роба“ (Мат. 24:45; Откр. 11:6). a

1. НАКОН 100. н. е.

   Од другог века н. е., када је скупштина помазаних хришћана такорећи убијена, „долина“ се напунила „костима“

2. ПОЧЕТКОМ 1919.

   1919: „Суве кости“ су оживеле када је Јехова избавио све помазанике из Вавилона Великог и сакупио их у обновљену скупштину

1. КРАЈЕМ 1914.

   проповедање у кострети

   1914: „Два сведока“ су три и по године проповедала обучена у кострет. Крајем тог периода, они су у симболичном смислу убијени

2. симболична смрт

3. ПОЧЕТКОМ 1919.

   1919: „Два сведока“ су оживела када је мала група помазаника који су предводили у организацији постављена за „верног и разборитог роба“